Prva velika mećava u Njujorku od 2017: Koliko su klimatske promene doprinele tome?

Zašto je ova oluja drugačija od januarske?

Aktuelna snežna oluja dolazi manje od mesec dana nakon poslednjeg jakog snega u Njujorku: na ekstremni događaj iz januara i dalje podsećaju gromade leda raštrkane po gradu. I januarske snežne padavine bile su prilično ozbiljne, ali prema američkoj klasifikaciji, nije bila u pitanju mećava.

Upozorenje na mećavu izdaje se kada dođe do opasne snežne oluje praćene vetrovima jačim od 56 km/h i vidljivošću manjom od 400 metara usled vejavice. To praktično znači da se zbog gustine snega gubi horizont i osećaj za prostor, ne vidi se ni zgrada preko puta, a dolazi i do tzv. snežnog slepila.

Da bi snežna oluja bila klasifikovana kao mećava, ovakvi uslovi treba da potraju najmanje tri sata.

Ali ovo se u Njujorku nije desilo poslednjih devet godina. A onda je došao protekli vikend… Kako se prognozira, u delovima okovanim snegom koji su bliže obali brzine vetra ići će i do 60-100 km/h.

Predviđa se da će obilne snežne padavine – koje su počele u nedelju, 22. februara, u večernjim satima – potrajati najmanje 36 sati.

Šta je dovelo do oluje?

Aktuelna snežna oluja u Njujorku daleko je od obične zimske pojave. Nastala je kao posledica snažne kombinacije atmosferskih uslova kakva se ne javlja često.

Glavni krivac je tzv. nor-ister (nor’easter). To je tip žestokog olujnog sistema koji se razvija duž istočne obale SAD, a naziv je dobio po severoistočnim vetrovima koji duvaju sa Atlantskog okeana ka kopnu.

Nor-isteri se tipično javljaju od kasne jeseni do ranog proleća. Karakteristični su po obilnim snežnim padavinama i silovitim vetrovima, ali i po priobalnim poplavama. S obzirom na to da se nalazi na mestu gde se susreću hladne kontinentalne mase i tople, vlažne vazdužne mase sa Atlantika, Njujork je posebno podložan ovakvim olujama.

Međutim, ovog februara Njujork i okolne savezne zemlje, širom regiona, doživeli su najsnažniju severoistočnu oluju u poslednjih skoro deset godina.

Ali šta ju je toliko osnažilo?

Ključni faktor bio je direktan sudar ledenog arktičkog vazduha iz Kanade i ogromne količine vlage sa toplijeg Atlantika. Umesto da oslabe jedan drugog, ovi sistemi su se sjedinili: snažni okeanski vetrovi potisnuli su vlažan vazduh ka obali gde ga je ekstremna hladnoća pretvorila u sneg.

Pošto se sistem zadržao iznad kopna, izazvao je istorijske padavine od preko pet centimetara po satu, ostavljajući u širem području Njujorka i preko 60 centimetara snega. To je ovu mećavu učinilo jednom od najznačajnijih zimskih nepogoda u protekloj deceniji.

Za kraj ostaje bitno pitanje: da li klimatske promene čine nor-istere intenzivnijim?

Bez studije atribucije ne može se tvrditi da li je konkretnom događaju, poput februarskog snega u Njujorku, direktno doprinelo to što je planeta danas toplija. Ipak, ono što naučnici naglašavaju je da porast temperature okeana uzrokuje veću količinu vlage u atmosferi što može dovesti do znatno snažnijih oluja.

Kada se ova povećana vlažnost sudari sa hladnim vazduhom, snežne padavine postaju obilnije i opasnije.

Za čišćenje snega, Njujorčani mogu da dobiju i do 28 dolara po satu