Zavod za statistiku je tačka ukrštanja svih informacija 1Foto: Medija centar

Miladin Kovačević veruje da Srbija u 2025. može do prosečne plate od 900 evra. O tome kako da za pet godina stvarno dođemo do tog nivoa, o kritikama na račun statistike zaposlenosti i o tome šta čeka RZS u godini sledećoj popisa, generalni direktor Republičkog zavoda za statistiku govori u intervjuu za Danas.

Koliki je, prema proceni RZS, privredni rast u 2019. godini i koji su bili glavni pokretači rasta BDP-a?

RZS će regularno objaviti račun BDP-a i ostalih agregata za četvrti kvartal 2019. a samim tim i za celu 2019. godinu 2. marta 2020. Procena koju RZS radi na kraju godine (na kraju decembra) na bazi kretnja za 11 meseci više nije aktuelna.

Zbog čega je RZS prestao da objavljuje kvartalne fleš procene rasta BDP-a?

Fleš procena nije statistički već analitički indikator. Većina zemalja u Evropi ne računa niti objavljuje takvu procenu, jer ta procena na bazi ograničenog seta podataka nije pouzdana u meri koja bi zadovoljila kako javnost tako i korisnike u sferi odlučivanja. Stoga je RZS prestao da objavljuje takozvanu fleš procenu.

Kako komentarišete to što neki ekonomisti izražavaju sumnje u kvalitet podataka iz Ankete o radnoj snazi i tvrde da potcenjuje nezaposlenost u Srbiji?

Kritika kvaliteta statističkih podataka podrazumeva duboko poznavanje statističke nauke, matematike i metodologije prikupljanja, obrade i računa. Ekonomska struka nije nipošto statističko znanje u ovom smislu, a za dvostrukost treba imati posebni oportunitet i uložiti trud koji podrazumeva veliku žrtvu. Što se tiče debate oko valjanosti Ankete o radnoj snazi koja ima sve valorizacije međunarodnih meritornih institucija (ILO, EUROSTAT i dr.) i objavljuje se na sajtu EUROSTAT-a, a koju sam prvi put lično uvodio još daleke 1994. godine pod krovom tadašnjeg Saveznog zavoda za statistiku (Savezne republike Jugoslavije) navodim kao referencu (za čitaoce koji žele dublje upoznavanje sa ovom materijom i polemikom) naučni članak koji sam napisao sa kolegama pod naslovom „Trends and challenges in Serbian labour market: change in the nature of jobs and labour underutilisation“ (Ekonomika preduzeća, Serbian Assosiation of Economists Journal of Business Economics and Management, September-October 2017)

Vi ste potvrdili da je prosečna plata od 900 evra moguća do 2025. godine, kao što je najavljeno u programu „Srbija 2025“ i da je tako nešto već urađeno u Rumuniji. Koje pretpostavke moraju da se ostvare da bi se to desilo?

Pretpostavke su nastavak rasta koji sada imamo, nastavak reformi u domenima koje preporučuju Evropska komisija, Svetska banka, MMF i drugi i takođe održanje institucionalnog okvira kao što je Savet za koordinaciju mera podrške rastu BDP-a Vlade Republike Srbije ustanovljen u vremenu Vlade Aleksandra Vučića i Sistema podrške odlučivanju koji sam razvijao u Republičkom zavodu za statistiku kao tački ukrštanja (focal point) svih informacija (statističkih, planskih, analitičkih i dr.), a koji se i dalje razvija (ne samo za makro nivo nego i za lokalne nivoe) i koji postaje sve važnija tema međunarodnih statističkih foruma kao što je Konferencija evropskih statističara u kojoj sam odnedavno član borda, a od pre par godina smo jedna od najaktivnijih nacionalnih statističkih institucija u tzv. High Level Group za modernizaciju svetske statistike pri UNECE.

Da li može da predstavlja problem to što je udeo plata u BDP-u u Rumuniji bio na mnogo nižem nivou nego sada u Srbiji?

Ne može, jer nije relevantan udeo neto plata u BDP-u, već udeo bruto plata u BDP-u. Rumunija je smanjila tzv. poreski klin odnosno razliku između bruto zarada i naknada i neto zarada i naknada. To je jedan od pravaca u reformama koje sam pomenuo, ali nije jedini. Povezivanjem više elemenata može se postići isto, ali to je duga i kompleksna stručna tema.

Naredne godine RZS će raditi popis stanovništva. Da li će biti novina u popisu u odnosu na prethodni?

Popis 2021 ima mnogo novina i potprojekata. Najvažnija novina je primena tzv. CAPI metoda (Computer Aided Personal Interviewing) tj. primena na terenu personalnih računara i odgovarajućih alata kontrole i prenosa podatka u centralnu bazu podatka. Zahvaljujući visokom zadovoljavanju svih evropskih kriterijuma, Evropska komisija je sklopila ugovor sa Vladom Republike Srbije koji uređuje korišćenje IPA 18 evropskog programa pretpristupnih fondova, a kojim je obezbeđeno finansiranje popisa 2021 u Srbiji na nivou 50 odsto svih troškova.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.