Uvećani porezifoto Zoran Mišić

Uvećani porezi se odnose na stanove i kuće u ekstra gradskoj zoni, dok će vlasnici nepokretne imovine u trećoj zoni plaćati manji porez.

Kragujevac je drugi grad u Srbiji, posle Beograda, u kojem će uvećani porezi biti primenjeni na vlasnike nepokretnosti. Vlasnici stanova u kuća u kragujevačkoj ekstra zoni će od iduće godine plaćati porez na nepokretnosti uvećan za 300 do 1.000 dinara. Do povećanja poreza je došlo, kako je objasnio gradonačelnik Nikola Dašić tokom gostovanja na TV Prva, zbog povećanja tržišne vrednosti stambenog kvadrata u ekstra zoni.

Prosečna vrednost p kvadratu u ekstra zoni porasla je između 5 i 15 odsto u poslednjem talasu rasta cena nekretnina, te su zato i uvećani porezi.

Za razliku od vlasnika kuća i stanova u ekstra zoni, vlasnici nepokretnosti u trećoj gradskoj zoni dobiće umanjenje poreza između 3 i 5 odsto.

Od ukupno 5 kragujevačkih gradskih zona, samo u dve je došlo do promene iznosa poreza, u jednoj su uvećani porezi na nepokretnu imovinu, jednoj smanjeni, dok će porez u ostale tri ostati nepromenjen.

Do promene u određivanju visine poreza na imovinu došlo je zbog promene vrednodti kvadrata nepokretnosti na tržištu. Iz ovoga se može zakljućiti da je cena kvadrata porasla samo u ekstra stambenoj zoni Kragujevca.

U trećoj zoni došlo je do smanjenja cene, dok u ostale tri nije zabeležena promena vrednosti, pa nisu ni uvećani porezi.

Prema rečima gradonačelnika Dašića, prihod Grada od poreza na imovinu građana neće se bitno promeniti u ukupnom iznosu.

Kragujevac, kako je rekao, neće poput Beograda zamrznuti porez na imovinu.

„Nama se u masi to ne povećava. Sa druge strane, moramo da budemo jasni da, između ostalog, porez na imovinu je značajan prihod za grad i upravo kada se u budžetu jednog grada odbiju sve one stavke koje moraju da se plate na rashodovnoj strani, ta razlika koju imamo opredeljuje nivo investicija“, izjavio je Dašić.

Matematički izračunato, gradski prihod od poreza na imovinu građana praktično ostaje na istom nivou kao u ovoj godini, a nakon prošlogodišnjeg uvećanja sa 0,3 na 0.4 odsto.

Ove godine popisano je i uvedeno u sistem novih 80.000 kvadrata u vlasništvu pojedinaca, pa je Grad samo po o0snovu poreza na imovinu građana ostvario prihod veći za oko 100 miliona dinara nego u prethodnoj godini.

Prema Dašićevim rečima iznos za investicije iz gradskog budžeta se već tri godine unazad uvećava. Na primer, od poreza na imovinu u 2019. bilo je izdvojeno 423 miliona dinara, 2020. taj iznos je bio 725 miliona, a ove godine je oko 867 miliona.

Uvećani porezi na imovinu građana Gradu bi trebalo da obezbede nove prihode za investicije. Plan gradskih vlasti je da sledeće godine izdvajanje iz budžeta samo od prihoda od poreza na imovinu bude preko milijardu dinara.