U roku usvojeno 24 od 190 podzakonskih akata

Koliko sporost i neažurnost u donošenju podzakonskih rešenja utiče na investicije i privredne aktivnosti možda najbolje pokazuje Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je usvojen 2009. a kojim je ostavljen rok od dve godine za donošenje pratećih propisa – rok za donošenje podzakonskih akata nije određen iako je puna primena Zakona trebalo da startuje 2011. Zakonom je, inače, predviđena mogućnost da se „izuzetno, poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može dati na korišćenje, uz naknadu, pravnim i fizičkim licima za nepoljoprivrednu proizvodnju kao što su, na primer, naftne bušotine, vetrenjače…“ Predviđeno je i da Vlada bliže propiše uslove, način i postupak za davanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe, kao i kriterijume za utvrđivanje visine naknade.

– Ministarstvo poljoprivrede imalo je obavezu da predloži Vladi Srbije na usvajanje tekst uredbe o davanju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe. Suština je da se ubrzaju i olakšaju investicije. Međutim, ni danas, dve godine i četiri meseca nakon donošenja Zakona, ova uredba nije usvojena. To znači ne samo da puna primena pomenutog zakonskog rešenja nije moguća već da se i lokalne samouprave i investitori suočavaju sa dužom, skupljom, komplikovanijom i pravno nesigurnijom procedurom kako bi realizovali svoje investicije. Šteta nastala zbog neusvajanja uredbe izražava se u milionima evra izgubljenih investicija. Takođe, nije redak slučaj da se poljoprivredno zemljište koje nije dobrog kvaliteta slabo, ili nikako, ne eksploatiše, pri čemu najveću štetu trpe lokalne samouprave – objašnjava za Danas Ana Brnabić iz organizacije USAID.

U Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede objašnjavaju da Zakonom nije utvrđen rok do kada moraju da se donesu podzakonska akta, što znači da se ne može govoriti o kašnjenju. „Na osnovu godišnjeg plana Ministarstvo poljoprivrede će do kraja godine doneti i ostala podzakonska akta“, kažu u tom ministarstvu. Ipak, mogućnost da se ne propisuje tačan rok za donošenje podzakonskih akata za privredu predstavlja veliki problem.

Dobar primer loše prakse može biti i Zakon o trgovini koji se primenjuje od 5. avgusta 2010. godine. Iako je od tada prošlo godinu dana, od 11 podzakonskih propisa, koliko je trebalo da bude urađeno, Ministarstvo trgovine donelo je samo dva pravilnika. Direktna posledice tog „nemara“ jeste da u Srbiji još uvek nema očekivane konkurencije u sektoru trgovine kao i da na naše tržište ne dolaze takozvani hard diskonti, koji imaju niže marže i predstavljaju ozbiljnu konkurenciju postojećim trgovinskim lancima.

– Neka ministarstva pribegavaju praksi da u samom zakonu ne definišu rokove za donošenje podzakonskih akata, što dodatno prolongira sprovođenje zakona. Ovakva neodgovornost ima za posledicu neadekvatno sprovođenje zakona. To je i pogodno tlo za proizvoljnost u odlučivanju o spornim pitanjima, ali i za različita tumačenja – smatra Jelena Bojović, programski direktor NALED-a.

Na naše pitanje kada će biti usvojeni podzakonski akti za Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava (rok je istekao početkom septembra), samo je iz Ministarstva ekonomije stigao konkretan odgovor. „Privredna komora Srbije donela je Pravilnik o uslovima i načinu institucionalnog posredovanja u sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava. Pravilnik o sadržini ugovora o mirovanju dugova biće donet do kraja ovog meseca. Treći propis, a reč je o Odluci o naknadi za institucionalno posredovanje koju takođe treba da donese PKS, trebalo bi isto da bude donet do kraja septembra, kažu u Ministarstvu ekonomije.