U ponudi sake, vina i tehnika japanskih proizvođača

U Japanu, ukoliko ne pijete viski, pivo, ili čuhai, koji mnogi stranci smatraju čudnim, onda verovatno konzumirate sake. Japanski zakon o pićima definiše sake kao „piće koje se proizvodi od pirinča, pirinčanog kođi-ja (plesan koja se koristi da skrob u pirinču pretvori u šećer koji može da fermentiše) i vode, kroz postupak fermentacije i filtracije“. Ovo je definicija tradicionalnog sakea, budući da su u Drugom svetskom ratu, preciznije 1944. godine, japanski proizvođači sakea počeli da dodaju alkohol u postupku proizvodnje kako bi dobili na jačini. Dodavanje alkohola trebalo je da nadomesti deficit sakea na tržištu čemu je kumovala manja proizvodnja pirinča u ratnim godinama. Od tada se sake, posle oko 2000. godina duge tradicije korišćenja 100 odsto čistog pirinča, proizvodi i sa dodatkom alkohola. Na tržištu ima četiri vrste sakea sa dodatkom alkohola – najjeftiniji je onaj sa najvećom količinom alkohola, dok su ostale tri vrste („honjozo“, „ginjo-sake“ i „dai-ginjo-sake“), sa manjim količinama. Razlikuju se i po tome koliko je pirinča samleveno pre početka proizvodnje. U drugoj grupi je sake koji se proizvodi samo od pirinča, i tu ima tri podgrupe: „junmai-sake“, „junmai-ginjo“ i „junmai-dai-ginjo“. Razlika između ove tri podgrupe leži u količini pirinča koji se koristi pri proizvodnji.

Gosti ambasadora Japana Masafumi Kurokija mogli su da probaju čak pet vrsta sakea – od „Devazakura dai-ginjo-šu“, koji se proizvodi u destileriji Devazakur, inače pionira u proizvodnji „ginjo“ sakea, do najkvalitetnijeg i najskupljeg „asabiraki dai-ginjo kjokusen“. „Devazakura dai-ginjo-š„ saki stiže iz Jagamata prefekture u Tohoku regionu na severoistoku najvećeg japanskog ostrva Honšu, ima 16,5 odsto alkohola i 40 odsto poliranog pirinča, a služi uz sve vrste japanskih jela, među kojima su sašimi i tempuru. Destilerija Devazakura osnovana 1892. godine nagrađivana je u više katrgorija na sake takmičenjima, a danas ovim pićem snabdeva kupce širom sveta. Cena boce od 720 mililitara kreće se od oko 17 dolara za vrstu penušavog sakea, do 43 dolara, koliko košta najskuplji. Za „asabiraki dai-ginjo kjokusen“, koji ukusom podseća na krušku i odličan je kao aperitiv, važi pravilo da treba uživati u svakoj njegovoj kapi. Procenat alkohola kreće se od 16 do 19 odsto, a poliranog pirinča 40 odsto (košta 93 dolara). Služi se uz sirovu šunku, sir, povrće, belu ribu, tempuru. Destilerija se nalazi u prefekturi Ivate takođe u regiji Tohoku a osnovana 1871. Nagrađena je čak 21 put na Nacionalnim sake takmičenjima od 1988. od toga 17 puta osvojila je zlatnu medalju. Sve vrste sakea iz ove destilerije ručno pravi Nanbu Toji grupa sake destilerskih eksperata, koja je osnovana pre više od 300 godina.

Ali posebnu atrakciju za većinu zvanica naviknutih na sake predstavljala su, na našem tržištu nedovoljno poznata, crvena i bela vina iz Japana. U ponudi su se našli „nagano merlot“, punog ukusa sa izbalansiranim voćnim primesama i elegancijom (košta oko 30 dolara) i „šinšu šardone 2013“ voćnog ukusa sa izvrsnom oporošću. Oba potiču iz prefekture Nagano, gde se vinova loza uzgaja u savršenom prirodnom okruženju, dok se vina proizvedena u vinarijama sa početka i sredine 19. veka.

Izložba tehničkih dostignuća

Prvo iznenađenje u vidu Tojotinog hibridnog vozila „lexus NX 300h“, sačekalo nas je već na ulazu u Hajat. Taj svojevrsni vozni park upotpunio je električni automobil „micubiši motors autlender“, te motocikli „honda CBR 1000“, „suzuki DL-1000 V-Strom“, kao i dva Jamahina dvotočkaša. Bili su izloženi TV aparati kompanija Soni i Tošiba, Sonijevi mobilni telefoni i Tošibini labtopovi, Micubišijevi rashladni uređaji. Mogli su da se pogledaju i Nihonovi medicinski uređaji, modeli Komacuovih mašina radilica i Kubota traktora…