Žrtvujemo planetu zarad ispunjenja osnovnih potreba društva 1Photo: Pixabay / TheDigitalArtist

Nijedna zemlja nije uspela da zadovolji osnovne društvene potrebe svog stanovništva u poslednjih 30 godina, a da pri tom ne izvrši jak pritisak na prirodne resurse, pokazuje studija.

Posmatrajući uzorak 148 zemalja, istraživanje Univerziteta u Lidsu pokazalo je da bogate zemlje dovode budućnost planete u opasnost da bi ostvarile minimalne dobitke u ljudskom blagostanju, dok siromašne zemlje žive u ekološkim granicama, ali ne uspevaju u oblastima kao što su očekivani životni vek i pristup energiji, prenosi Gardijan.

U izveštaju, koji je usledio nakon završetka razgovora o klimatskim promenama Cop26 u Glazgovu, navodi se da će se na aktuelnim trendovima u narednih 30 godina taj obrazac ponoviti i poziva se na ponovno razmatranje ekonomskih modela u kojima dominira rast.

Autori studije kažu da je istraživanje prvi pokušaj da se prati napredak prema zemljama u ostvarivanju ekoloških i socijalnih ciljeva, te da čak i bogate zemlje za koje se smatra da imaju dobre podatke o održivosti – kao što su Nemačka i Norveška – koriste više od svog pravednog udela u svetskim resursima.

U izveštaju, koji je objavljen u časopisu „Nature Sustainability“, navodi se da bogate zemlje, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Kanadu ostvaruju minimalne društvene dobitke uprkos korišćenju resursa na nivou koji je u skladu sa klimatskim i ekološkim slomom.

Siromašnije zemlje kao što su Bangladeš, Malavi i Šri Lanka živele su unutar planetarnih granica, ali i dalje nisu uspele da zadovolje osnovne ljudske potrebe.

U studiji je takođe procenjeno da li zemlje deluju unutar šest planetarnih granica, uključujući globalno grejanje, prekomernu upotrebu đubriva i promenu kopnenog sistema.

Dr Endru Faning, glavni autor izveštaja, rekao je: „Svima je potreban dovoljan nivo resursa da bi bili zdravi i da dostojanstveno učestvuju u svom društvu, ali takođe moramo da osiguramo da globalna upotreba resursa ne bude toliko visoka da izazovemo klimatski i ekološki slom.“

On je dodao da je loša vest i to što se povećava broj zemalja koje nepromišljeno upotrebljavaju resurse, što se posebno odnosi na emisiju ugljen-dioksida, te da zabrinjava otkriće da zemlje imaju tendenciju da prekorače planetarne granice brže nego što ostvaruju minimalne socijalne potrebe.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.