Kada sam došao u EFT odmah sam predložio izgradnju termoelektrane u Stanarima što je menadžment oberučke prihvatio. To je bilo pre 15 godina.
Naša ideja je bila, blago rečeno, vrlo neuobičajena. Da privatna firma u vlasništvu Srba, uloži 550 miliona evra u politički nestabilnu Bosnu i Hercegovinu u 2004. godini je bilo nečuveno. Mnogi su nam se podsmevali kada smo obelodanili naš plan. Međutim, svaki projekat zavisi od niza parametara i ako se nađu kvalitetni ljudi, dobri prirodni uslovi i dovoljno finansijskih sredstava, bude kvalitetan projekat, i to smo mi sa Stanarima i dokazali. Danas volimo da kažemo da Stanari nisu najveći kop i elektrana na Balkanu ali jesu najlepši. Veoma sam ponosan na ono šta smo uspeli da napravimo – kaže Zlatan Matko, šef investicija EFT grupe.
* Zašto ste se odlučili na izgradnju termoelektrane baš u Stanarima?
– U rudarstvu sam poslednjih 45 godina i za to vreme sam imao prilike da vidim, projektujem i radim na mnogo kopova od Kolubare, pa sa rudarskim institutom po bivšoj Jugoslaviji kao i po svim kontinentima. Stanari su dugo bili projekat koji sam želeo da realizujem. Fantastičan kop, sa dovoljno uglja koji ima minimalan procenat sumpora i sa vrlo atraktivnim odnosom otkrivke i uglja.
* Kakvo je trenutno stanje u rudniku Stanari ?
– Odlično. U rudniku i termoelektrani radi skoro 800 ljudi koji dobijaju plate redovno i iznad lokalnog proseka. Njihov rad se vrednuje, imaju savremene mašine i svako od zaposlenih nam je preko potreban. Sam rudnik se sastoji iz dva dela. U toku je eksploatacija na prvom od dva kopa gde smo upravo otklonili svu otkrivku koji smo planirali. Trenutno imamo otkriveno 16 miliona tona uglja, što znači da naša elektrana može da radi bez problema sledećih sedam godina. Čak smo počeli da patentiramo tehnološke inovacije koje smo primenili na kopu.
* Kako se to planski priprema rudnik za termoelektranu?
– Za TE „Stanari“ pripreme su otpočele puno pre same izgradnje. Rudnik je morao da pripremi količine uglja da pri samom startu elektrane imamo rezerve za dolazeće godine. Da bi se to ostvarilo pravi se detaljan plan za sledećih 10 godina i generalni plan do kraja života projekta što je u ovom slučaju 2055. godina. Detaljan plan znači da se tačno zna kad koja mehanizacija otkopava koji deo rudnika. Takođe plan obezbeđuje da se eksploatacija sa kopa Raškovac prebaci na novi kop Ostružnju sa obezbeđenim kontinuitetom isporuke uglja termoelektrani. Pored toga mora da se napravi i detaljan plan rekultivacije koja prati deponovanje otkrivke. Naš sektor za zaštitu životne sredine već par godina sadi eksperimentalne parcele na kojima se uzgajaju biljke i prati njihov prinos na osnovu čega se planira dalja rekultivacija.
* Šta radite sa pepelom iz termoelektrane i ostalim materijama koje mogu imati uticaj na životnu sredinu?
– Naša deponija za pepeo to jest čvrste ostatke sagorevanja je hermetički izolovana od susedne sredine i planira se njeno zatvaranje i rekultivacija. Sada trenutno radimo na tome da većinu pepela prodamo jer je veoma kvalitetan za građevinsku industriju. Što se tiče gasova, naravno svaka termoelektrana zagađuje, pa smo veliku pažnju posvetili tome da ispunimo sve lokalne ali i evropske granice za zaštitu životne sredine. Takođe smo elektranu testirali i za strože kriterijume u očekivanju da će i oni u jednom trenutku biti primenjeni.
* Kao šefu investicija EFT šta su vaši budući planovi?
– Mi planiramo nove investicije. Ruku na srce, projekat Stanari se odužio, i to isključivo u planskoj i administrativnoj fazi, očekivali smo da ćemo ih izgraditi za šest godina, a evo trebalo je više od 10. U međuvremenu su cene električne energije u Evropi pale i mnoge investicije o kojima se govorilo u regionu su postale neisplative. Ipak identifikovali smo tri do četiri potencijalne investicije u Bosni i Hercegovini i u Srbiji koje bi mogle biti profitabilne kada govorimo o konvencionalnim izvorima energije. Naime naša zemlja ima potencijal i za nove elektrane i potrebu za obnovu starih elektrana. Ono što smo definitivno odlučili je da u nove investicije nećemo ulaziti sami, već sa strateškim partnerom što bi nam omogućilo da za narednih 10 godina izgradimo ne jedan već više proizvodnih objekata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
