U svetu tražnja za zlatom raste, kod nas pada

Prema rečima Milice Jasenski, direktorke zlatare Majdanpek, cena zlata u Srbiji direktno prati cenu na svetskim berzama, pa se tako sada gram zlata čistoće 999,9 prodaje po ceni od 33,5 evra po gramu. Za poslednjih godinu dana cena zlata je skočila čak 40 odsto, pa je zbog smanjene kupovne moći pala i prodaja u zemlji.

– Zlatara Majdanpek je nekad izvozila na tone zlata, a sada daleko manje. Naše tržišno učešće u Srbiji iznosi nešto manje od pet procenata, a u izvoz plasiramo od 20 do 30 odsto proizvodnje. Međutim, veliki problem za nas predstavlja to što kao preduzeće u restrukturiranju nemamo mogućnost kreditiranja našeg poslovanja, a to je neophodno za proširenje izvoznih kapaciteta. Naime, za proizvodnju zlatnog nakita potrebno je oko mesec dana, a svi naši kupci u inostranstvu traže rok plaćanja od 45 do 90 dana, a u tom periodu cena zlata na berzi često skoči – objašnjava Jasenski probleme sa kojima se suočava naša najveća zlatara, dodajući da bi Majdanpeku zbog toga bilo neophodno da obezbedi kratkoročno kreditno finansiranje kako bi mogla da prebrodi period od kupovine zlata do naplate prodatog nakita u inostranstvu. U ovoj kompaniji, koja sada broji samo 300 radnika u odnosu na nekadašnjih preko 1.000, prevashodno se nadaju privatizaciji koja bi im obezbedila neophodni kapital za razvoj, ali za sada se ne zna kada bi do toga moglo da dođe.

Prema rečima stručnjaka, problem sa procenom veličine tržišta zlata u Srbiji proizilazi i iz toga što veliki udeo trgovine čini zlato poreklom sa crnog tržišta. Zlato u Srbiju stiže bilo švercovano u vidu nakita ili izneto iz Srbije u obliku sirovine i poslato na preradu, posle koje se švercerskim kanalima vraća u zemlju kao nakit i prodaje u zlatarama. To je, kako kažu upućeni koji o tome nisu želeli javno da govore, moguće zbog toga što se izdavanjem fiskalnih računa registruje samo promet, dok stanje zaliha, odnosno nabavke niko ne kontroliše. Naši sagovornici podsećaju da je pre dva meseca na administrativnoj granici prema Kosovu i Metohiji zaplenjeno 30 kilograma zlata koje je najverovatnije bilo predviđeno za transport do Turske. Prema nezvaničnim procenama, crno tržište zlata u Srbiji učestvuje sa do 40 odsto, zbog čega se velike zlatare suočavaju sa ozbiljnim problemom nelojalne konkurencije.

Kako objašnjava Gordana Đorđević, načelnik Odeljenja za dragocene metale u Direkciji za mere, svi predmeti od zlata koji se nalaze u prometu morali bi da imaju državni žig kojim se potvrđuje njihov deklarisani kvalitet.

– Odstupanje od propisane finoće, odnosno kvaliteta moguće je ukoliko se na tržištu nađu predmeti od zlata koji nisu žigosani državnim žigom, pri čemu proizvođači predmeta od dragocenih metala čine prekršaj, odnosno privredni prestup, sankcionisan navedenim zakonom – ističe Đorđevićeva, dodajući da potrošači, kako bi bili sigurni u kvalitet zlatnog nakita, bilo domaćeg ili uvezenog, treba da obrate pažnju da li na na tom nakitu postoji državni žig.

Prema tome, ukoliko na nakitu nema žiga, to je jasan indikator da on nije prošao neophodne provere, iz čega sledi da je najverovatnije ili nelagalno uvezen u Srbiju ili zlatari pokušavaju da zlato manje finoće prodaju kao kvalitetniji nakit.

Kosta Andrejević, predsednik Opšteg udruženja zlatara Beograda smatra da će cena zlata početi da pada tek kada se privreda pokrene i otvore se mogućnosti da se ulaganjem u nešto proizvodno, bolje i više zaradi. Prema njegovim rečima, cenu zlata u svetu podigla je i velika tražnja u Indiji u kojoj postoji običaj da se ulaže u ovaj plemeniti metal.

– U Srbiji je situacija drugačija. To je malo tržište gde nema velike potražnje i ponude. Sve se završava na dnevnom nivou. Ne postoji berza već samo otkup koji zlatari zvanično rade radi nabavke materijala za proizvodnju i prodaje od strane građana kojima zatreba novac – kaže Andrejević, dodajući da se u poslednje vreme pojavljuje i određeni broj drugih firmi i pojedinaca koji otkupljuju zlato, o čemu nema detaljnijih informacija.

Direktor zlatare Stefanović, Miodrag Stefanović, kaže da se globalna kriza u velikoj meri oseća i u zlatarskom sektoru u Srbiji i da po pitanju cena „ne pratimo slepo dešavanja u svetu, ali da se ipak drži korak“.

– Zlatare, poput naše, koje rade sa zapadnim firmama sada od njih kupuju proizvode po daleko većim cenama nego ranije, budući da se tamo u potpunosti prati kretanje berzanskih cena zlata. Zbog toga mi pokušavamo da napravimo balans između viših nabavnih cena i slabe kupovne moći u Srbiji, zbog čega su naše marže sada daleko manje – kaže Stefanović. Prema njegovim rečima, u Srbiji se otkup zlata vrši isključivo od građana koji prodaju svoj stari nakit, dok država privatnim firmama uopšte ne prodaje zlato, već tu mogućnost ima isključivo zlatara Majdanpek, koja sirovinu nabavlja od RTB Bor.

Kupuju zlato i centralne banke

Svetski savet za zlato saopštio je da su centralne banke tokom 2010. prvi put u poslednjih 21 godina kupovale više zlata nego što su ga prodavale o da još od 1988. godine nisu kupile toliko zlata. Rusija je kupila 135 tona, a zlato su kupovale i Kina, Tajland, Vencuela i Bangladeš. Evropske zemlje su prestale da ga kupuju. Centralne banke su kupile za 87 tona zlata više nego što su prodale 2010. Između 1989. i 2009. godine centralne banke su mesečno prodavale 400 do 500 tona zlata svake godine. Danas, javni sektor kontroliše 18 odsto zaliha zlata u svetu. Potražnja za zlatom porasla je prošle godine za devet odsto na 3.812 tona, što je ravno sumi od 150 milijardi dolara, odnosno najviše za poslednjih 10 godina. Bez obzira na cenu zlata, potražnja za nakitom skočila je za 17 odsto sa 1.760 tona u 2009. godini na 2.059,6 tona u 2010. godini. U 2011. godini 56 odsto zlata koristiće se za izradu nakita, šest odsto je u vlasništvu centralnih banaka, a 21 odsto koristiće se za izradu metalnog novca.