Zašto južnjaci danas više ne gaje duvan koji je nekada bio za njih „žuto zlato“

Iz budžeta Opštine Bujanovac za unapređenje poljoprivredne proizvodnje ove godine opredeljeno je 11,5 miliona dinara što je za oko 40 procenata veći iznosu u odnosu na prethodnu godinu. Interesovanje za gajenje duvana je gotovo zanemarljivo, kažu u sektoru za Poljoprivredu u bujanovačkoj opštini.

-Mi smo i dalje zainteresovani da podržimo obnovu gajenja duvana koji je bio godinama najvažniji poljoprivredni posao uz stočarstvo. Raspoloženje postoji ali ne i interesovanje, uprkos što posedujemo idealne klimatske uslove za gajenje duvana, pogotovu onih orjentalnih sorti sitno lisnog kvaliteta – kaže za Danas Nagip Arifi, predsednik Opštine Bujanovac.

Na stotinama hektara u selima u preševskoj i bujanovačkoj opštini najviše se gajila mirišljava varijanta duvana „Prilep“i „Jaka“, a do 2.000 godine lokalna Duvanska industrija Bujanovac (DIB) otkupljivala je i do 2.000 tona duvana. Ta fabrika koja se bavi proizvodnjom folija za cigarete sada je privatizovana i uspešno radi, ali ne sa duvanskim sirovinama koje potiču sa juga Srbije.

Branislav Popović, iz kancelarije Regionalne privredne komore Leskovac (RPK) kancelarije za Pčinjski okrug, obajšnjava za portal Danasa da je proizvodnja u ovom nekada unosnom poljoprivrednom biznisu zamrla od dolaska stranih kompanija za proizvodnju cigareta. Duvanska industrija Vranje (DIV) 2003.godine postala je vlasništvo Kompanije Britiš Ameriken Tobako (BAT), dok je fabrika u Nišu u vlasništvu Kompanije Filip Moris.

-Interes svetski jakih kompanija je bio da duvan obezbeđuju po nižim cenama sa strane, pa je tako zamrla domaća proizvodnja. Bez obezbeđenog tržišta, dobre cene, nema nigde proizvodnje pa ni u oblasti duvana. Treba imati u vidu da je gajenje duvana jako zahtevan i naporan posao, od koga se nekada ovde jako lepo živelo. Pitanje je danas, da li bi se neko odlučio za gajenje duvana i da mu se obezbede svi mogući uslovi, ali to je već problem sa našim odnosom prema poljoprivredi – navodi Popović.

Mali Trnovac je albansko selo na uzvišenju uz samu administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom (KiM). Zbog uzuzetno povoljnih klimatskih uslova ovde je i pre Drugog Svetskog rata glavno zanimanje bilo gajenje duvana i stočarstvo. Duvan je bio prioritet i od njega se lepo živelo.

-Danas nikome ne pada napamet da se ponovo bavi uzgojem duvana. Jednostavno to je biznis koji nema nikakvu perspektivu, pa su ljudi potpuno zaboravili na ono od čega se nekada živelo idealno. Duvan je „žuto zlato“, ali malo koga to sada interesuje – kaže nam Bedri Rašiti iz Velikog Trnovca, čiji su roditelji godinama živeli od gajenja duvana.

Duvan je bio i biljka na koju je u srećnim vremenima „mirisalo celo Vranje“, gde se oko 1.500 domaćinstava bavilo ovim poslom. Bile su uključene cele familije, a ovaj biznis donosio je odlične prihode.

-Čitavi delovi grada sa modernim kućama u posleratnom periodu u Vranju je sagrađeno baš od poslova sa duvanom. Prednost je bila to što je postojala i Duvanska industrija koja je otkupljivala celokupne količine roda. Sećam se rekordne 1974.godine kada su danima trajali redovi ispred DIV-a za predaju osušenog duvana. Ljudi su strpljivo čekali u redu znajući da će izaći sa ne malom količinom novca koji se isplaćivao tada na ruke – kaže nam Stojan Ilić, čija se porodica u više generacija bavila uzgojem duvana.

On kaže da je „kraj ovog poljoprivrednog posla bio krajem devedesetih kada se cena kilograma duvana izjednačila sa cenom jabuka, a kasnije to je postao veliki svetski biznis, na koji proizvođači nisu mogli da utiču“.

-Iako nismo imali naftu, od našeg „žutog zlata“ nekada smo živeli kao šeici, a sada od tog posla nema ništa – zaključuje Ilić.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Vlada Srbije u Opštini Preševo imenovala Privremeni organ

Preminula porodilja u Vranju: Tužilaštvo pokrenulo istragu

Petrović (SRCE): Zaposleni u TO Vranje se prijavljuju za glasanje u Beogradu

Kod Vranja uhapšen osumnjičeni za krijumčarenje migranata