Nerešeno pitanje restitucije Srbiji može biti ozbiljna kočnica za sticanje članstva u Evropskoj uniji, a predstavnici Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava ukazuju da odugovlačenje sa donošenjem zakona kojim bi ta oblast bila regulisana uvećava problem i otvara nova pitanja. To je i jedan od zaključaka sa konferencije koju je nedavno u Briselu održala Međunarodna unija vlasnika privatnih nepokretnosti.
Razmatrajući stanje na zapadnom Balkanu, grupa evropskih parlamentaraca koji su prisustvovali skupu, među njima i Edvard Makmilan Skot, potpredsednik Evropskog parlamenta, preporučili su zemljama koje to pitanje nisu rešile da se posvete ne samo donošenju zakona, nego i rezultatima. U Ligi za zaštitu privatne svojine, čiji su predstavnici učestvovali u radu te konferencije, kažu za Danas da su evropski zvaničnici na ovakav stav bili prinuđeni, poučeni iskustvom koje su imali sa Rumunijom i Bugarskom, gde su doneti relativno dobri zakoni o povraćaju nasilno oduzete imovine, ali se oni u praksi nisu do kraja primenili, pa je to izazvalo popriličan haos kada je u tim zemljama počela da se primenjuje evropska regulativa. Dodatni pritisak na srpske vlasti očekuje se i od Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, pred kojim je Liga izložila predlog principa na kojima bi bilo realno da se izvrši restitucija u Srbiji. Istina je da taj Komitet nema mogućnost direktnog pritiska na Srbiju, ali kako on ostvaruje veliki uticaj na evropske zvaničnike, ne bi trebalo zanemariti i potencijal tog kanala.
– Umesto naturalne restitucije, Vlada najavljuje obeštećenje građana putem obveznica u krajnje limitiranoj vrednosti, sa rokom isplate koji je potpuno neizvestan, pri čemu je garant ovog duga država koja se nalazi na ivici bankrota. Često se u prilog tog koncepta plasiraju podaci o preskupoj varijanti naturalnog ili mešovitog modela vraćanja imovine, za koji se mi zalažemo. Ali, paralelno sa tim procesom, oduzeta imovina kroz proces privatizacije prenosi se na treća lica uz minimalnu nadoknadu ili bez nje, a donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji omogućena je i manipulacija građevinskim zemljištem, koje sada može da se konvertuje iz prava korišćenja, stečenog kupovinom društvenih firmi, u vlasništvo – kaže za Danas predsednica Lige Dragana Milovanović.
Predstavnici Lige su na skupu u Briselu predstavili model u kome su obveznici vraćanja imovine i država i fizička lica koja su do vlasništva došla na nezakonit način, dok bi legalno vlasništvo bilo izuzeto iz obaveze vraćanja.
– Efikasnost ovog modela obezbeđuje institut poravnanja između trenutnog korisnika i potražioca imovine u postupku koji bi prethodio pokretanju samog procesa restitucije. Ovo je naročito važno kada je u pitanju građevinsko zemljište jer ukoliko vlasnik i korisnik ne mogu da se dogovore, ostaje mogućnost dvojnog vlasništva sve dok obe strane ne uvide lični interes u objedinjavanju zemljišta sa objektom na njemu – kaže Milovanovićeva i dodaje da korisnici oduzetog građevinskog zemljišta, tek poravnjanjem sa originalnim vlasnikom, mogu uspostaviti kontinuitet svojine i steći pravi vlasnički status.
U Briselu su se, prema rečima Slavenka Grgurevića, koji je predstavljao Ligu, čule oštre kritike na račun projekta koji se bavi problemima privatne svojine kod promena političkog sistema u Albaniji, BiH, Hrvatskoj, Rumuniji i Srbiji.
– Osnovni nedostatak je površno prikupljanje podataka koji su bili osnov za donošenje zaključaka o načinu rešavanja problema restitucije. Zbog toga je sam projekat izgubio svoj osnovni smisao pa je na konferenciji doneta Briselska deklaracija o restituciji koja ukazuje Komitetu za peticije Evropskog parlamenta na grube nedostatke zaključaka u tom dokumentu – objašnjava Grgurević.
Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, kaže za Danas da je proces vraćanja imovine bivšim vlasnicima dobro počeo, da je primenjen princip naturalne restitucije, „ali onoga momenta kada je Rumunija ušla u Evropsku uniju, sve je stalo“.
– Uz to, kao posledica korupcije, neko iz vlasti pokušao je da već rešene slučajeve vrati na početak. Ti predmeti dospeli su do Evropskog suda za ljudska prava, koji je Rumuniji naložio da u roku od 18 meseci u potpunosti primeni doneti zakon ili joj sleduju ozbiljne sankcije, uključujući i mogućnost izbacivanja iz Saveta Evrope – kaže Antić, ilustrujući time sa koliko ozbiljnosti EU prilazi problemu vraćanja oduzete imovine.
On naglašava da su iskustva balkanskih zemalja po ovom pitanju vrlo različita, pa je tako Bugarska primenila model naturalne restitucije kojim je izuzetno brzo rešen najveći broj slučajeva. Problem koji se javio bilo je cepkanje parcela na veliki broj vlasnika. Oko vraćanja imovine nije bilo značajnijih problema u Sloveniji, ali, kako ističe Antić, u Hrvatskoj postoje brojni simptomi koji liče na našu situaciju.
– Ima dosta korupcije u proceduri i uticaja lokalnih ureda, ali se imovina ipak vraća, dok kod nas zakon nije još na vidiku – tvrdi Antić.
Ništa od propisa ni u ovoj godini?
Prema najavama iz Ministarstva finansija, zakon o restituciji mogao bi da bude napisan veoma brzo nakon što Ustavni sud da ocenu ustavnosti zakona koji reguliše pitanje vraćanja crkvene imovine. Međutim, prema informacijama koje su se pojavile u javnosti, Ustavnom sudu će verovatno biti potrebna cela 2011. da donese odluku zbog čega bi donošenje propisa koji će regulisati vraćanje imovine građanima moglo da bude dodatno odloženo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
