Foto: Shutterstock/Alexandros Michailidis„Za mene je to izuzetno teška tema, i to emotivna tema, ne samo politička“, izjavila je Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine i potpredsednica Srpske napredne stranke, za Juronjuz, komentarišući neotvaranje klastera u pregovorima Evropske unije o članstvu Srbije.
„Aleksandar Vučić nam je dao odrešene ruke da radimo na tome, ali nam je na početku rekao da se ne razočaramo ako ne bude na kraju otvoren Klaster 3. Da li sam razočarana od nekih zemalja i njihovim blokiranjem, jesam. Ako vama Evropska komisija koja je vlada EU kaže šest puta za redom ‘Srbija je ispunila sve da se otovri Klaster 3’, a neko odbija da otvori jedan Klaster, to onda za mene nije Evropska vrednost“, izjavila je Ana Brnabić.
Ona je istakla da stvari zbog koje je Srbiji blokirano otvaranje Klastera 3 nemaju nikakve veze sa tim klasterom.
„Klaster 3 je klaster koji se tiče ekonomije, konkurentnosti i inkluzivnog rasta, imate Srbiju koja ima apsolutno najveću prosečnu platu, investicioni kreditni rejting, i zemlju koja ima apsolutno najnapredniju privredu i onda vi odbijate da otvorite taj klaster. Tu se vidi da to nema nikakvog smisla. Ja stvarno odajem svo priznaje ljudima iz EK, znam koliko se bore i hvala im na toj borbi. Ja razumem da je sve to politika, ali nije fer i zato me boli. To je dodatno ponižavanje Srbije. To je, za mene, smejanje u lice Srbiji. Mislim da to ne sme biti tretirano kao političko pitanje“, rekla je Brnabić za Juronjuz.
Osam od 27 država članica Evropske unije usprotivilo se otvaranju Klastera tri u pristupnim pregovorima sa Srbijom, potvrdila su za Juronjuz trojica diplomata EU.
Na sastanku ambasadora zemalja članica u Briselu u sredu, protiv otvaranja Klastera tri, koji se odnosi na na konkurentnost i inkluzivan rast, bile su Holandija, Švedska, Finska, Belgija, Estonija, Litvanija, Bugarska i Hrvatska. Tri države članice koje nisu izričito protiv, ali još nisu uverene, jesu Danska, Luksemburg i Letonija, dok među glavnim zagovornicima pristupanja Srbije ostaje Francuska.
Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Srbiji za 2025. godinu, zasnovanu na izveštaju izvestioca za Srbiju Tonina Picule, u kojoj se ukazuje na, kako je navedeno, demokratsko nazadovanje zemlje i neusklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
Za rezoluciju je glasalo 468 poslanika, protiv je bilo 16, dok je 79 bilo uzdržano.
Istovremeno, ambasadori država članica Evropske unije ni četvrtu godinu zaredom nisu postigli konsenzus o otvaranju Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, iako je Evropska komisija ponovo preporučila da se taj klaster otvori.
Evropska komisija ponovila je da smatra da je Srbija ispunila uslove za otvaranje Klastera 3 još tokom jula.
U Komisiji ocenjuju da je Srbija realizovala obaveze preuzete krajem 2024. godine i da je ostvaren napredak u reformi pravosuđa, radu regulatornog tela za elektronske medije, kao i u izbornom zakonodavstvu.
Zbog predstojeće letnje pauze evropskih institucija, malo je verovatno da će se pitanje otvaranja Klastera 3 ponovo naći na dnevnom redu pre jeseni.
Pored protivljenja otvaranju Klastera 3, Picula je pozvao i na suspenziju sredstava namenjenih Srbiji iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan.
Kako je ranije potvrđeno Juronjuzu u Briselu, u evropskim institucijama razmatra se mogućnost da deo sredstava bude preraspodeljen drugim zemljama kandidatima ukoliko se proceni da reformske obaveze nisu ispunjene u dovoljnoj meri.
Odluka o eventualnoj preraspodeli sredstava još nije doneta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
