Vrhunac inflacije u februaru

Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković istakla je da inflaciju u Srbiji trenutno opredeljuju rast cena energije i hrane.

“Na njih mere monetarne politike imaju mali ili nikakav uticaj. NBS ne može da smanji cene nafte ili cene poljoprivrednih proizvoda koji su berzanska roba. Ono što NBS može je da sprečava da se efekti ovih cena preliju na cene drugih proizvoda i usluga u većoj meri”, rekla je Tabaković dodajući da su

čuvanjem kursa dinara prema evru uspeli da se prelivanje uvoznih cena ne pojača efektima deprecijacije. Ona je podsetila na period 2010-2012. godine kada su takođe rasle cene energije i sirovina, ali kako je rekla tada je deprecijacija dinara utrostručila efekte uvoznih cena.

Tokom prošle godine prema njenim rečima, bazna inflacija se kretala u ciljanim okvirima. U proseku je iznosila malo iznad dva odsto, a na kraju godine je dostigla 3,5 odsto.

“To je niže nego u većini zemalja CIE koje imaju sličnu monetarnu politiku”, poručila je ona.

Savo Jakovljević, direktor sektora statistike istakao je da su gotovo sve centralne banke korigovale projekcije inflacije naviše.

“Povišeni troškovni pritisci po osnovu cene enrgenata i sirovina i dalje generišu inflaciju, ali u manjoj meri, jer se najveći deo već preneo na potrošačke cene. Tokom prvog tromesečja inflacija će biti na nivou decembra (7,9 odsto) ili blago više, a vrhunac se očekuje u februaru, a zatim pad. Smanjenju inflacije najviše će doprineti izlazak iz obračuna poskupljenje naftnih derivata, a sredinom godine sa novim poljoprivrednim rodom doći će do smanjenja cena voća i povrća, kao i sirovina za prehrambenu industriju”, ocenio je Jakovljević dodajući da se za kraj godine očekuje da se inflacija kreće između 3,5 i četiri odsto.

On je dodao i da nema straha od pregrevanja ekonomije, jer se sa rastom privredne aktivnosti povećavaju i kapaciteti.

Na kretanje inflacije do kraja godine, prema rečima Milana Trajkovića, zamenika direktora statistike i istraživanja u NBS, najviše će uticati poljoprivredna godina. On ističe da je neprerađena hrana poskupela 20,9 odsto i to pre svega voće i povrće i sveže meso, dok je prerađena hrana poskupela osam odsto. Glavni faktori rasta cena bili su prema njegovim rečima kretanje cena na međunarodnom tržištu. Žitarice su poskupele 45 odsto, mleko 30 odsto, šećer isto toliko.

“To su berzanski proizvodi i cene se prelivaju na naše tržište. Pored toga suša je dovela do toga da rastu cene i domaćeg voća i povrća. Sa dolaskom nove poljoprivredne sezone treba da dođe do pada cena i neprerađene i prerađene hrane i to pre svega u trećem i četvrtom kvartalu ove godine. Ako bi poljoprivredna sezona bila bolja od prosečne inflacija bi mogla i ispod tri odsto, a ako bi bila suša, inflacija bi se zadržala na gornjoj granici cilja (oko pet odsto prim. nov.)”, rekao je Trajković.