Odlučnost kojom je Vlada pristupila reformama, pre svega u sferi penzijskog osiguranja, značajno je uticala na drugačije razmišljanje građana o svojoj i budućnosti svojih porodica nakon prestanka aktivnog rada. To ima i imaće pozitivan uticaj na dalji razvoj životnog osiguranja jer je ova vrsta osiguranja najkvalitetniji vid ulaganja u budućnost i adekvatno rešenje za obezbeđenje dodatnih prihoda uz penziju – počinje razgovor za Danas Kristof Cetl, generalni direktor Grave osiguranja u Srbiji.
Da li se to odražava i na naplaćenu premiju osiguranja?
– U 2014. godini visina prikupljene premije osiguranja je porasla i kao posledica povećanja cene za osiguranje od autoodgovornosti od polovine tekuće godine. Primećena je i tendencija učešća premije osiguranja života u ukupnoj premiji, što znači da je rast i razvoj tržišta osiguranja života brži od razvoja ukupnog sektora. Smatram da postoji mogućnost da se razvoj značajno ubrza i da postoji veliki prostor za dalji rast.
Očekujete li napredak u 2015. godini?
– Osiguranje života poslednjih godina, odnosno već i celu deceniju, beleži trend rasta. Očekujemo da se taj trend nastavi i u 2015. godini, bez obzira na relativno nestabilno ekonomsko okruženje i negativne uticaje. Napredak naročito očekujemo u oblasti osiguranje života.
Srbija i dalje kaska za regionom po pitanju zastupljenosti životnog, ali i ostalih oblika osiguranja. Vidite li uslove da se to promeni?
– Stepen razvoja osiguranja se meri odnosom prikupljene premije osiguranja života i neživotnih osiguranja i učešće osiguranja života od preko 50 odsto u ukupnoj premiji, govori o razvijenom sektoru osiguranja jedne države. U Srbiji je učešće premije osiguranja života u ukupnoj premiji oko 20 odsto, što znači da na tržištu i dalje postoji veliki potencijal za rast i razvoj. Verujem da će država prepoznati mogućnosti i potencijal industrije osiguranja i da će stimulativnim merama uticati na razvoj osiguranja života. Kada govorim o mogućnostima i potencijalu tržišta iz perspektive države, mislim na ekonomski efekat i povećano ulaganje u dugoročne državne hartije od vrednosti koje bi mogle da se koriste za velike investicije i infrastrukturne projekte.
Jedan od faktora koji bi značajno uticali na rast i razvoj sektora su poreske olakšice građanima koji uplaćuju premiju osiguranja života, za koje se društva za osiguranje zalažu već nekoliko godina i fleksibilnije zakonske odredbe, kada su u pitanju određeni oblici radnog angažovanja koji su prisutni u razvijenim zemljama Evrope, pa verujem da će se prvi koraci napraviti u 2015. godini. Očekujem da će u 2015. godini definisanje i preduzimanje mera koje će stimulisati razvoj životnog osiguranja uroditi plodom, jer razvoj sektora osiguranja podrazumeva i razvoj finansijskog tržišta, pa samim tim i celokupne ekonomije.
Izuzetno važnu ulogu u realizaciji ovih ideja imaju Ministarstvo finansija, organ nadzora – Narodna banka Srbije, kao i ceo sektor osiguranja, koji treba da sprovode aktivnosti u cilju informisanja i podizanja svesti građana o značaju osiguranja života.
Srbija se u maju susrela sa katastrofalnim poplavama, koje su u prvi plan izbacile i problem veoma slabe prihvaćenosti osiguranja i troškove koje zbog toga sada ima država, odnosno poreski obveznici. Da li se od poplava promenila svest ljudi i njihova spremnost da na osiguranje manje gledaju kao na trošak, a više kao na investiciju ili oblik zaštite?
– Slažem se da je, čak i posle poplava koje su se dogodile ove godine u Srbiji, osiguranje slabo prihvaćeno. Trebalo bi osmisliti koncept koji bi podrazumevao spremnost, odnosno pripremljenost društva i institucija na različitim nivoima i uvođenje obaveznog osiguranja za takve rizike. Kada bi lokalne samouprave bile u ulozi ugovarača osiguranja, obezbeđen bi bio fond kojem bi bile pokrivene štete u slučaju prirodnih katastrofa poput poplava. Javile su se inicijative da osiguranje od poplava postane obavezno u područjima koja spadaju u visoko rizične ili srednje rizične zone, primenjujući sistem obaveznog osiguranja predviđenog i definisanog zakonom, kao što je slučaj kod auto-osiguranja. Bilo bi od izuzetnog značaja za građane i privredu da se i realizuju i da se više ne dozvoli da naši sugrađani trpe štete tolikih razmera. Uloga osiguravača je briga o građanima i u tom smislu mogućnosti koje imamo trebalo bi i da proširimo.
Velika očekivanja
Kakva su vaša očekivanja u narednoj godini po pitanju ekonomije i kako u tom kontekstu gledate na budžet za 2015?
– Prema prognozama MMF-a, u narednoj godini se očekuje rast od 0,5 odsto i posmatrano iz te perspektive, u budžetu su uvedene određene važne promene koje se, pre svega, odnose na rashodnu stranu budžeta, na primer ukidanje subvencija i druge mere fiskalne konsolidacije. Nadamo se da se procene koje se odnose na negativno kretanje ekonomskih parametara neće realizovati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
