Živite i radite u inostranstvu – da li možete da podignete stambeni kredit u Srbiji?

Kada je, pak, reč o našim građanima koji duže od godinu dana žive i rade u inostranstvu (nerezidenti), a hteli bi da kupe kuću ili stan u Srbiji – i to na kredit u ovdašnjoj banci – i to je moguće, ali se smatra „kreditnim poslom sa inostranstvom“, piše N1.

Nekretnine u Srbiji se najčešće kupuju za gotovinu, pokazuju zvanični podaci Republičkog geodetskog zavoda. Tek svaka deseta nepokretnost kupi se na kredit. Udeo kredita je najveći kod kupoprodaje stanova – svaki četvrti koji promeni vlasnika plati se iz kredita.

U poslednje vreme interesovanje naših građana za kupovinu nekretnina u inostranstvu raste. Kupovale su se nekretnine od Crne Gore, preko Italije, Španije, do Balija.

Zakonskih prepreka da banke našim građanima odobravaju zajmove za kupovinu nekretnine u inostranstvu – nema, ali zbirni podaci koliko su takvih kredita i odobrile – ne postoje.

Kreditiranje može da ide i u „suprotnom smeru“.

Naime, državljani Srbije koji žive i rade u inostranstvu, a planiraju da u Srbiji kupe stan ili kuću, mogu u tu svrhu da podignu kredit u nekoj od ovdašnjih banaka koje u ponudi imaju takozvane stambene kredite za nerezidente. To se smatra kreditnim poslom sa inostranstvom.

„U skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju banke u Republici Srbiji mogu nerezidentima, uključujući i fizička lica – domaće državljane koji imaju boravak u inostranstvu duži od godinu dana, za kupovinu nekretnine u zemlji odobravati kredite u devizama uplatom na račun nerezidenta – dužnika, kao i kredite u dinarima bez valutne klauzule uplatom dinara na račun rezidenta – prodavca“, objašnjavaju za portal N1 u Narodnoj banci Srbije.

U oba slučaja, kako ističu, kredit koji se odobrava nerezidentu smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom.

„Po ovom kreditnom poslu sa inostranstvom banka je dužna da od tog, ili nekog drugog nerezidenta, pribavi instrumente obezbeđenja naplate, kao i da o tom poslu, kao o kreditnom poslu s inostranstvom, izvesti Narodnu banku Srbije“, navode u NBS.

Pored toga, banke u Srbiji mogu građanima – rezidentima da odobravaju kredite u devizama za kupovinu nekretnine u zemlji, koji se ne smatraju kreditnim poslom sa inostranstvom.

Procena kreditne sposobnosti ista za rezidente i nerezidente

„Procena kreditne sposobnosti fizičkog lica (rezidenta i nerezidenta) se vrši u skladu sa podzakonskim aktima Narodne banke Srbije kojima se uređuje upravljanje rizicima i unutrašnjim aktima banke. Napominjemo da su banke koje posluju u Srbiji dužne da uspostave i svojim unutrašnjim aktima urede odgovarajući kreditni proces, i da u okviru tog procesa urede kriterijume i principe za odobravanje kredita i drugih plasmana“, navodi NBS.

S druge strane, banke su slobodne da same, u granicama važećih propisa, opredele uslove koje građani i firme moraju da ispune da bi im bio odobren kredit ili drugi plasman, pri čemu su, kako ističu u NBS – „dužne da prilikom donošenja odluke o odobravanju kredita i drugih plasmana fizičkom licu, najpre procene kreditnu sposobnost tog lica“.

„Kreditna sposobnost dužnika fizičkog lica se, naime, procenjuje naročito na osnovu analize stepena kreditne zaduženosti, koji se utvrđuje kao odnos ukupnih mesečnih kreditnih obaveza i redovnih neto mesečnih prihoda tog dužnika (i banka je utvrđuje kako pri odobravanju potraživanja, tako i nakon toga – u skladu sa svojim unutrašnjim aktima). S tim u vezi, ističemo da u kontekstu ocene kreditne sposobnosti, propisi ne prave razliku između rezidenata i nerezidenata“, napominju u centralnoj banci.

Pri donošenju odluke o odobravanju bilo kog plasmana dužniku, pa i stambenog kredita, pored kreditne sposobnosti, banka ceni, dodaju u NBS – i vrednost i pravnu sigurnost njegovih sredstava obezbeđenja, te druge relevantne faktore.

„U cilju utvrđivanja kreditne sposobnosti, ali i procene mogućnosti naplate potraživanja i kvaliteta sredstava obezbeđenja, banka je u skladu sa propisima, između ostalog, dužna da obezbedi dokumentaciju o izmirivanju obaveza dužnika prema banci u toku poslednjih dvanaest meseci (osim ako se radi o novim dužnicima banke), kao i da pribavi izveštaj iz baze podataka o ukupnim kreditnim obavezama, odnosno o zaduženosti dužnika i njegovoj urednosti u izvršavanju obaveza (tj. izveštaj iz Kreditnog biroa). Način na koji banka ceni podatke iz navedene dokumentacije odnosno izveštaja, zavisi od kreditne politike svake konkretne banke“, ukazuju u NBS.

Šta se kreditira u inostranstvu

U NBS podsećaju da se, u skladu sa propisima „za potrebe određenog regulatornog tretmana“, pod stambenom nepokretnošću smatraju: kuća, stan i delovi stambene zgrade koji su namenjeni stanovanju, garaža, odnosno garažno mesto zajedno sa stanom, kao i zemljište s građevinskom dozvolom za izgradnju kuće, „s tim što se vikendice ne smatraju stambenom nepokretnošću“.

„Dakle, u definiciji stambene nepokretnosti nije napravljena razlika u odnosu na mesto gde se nepokretnost nalazi, te se, za kupovinu nepokretnosti koja se može podvesti pod pojam stambene nepokretnosti, a koja se nalazi u inostranstvu, može odobriti stambeni kredit. Pored toga, u skladu sa relevantnim propisima Narodne banke Srbije, u slučaju stambene nepokretnosti hipoteka na nepokretnosti smatra se adekvatnim sredstvom obezbeđenja kada je, između ostalog, ispunjen i uslov da vlasnik te nepokretnosti u njoj stanuje ili da je nepokretnost dao u zakup na osnovu odgovarajućeg ugovora (ili namerava da u njoj stanuje ili je da u zakup)“, navode u NBS.

Ceo tekst pročitajte na portalu N1.