Rat u Iranu diže cene nafte i gasa u Evropi, preteći novom energetskom krizom: Kako će to uticati na Srbiju?

To je uticalo na nagli rast cena nafte. Od petka, 27. februara, dan pre početka rata u Iranu, do utorka cena nafte tipa Brent je porasla za oko 25 odsto.

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku podigla je i cenu prirodnog gasa u Evropi. Prema podacima holandske TTF berze, cena gasa je u utorak, 3. marta, u jednom trenutku dostigla čak 65 evra po megavat-času, što predstavlja rast od 100 odsto u odnosu na petak, dan pre početka rata u Iranu.

U petak je cena gasa na evropskoj berzi iznosila oko 32 evra po megavat-času, dok se u trenutku pisanja ovog teksta kreće oko 58 evra po megavat-času.

Ovakva situacija preti da izazove novu energetsku krizu u Evropi, regionu koji raspolaže ograničenim sopstvenim resursima nafte i gasa i u velikoj meri zavisi od uvoza, pa je samim tim posebno osetljiv na globalne nestašice i rast cena.

Svako poskupljenje nafte i gasa utiče na rast troškova transporta i cena ostalih roba. Iz Evropske centralne banke već su upozorili da bi inflacija u evrozoni mogla da poraste zbog rata na Bliskom istoku.

Evropa nije veliki uvoznik LNG-ja sa Bliskog istoka, taj udeo iznosi svega 10 odsto, pa gasna kriza ne bi bila razmera kakve su viđene 2022. godine zbog rata u Ukrajini, kada je Evropa bila zavisna od više od 40 odsto ruskog gasa.

Međutim, dugoročni prekid ili otežan transport kroz Ormuski moreuz mogao bi da pojača globalnu konkurenciju za potražnjom drugih LNG tankera. To bi otežalo evropskim zemljama nabavku gasa i izvršilo dodatni pritisak na rast cena kako u Evropi tako i u Srbiji, upozoravaju sagovornici Danasa.

Dodatni problem predstavlja činjenica da su evropska skladišta gasa trenutno na minimumu. Prema podacima AGSI, popunjenost skladišta iznosi oko 30 odsto.

Austrija je na 36 odsto popunjenosti, Belgija na 25 odsto, Hrvatska 11 odsto, Francuska oko 20 odsto, Nemačka takođe oko 20 odsto, dok je Holandija na svega 10 odsto.

Takođe, Evropa nije veliki ni uvoznik nafte iz ovog regiona, ali sagovornici Danasa ističu da bi nafta mogla predstavljati još veći problem, jer nedostatak isporuka sa Bliskog istoka nijedna zemlja niti region u svetu ne mogu da nadoknade. Rast cena nafte povukao bi poskupljenje goriva širom sveta, pa tako i u Evropi i Srbiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će država tokom vikenda doneti mere koje bi trebalo da obezbede energetsku sigurnost usled neizvesnosti izazvane ratom u Persijskom zalivu.

„Evropi preti gasna kriza, Srbiju štiti ugovor sa Rusijom“

Istraživač saradnik u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Vasko Kelić ocenjuje da Evropi preti nova kriza zbog uticaja nestabilnosti na Bliskom istoku na globalne tržišne cene gasa.

Prema njegovim rečima, poseban pritisak postoji u pogledu mogućeg nedostatka gasa koji se transportuje putem Ormuskog moreuza, gde se pre svega misli na LNG iz Katara. Drugi problem je, ukazuje, povećanje cene gasa.

„U kojoj meri će to biti dugoročna kriza koju će osetiti potrošači zavisiće od budućih, uglavnom nepredvidivih dešavanja u sukobu Izraela i SAD sa Iranom. Brzi slom iranskih vojnih kapaciteta ili postizanje određenog diplomatskog rešenja bi svakako išli u prilog razrešenja krize. S druge strane, dalje produžavanje konflikta u postojećim okvirima će svakako negativno uticati kako na cene, tako i na ponudu gasa i u Evropi, ali i globalno“, objašnjava Kelić za Danas.

Na pitanje kako bi se evenutalna gasna kriza odrazila na Srbiju, Kelić kaže da s obzirom na to da Srbija gas pretežno nabavlja iz relativno fiksnih aranžmana sa Rusijom i Azerbejdžanom, kao i da rute tih aranžmana nisu za sada pogođene aktuelnin sukobom, nema naznaka da će aktuelni sukob značajnije uticati na snabdevanje Srbije gasom.

„Ono što se eventualno može očekivati jeste povećanje nabavnih cena gasa usled (do sada donekle javno poznate) povezanosti cene ruskog gasa sa kretanjem cene nafte i cene azerbejdžanskog gasa sa referentnim tržišnim kretanjem cene gasa. Razlog za to jeste pogođenost cena oba energenta aktuelnim dešavanjima“, ukazuje Kelić.

Takođe, kako kaže, ne veruje ni da će ovaj sukob uticati na promenu konkretne prirode našeg aranžmana sa Rusijom.

„Vlasti u Srbiji su do sada konzistentno pokazale spremnost da obezbede što dugoročniji i stabilniji aranžman tog tipa, dok je Evropska unija pokazala relativno visok stepen tolerancije prema gasnom dogovoru Srbije i Rusije. Čini se da priroda aranžmana trenutno zavisi pre svega od kalkulacija ruske strane oko toga kako da se najefektivnije obezbedi željeni ishod politike Srbije u pogledu izbegavanja nacionalizacije NIS-a ili neuvođenja sankcija“, smatra Kelić.

„Evropa će deliti sudbinu ostatka sveta“

Energetski stručnjak Miloš Zdravković takođe ukazuje da bi produbljivanje sukoba na Bliskom istoku moglo izazvati ozbiljne poremećaje na globalnom energetskom tržištu.

On ističe da je Ormuski moreuz jedna od najvažnijih energetskih arterija sveta, dodajući da iako su te količine nafte i gasa pretežno namenjene azijskim tržištima, pre svega Kini i Indiji, eventualni prekid ili dugotrajan poremećaj u isporukama osetio bi se i u Evropi.

„Evropa nije na drugoj planeti, deliće sudbinu ostatka sveta“, kaže Zdravković za Danas, naglašavajući da bi posledice najpre bile vidljive kroz rast cena, a potom i kroz potencijalni fizički nedostatak energenata.

On ocenjuje da bi u slučaju produženog sukoba na Bliskom istoku, Kina i Indija dodatno povećale oslanjanje na ruske energente. Ipak, kako ističe, proizvodni kapaciteti Rusije i zemalja Centralne Azije ne bi mogli nadoknaditi eventualni manjak sa Bliskog istoka.

Rizik, prema njegovim rečima, ne odnosi se samo na prolaz kroz Ormuski moreuz. Zdravković ukazuje i na iranske napade na energetska postrojenja u regionu, uključujući ciljeve u Saudijskoj Arabiji i Omanu.

Dodaje da se dobar deo saudijske nafte izvozi preko Crvenog mora, zaobilazeći Ormuski moreuz, ali da bi šire uništavanje proizvodnih kapaciteta dodatno pogoršalo situaciju.

Govoreći o Srbiji, Zdravković navodi da važeći gasni ugovor sa Rusijom može predstavljati izvesnu zaštitu od gasne krize u Evropi, ali samo dok se ugovorne obaveze poštuju.

U slučaju daljeg zaoštravanja odnosa između Rusije i Evropske unije i eventualnih kontramera Moskve, kako kaže, ni Srbija ne bi bila imuna na posledice.

Kada je reč o nafti, Zdravković upozorava da nedostatke nafte sa Bliskog istoka niko ne može nadoknaditi, pa čak ni Sjedinjene Američke Države, a posledica bi bio rast cena goriva širom sveta, pa samim tim i u Srbiji.