Zakonski rok za podnošenje dokumentacije neophodne za pokretanje postupka restitucije ističe danas. Zakonom o restituciju, inače, utvrđen je rok od dve godine da se preda kompletna dokumentacija za vraćanje oduzetog zemljišta i nekretnina. Bivši vlasnici našli su se pred ozbiljnim zadatkom da prikupe i predaju traženu dokumentaciju.
Osim odluke po kojoj je imovina oduzeta, trebalo je da prilože i dokaze o vlasništvu nad nekretninom, zatim dokaze o srodstvu sa vlasnikom podnosioca zahteva, u šta spadaju izvodi iz matične knjige rođenih i umrlih, državljanstva, venčani listovi, ostavinske rasprave. I sve to uz pravilno popunjen obrazac. Na prvi pogled, čini se, da su od ovog posla najviše profitirale advokatske kancelarije, koje su najviše bile angažovane u slučajevima naslednika koji žive u inostranstvu. Doduše, bilo je i onih građana koji su se sami upustili u avanturu prikupljanja dokumenta. Najveće gužve zabeležene su protekle nedelje na šalterima pošta, zaduženim za prihvat dokumenata o restituciji, jer je veliki broj građana predao „dokaze“ pred sam istek zakonskog roka. Obimna dokumentacija, koju je bilo potrebno prikupiti za dokazivanje prava na vraćanje oduzete imovine, kao i dug vremenski proces pretraživanja izvora u istorijskim i sudskim arhivima, samo su neki od razloga koji su naterali bivše vlasnike da reaguju u poslednjem trenutku.
– Velika je stvar što je omogućeno da dokumenta za restituciju ne moramo da platimo. Ipak, muka je bila sve to prikupljati. Toliko puta sam morao da putujem, kako bih došao do neophodnih dokaza o precima. Nešto sam uspeo da pribavim poštom, a dosta toga je moralo da se odradi na licu mesta – objašnjava Milan Nedeljković, jedan od bivših vlasnika koji se nada da će mu oduzeta imovina biti vraćena.
Podaci govore da je u Srbiji ukupno podneto više od 34.000 zahteva za restituciju pri čemu je samo u prethodna dva meseca stiglo oko 18.000 predmeta. Prema podacima Agencije za restituciju, u Zrenjaninu je evidentirano oko 1.400 zahteva, bivšim vlasnicima vraćeno je devet lokala u centru grada, dok proces vraćanja poljoprivrednog zemljišta ide sporije. Pravosnažna su i dva rešenja koja se odnose na zgrade u glavnoj gradskoj ulici, pod brojevima 8 i 36. U susednim opštinama Žitište, Nova Crnja i Bečej, stigla su i prva rešenja o vraćanju oduzetog poljoprivrednog zemljišta. Samo u Žitištu doneta su rešenja o vraćanju 100 hektara oranica.
– Mi smo još 2006. godine predali dokumentaciju koju smo posedovali, a sada smo prikupili i ostatak neophodnih dokumenata. Verujte, puno toga treba prikazati. Najviše problema imao sam sa starim dokumentima, jer su matične knjige ovde i na mađarskom i na nemačkom i na srpskom jeziku pa je trebalo sve to usaglasiti. Onima koji su oduzimali imovinu bio je potreban jedan dan, a meni pola veka da dokažem svoje pravo na zemlju – komentariše Velimir Strajnić iz Zrenjanina.
Tokom devedesetih godina prošlog veka građanima u Srbiji vraćano je poljoprivredno zemljište po Zakonu o konfiskaciji. Sadašnji zahtevi se odnose na vraćanje imovine (objekti, lokali, stanovi, poljoprivredno zemljište, industrijsko zemljište i šume), koja je primenom zakona o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji kao i drugih propisa posle 9. marta 1945. oduzeta od fizičkih i pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu. Reč je i o imovini čije je oduzimanje posledica Holokausta.
Iz Agencije za restituciju pozivali su proteklih nedelja građane da predaju dokumenta koja poseduju i poručivali da kasnije mogu da dopune svoju dokumentaciju. Ipak, na mnoge od naslednika oštećenih vlasnika loše je delovala vest da se u drugostepenom postupku neka rešenja o vraćanju imovine poništavaju. Na to su ukazivali i u samoj Agenciji za restituciju, koja se sa svoje strane maksimalno potrudila da svoj rad učini transparentnim. Tako se, pored redovno ažuriranih podataka o održanim raspravama i vraćenoj imovini, na sajtu Agencije može naći evidencija podnetih zahteva po mesecima. Sem toga, građanima je preko posebne aplikacije pružena mogućnost da registrovanjem prate svoj predmeta uvidom u njegov tok.
Vraćena imovina
Prema podacima Agencije za restituciju, do 25. februara održana je 6.181 rasprava, najviše u Beogradu – 2.705. Sledi Novi Sad, gde je održano 1.479 rasprava, zatim Kragujevac (1.266 rasprava) i Niš (731 rasprava). Do 24. februara bivšim vlasnicima vraćeno je 1.910 objekata poslovnog prostora, zgrada i stanova i više od 1.466 hektara poljoprivrednog zemljišta. Do 7. februara bivšim vlasnicima vraćeno je oko 1.472 hektara šuma i šumskog zemljišta i 218.333 kvadratna metra gradskog građevinskog zemljišta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
