Železnicu čerupa ko stigne

Problem se ogleda u tome što se na taj način, pored nanošenja velike materijalne štete Železnicama Srbije, ugrožava bezbednost i redovitost prevoza železnicom. Najnoviji drastični primeri u beogradskom železničkom čvoru dogodili su se prošle sedmice. Naime, u kasnim večernjim satima na pruzi Zemun Polje – Zemun nepoznata lica ukrala su tri prigušnice, a u petak su u Novom Beogradu ukradene još dve. Reč je o jednom od vitalnih delova železničke infrastrukture, bitnom za rad signalno-sigurnosnih uređaja. Zbog krađe tih delova vozovi u železničkom čvoru Beograd imali su velika kašnjenja, jer su iz bezbedonosnih razloga morali da saobraćaju smanjenom brzinom od svega 10 kilometara na sat. Od početka godine pa do polovine avgusta bilo je 1.156 protivpravnih radnji, od toga 901 krađa, zbog kojih su Železnice Srbije pretrpele štetu od oko 177 miliona dinara. U protekle dve i po godine na području srpskih železnica registrovano je 3.000 krađa delova od metala, sa direktnom materijalnom štetom od oko 655 miliona dinara. Ukupne štete, direktne i indirektne, zbog tih krađa na godišnjem nivou su oko 1,3 milijarde dinara, što je jednomesečni fond za zarade srpskih železnica.

Kako za Danas kažu u Železnicama Srbije, na meti lopova svakodnevno se nalaze delovi vagona i lokomotiva, bakarne žice i užad, kablovi, pružne balize i prigušnice, šine, pragovi i kolosečni pribor, oprema na postrojenjima kontaktne mreže, telefoni i TT stubovi, motori, agregati, gorivo, ulja i maziva, kao i silicijum bronzana žica vazdušnih telegrafsko-telefonskih vodova, što prouzrokuje smetnje i zastoje u železničkom saobraćaju, sa bezbednosnim rizikom i velikom indirektnom štetom. U Železnicama Srbije ističu da su nedavno zbog krađe 220 tirfona, odnosno šrafova za zatezanje pragova i učvršćivanje šina u koleseku na pruzi Subotica-Sombor iskliznula poslednja kola u teretnom vozu i tom prilikom oštećeno je 70 metara, a delimično 350 metara koloseka. Sredinom septembra je zbog krađe 350 tirfona između Subotice i Kelebije bio obustavljen celokupan unutrašnji i međunarodni železnički saobraćaj na ovom delu Koridora 10, a slična krađa ponovila se i proteklih dana na toj istoj relaciji, ali sa manjim posledicama. U takvim slučajevima, mnogo je opasnija indirektna šteta, jer je reč o vitalnim delovima železničke pruge, čijom se krađom direktno ugrožava bezbednost železničkog saobraćaja.

– Lopovi sa stanice odnose sve što se može prodati na otpadima sekundarnih sirovina uključujući i šine. Primera radi, u Beogradu, najugroženija je stanica Beograd Ranžirna, najpre zbog velikog staničnog prostora, ali i zbog malog broja ljudi u službi obezbeđenja. Tako je samo tokom jula u više navrata u ovoj stanici ukradeno u delovima ili celosti preko 20 šinskih glava na staničnim skretnicama, zatim ukupno 60 metara signalno-sigurnosnih kablova kod ulaznih staničnih signala, pa prigušnice na osam staničnih skretnica, delovi napojnih i relejnih transformatora i otpornika – navode u Železnicama Srbije. U tom preduzeću ističu da se drastičniji primer dogodio sredinom aprila , kada je između Nove Pazove i Stare Pazove, na pruzi Beograd – Šid, pokušana krađa 150 metara kablova signalno-sigurnosnih uređaja i putnih prelaza. Počinioci su već odsekli oko 150 metara kablova, a policija ih je uhvatila na delu dok su te kablove sekli na manje delove, kako bi lakše mogli da ih transportuju.

Na meti lopova su, pored stanice Beograd Ranžirna, i železničke stanice Zemun, Novi Beograd i Rakovica, a najviše se kradu prigušnice i kablovi iz betonskih kućica automatskog pružnog bloka, što onemogućava rad signalno-sigurnosnih uređaja i putnih prelaza i direktno ugrožava bezbednost saobraćaja. Skretnički i telefonski kablovi i oprema na postrojenjima kontaktne mreže najčešće su na udaru lopova u pančevačkom železničkom čvoru (Pančevo Glavna, Krnjača). Na meti lopova su i metalni tegovi za zatezanje kontaktne mreže, kakvih je samo između Naumovićeva i Subotice ukradeno čak 80 tokom samo jednog popodneva 14. septembra. Lopovi najčešće izazovu kratak spoj u kontaktnoj mreži i zatim kradu ove tegove, nakon čega kontaktna mreža neretko padne na prugu. O opasnostima po bezbednost železničkog saobraćaja, ali i samih lopova ne treba govoriti.

Slična situacija je u celoj Srbiji, kažu u Železnicama Srbije, gde se, na primer, na teritoriji Kraljevačkog čvora, najčešće obijaju magacini, kradu kablovi i kolosečni pribor. U više navrata se dešavalo da su policijski službenici pronalazili na otpadima železničke delove i vraćali ih nazad, počiniocima su pisane prijave, ali u tužilaštvu ta dela nisu tretirana kao ugrožavanje železničkog saobraćaja već kao prekršaji. Neretko se dešava da prilikom krađe bude oštećena i stanična imovina, kao što je pokazao slučaj u Čačku, gde su lopovi odneli rešetke iznad podrumskih prostorija stanice i šahtove za vodu. Šahtovski poklopci su izrađeni od livenog gvožđa i teški su preko 30 kilograma, tako da to upućuje na organizovanu grupu.

Zbog povećanog broja krađa u proteklom periodu, nedavno je održan sastanak rukovodstva Železnica Srbije sa predstavnicima ministarstava saobraćaja, pravde i državne uprave, unutrašnjih poslova i tužilaštva, na kome je bilo reči o pronalaženju načina da se stane na put pojedincima i organizovanim grupama koje otuđuju i uništavaju železničku imovinu.

– Pored svih mera, praćenja, snimanja, otkrivanja počinilaca i dalje se masovno krade železnička imovina. Zato nam je potrebna pomoć državnih organa. Radimo na ugrađivanju optičkih kablova duž pruga Koridora 10, koji će nam omogućiti video-nadzor ključnih objekata, ali je teško tim nadzorom pokriti nekoliko stotina kilometara pruge. Godišnje se na saniranje krađa izdvajaju sredstva u visini petine fonda za plate zaposlenih – rekao je na tom sastanku Dragoljub Simonović, generalni direktor „Železnica Srbije“. On je istakao i da se u tom sistemu preduzimaju sve mere, u granicama mogućnosti, na sprečavanju krađa i otkrivanju počinilaca, ali im se u sudskom postupku izriču blage i minimalne kazne i da je zato neophodna pomoć državnih organa.

Kradu i u regionu

Železnice Srbije nisu jedine koje se susreću sa problemom krađa. Naime, krađe se dešavaju svakodnevno na mnogim železničkim stanicama i prugama u okruženju.

Primera radi, Bugarska i Turska su tako krađu železničke imovine zakonom okvalifikovale kao teška krivična dela, a Italija kao teroristički akt. Zato je na sastanku Železnica Srbije i nadležnih ministarstava dogovoreno da se pokrene inicijativa za konkretne izmene odredaba krivičnog zakona kroz kvalifikaciju krađe železničke imovine u teška dela i pooštravanje kaznene politike.