Uloga sindikata mora da bude značajna

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Docent Filozofskog fakulteta u Zagrebu Dragan Bagić istakao je da sindikalni pokret u Evropi i razvijenim državama sveta, s izuzetkom skandinavskih zemalja, gubi na značaju i broju članova još od sredine 80-ih.

– Postoji više političkih i ekonomskih razloga za taj pad, a neki od najvažnijih su svakako udaljavanje socijaldemokratskih partija od striktnog zastupanja sindikalnih interesa, rast uslužnog sektora, na uštrb proizvodnog, gde je stepen zastupljenosti zaposlenih u sindikatima znatno manji, kao i uticaj finansijskog sektora na zbivanja u ekonomiji i njegovo faktičko izdvajanje u posebnu i nezavisnu granu koja diktira pravila realnom sektoru – objašnjava Bagić.

Prema njegovim rečima sindikati mogu da povećaju broj članova intenzivnom regrutacijom, nuđenjem novih raznovrsnih usluga članstvu kao što su pravne usluge, popusti za kupovinu i slično kao i ukrupnjivanjem sindikalnih organizacija kroz prelazak sa granskog organizovanja na stvaranje „megasindikata“.

Roland Tremper, potpredsednik nemačkog sindikata Ver.Di za Berlin istakao je da su poslodavci mnogo bolje organizovani i kvalitetnije artikulišu svoje poslovne interese pred institucijama Evropske unije nego što to čine sindikalci širom Starog kontinenta.

– Sindikati u Nemačkoj u poslednjih 15 godina znatno su oslabili i konstantno su gubili članstvo. Razlog su pre svega privatizacija u javnom sektoru i zatvaranja preduzeća u istočnoj Nemačkoj, što je dovelo do otpuštanja ali i sve veći broj radnika koji stalno menjaju poslove, ne zadržavaju se duže vremena na istom ili rade više od jednog kako bi preživeli i na taj način su u nemogućnosti da se sindikalno organizuju – naveo je Tremper. On je dodao da su sindikati u Nemačkoj počeli brojčano da jačaju onog trenutka kada su shvatili da treba da istaknu zahtev za minimalnu cenu rada, što je privuklo nove članove u njihove redove kao i intenzivnija komunikacija i učešće sindikalne baze u pregovorima o kolektivnim ugovorima.

Miloš Baković Jadžić, iz Centra za politike emancipacije istakao je da sindikati u Srbiji treba da uzmu značajniju ulogu u borbi protiv mera štednje i privatizacije javnih preduzeća i da na tom planu treba da sarađuju sa svim društvenim pokretima sa kojima dele iste ili slične stavove.

– Odbranom javnih preduzeća od privatizacije sindikati bi građanima demonstrirali da su društveno odgovorni i sačuvali bi brojna radna mesta koja bi nakon svojinske transformacije tih sistema bila izgubljena. Zadatak sindikata je i da razbiju propagandu o „višku zaposlenih“ u javnom sektoru i da argumentovano objasne da je javni sektor u Srbiji suviše mali i da ga treba proširiti u cilju kvalitetnije usluge u zdravstvenom, školskom i administrativnom sektoru a i u cilju borbe protiv kriminala i korupcije treba jačati institucije poput sudstva, poreske uprave i druge – istakao je Miloš Baković Jadžić.

Bojan Lađevac, iz Fondacije „Fridrih Ebert“ u Beogradu naglasio je da su sindikati u defanzivi i da je upravo to bio razlog za organizovanje foruma na kome bi se sindikalna javnost u Srbiji upoznala sa tim šta njihove kolege iz Evrope i regiona čine kako bi se suprotstavile tom negativnom trendu. Srećko Mihailović, iz Centra za razvoj sindikalizma je istakao da je cilj organizovanja foruma „Mogući pravci revitalizacije sindikalnog pokreta“ izlazak iz postojeće krize.

– Ono što je indikativno je to da postoje razne ideje na koji način krizu prebroditi, ali problem nastaju kada te ideje treba realizovati, odnosno razviti procedure i metode za njihovo sprovođenje. Upravo zato ovakvi skupovi imaju veliki značaj u iznalaženju praktičnih rešenja za nužnu revitalizaciju sindikalnog pokreta – zaključio je Mihailović.

Vraćaju se u igru

– Sindikati u Hrvatskoj su od 2000. godine uspeli da povrate deo uticaja i da mobilišu članstvo naročito kroz pokretanje raznih referendumskih procedura i pretnjama političkoj eliti da će u slučaju da ne dođe do kompromisa sa njihovim zahtevima, sindikalci uzeti direktno učešće u političkoj borbi – naglasio je Bagić.