Za zelenu energiju dajemo pola milijarde

S obzirom da EPS struju iz obnovljivih izvora energije kupuje po stimulisanim, dakle većim cenama, to se odražava i na račune građana koji su u proseku veći za 30 dinara. Koliko su računi za struju uvećani zbog one dobijene iz alternativnih izvora, potrošač može da vidi iz stavke podsticaj za OIE (skraćenica za obnovljive izvore energije). Prema podacima koji su nam predočeni u EPS-u, to preduzeće je prošle godine struju iz OIE kupilo od 38 proizvođača, koji su svi zajedno prodajom inkasirali sumu od 494 miliona dinara. Reč je o cifri od 36.184.436 kilovat-sati struje. U EPS-u kažu da prihodi povlašćenih proizvođača struje iz obnovljivih izvora energije zavise od snage i vrste njihovih kapaciteta, a visina podsticaja je određena aktima koje je na predlog Ministarstva energetike usvojila Vlada Srbije. Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić za Danas ističe da su količine struje koje EPS otkupljuje iz obnovljivih izvora energije, u odnosu na svoju ukupnu proizvodnju, još uvek male.

– Dobro je da EPS otkupljuje struju iz alternativnih izvora, a na to je obavezan postojećim zakonskim rešenjima. Naime, kao što je poznato Srbija je i dalje veoma zavisna od uvoza energenata i karakteriše je neracionalno korišćenje energije. U tom smislu Zakon o energetici je prepoznao značaj obnovljivih izvora energije i podstiče njihovu proizvodnju kroz fid-in tarife. U ovom trenutku EPS-u struju iz obnovljivih izvora prodaju uglavnom mali proizvođači i reč je o simboličnim količinama. Po svemu sudeći, reč je uglavnom o proizvođačima koji struju proizvode za svoje potrebe, a onda viškove prodaju EPS. To je svakako dobro, ali značajnije količine struje iz OIE ćemo početi da dobijamo tek kada veliki igrači izgrade proizvodna postrojenja. Reč je o kapacitetima većim od 100 megavata, a takvih još uvek nema na našim prostorima – objašnjava Vuletić. On ističe da cilj svakako treba da bude privlačenje velikih stranih investitora u oblasti obnovljivih izvora energije, ali da istovremeno moramo znati koji su naši kapaciteti i šta na tom planu možemo da ponudimo.

– Recimo, pre nekoliko godina, Ministarstvo energetike je izdalo dozvole za izgradnju vetroparkova za 2.400 megavata, a ukupan potencijal s kojim raspolaže Srbija je 400 do 500 megavata – ističe naš sagovornik.

Inače, od 1. marta je na snagu stupila uredba koju je prethodno usvojila Vlada Srbije o podsticajnim cenama za otkup električne energije iz obnovljivih izvora. Tom uredbom je fid-in tarifa za struju proizvedenu u vetroparkovima smanjena sa 9,5 evrocenti na 9,2 evrocenta. Takođe, uredbom je predviđeno da se struja iz solarnih elektrana otkupljuje po cenama od 16,25 do 20,66 evrocenti, umesto do tada maksimalna 23 evrocenta. Visina fid-in tarife zavisi od vrste instalisane snage elektrane i usklađuje se sa godišnjim iznosom inflacije u evrozoni. U slučaju prirodnog gasa indeksacija se vrši u skladu sa promenom cene gasa. Uredba propisuje da se ukupni iznos naknade za podsticaj, koju plaća potrošač, obračunava tako što se visina naknade, koja se svaka godine utvrđuje posebnim aktom Vlade, množi sa količinom izmerene potrošnje električne energije u obračunskom periodu izražene u kilovat-satima.