(BETAPHOTO/European Council/Mario Salerno/DS)Više stvari ukazuje na to da će izvesno doći do novog sastanka na političkom nivou. Lajčak je nakon sastanka sa Kurtijem saopštio da je susret bio sadržajan i koristan, a na osnovu izjava vođa tehničkih timova, Petkovića i Besljimija, znamo da ima napretka na temu otvaranja arhiva. Svaki napredak u tehničkim pregovorima, mora biti „overen“ i na političkom nivou, tako da smatram da će do ponovnog susreta Kurtija i Vučića doći – analizira za Danas Milica Andrić Rakić, projektna menadžerka u organizaciji Nova društvena inicijativa iz Kosovske Mitrovice, koja odgovara na pitanje da li je poseta Prištini i Beogradu specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka priprema za novu rundu razgovora, u kojima bi učestvovali srpski predsednik i kosovski premijer.
Andrić Rakić podseća i na poziv odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel da se pre zaključenja procesa dijaloga mora razgovarati o svim otvorenim problemima.
– Ukoliko Kurti nije na ispravan način razumeo ovu poruku, mislim da se Nemačka potrudila da je prenese i na nivou institucije kosovske predsednice, Vjose Osmani, koja je paralelno sa posetom Merkel Balkanu, boravila u Berlinu. Ono što nije izvesno je i da li će politički predstavnici prihvatiti dogovor tehničkih timova. Kako smo mogli da vidimo tokom poslednjeg sastanka Vučić – Kurti, koji god napredak da je bio ostvaren tada na tehničkom nivou, on nije bio potvrđen i na tom političkom nivou – ukazuje Andrić Rakić.
Ona dodaje da je izvesno da do sastanka neće doći pre kraja oktobra, odnosno pre kosovskih lokalnih izbora.
Politikolog Mladen Mrdalj kaže za Danas da zbilja ne očekuje ništa novo i da su obe strane ukopane u svojim pozicijama, te da su pregovori odavno zaglavljeni. Prema njegovoj oceni, problem je u tome što krivica leži na kosovskom premijeru Kurtiju, koji ima snažnu podršku među kosovskim Albancima, pa se krivica za pregovore teško može baciti na Srbiju. Mrdalj smatra da to zaglavljivanje otvara prostor za konkurenciju između SAD i EU za uticaj u regionu, gde ostaje dosta nejasan odnos između “Berlinskog procesa” i inicijative „Otvoreni Balkan“, kojoj se, dodaje, Kurti žestoko protivi, za razliku od albanskog premijera Edija Rame.
– Lajčakova nedavna izjava da se na kraju procesa nalazi srpsko priznanje nezavisnog Kosova je mamac za Kurtija da dođe na pregovore pod pokroviteljstvom EU, dok je izjava da se rešenje ne može nametati silom mamac za Vučića. Vučić takođe po inerciji ne želi da daje povoda da bude optužen za blokiranje pregovora, pa će verovatno preći preko Lajčakove izjave i doći na pregovore, znajući da će se Kurti opet suočiti sa pitanjem Zajednice srpskih opština – navodi Mrdalj.
Prema njegovom viđenju, ono što izranja iz svega navedenog je borba između SAD i EU za vodeću ulogu u regionalnoj politici.
– Međutim, nedavna izjava Angele Merkel da je Nemačka zainteresovana “kao i drugi” za srpski litijum otvara pitanje koliko su povezane te dve teme, jer u Rio Tintu dominira američki kapital. Privredne komore Srbije i Kosova su u kontekstu Trampovog “Vašingtonskog sporazuma” dogovarale nekakav zajednički projekat vezan za litijumske baterije, koji bi otvorio prostor za američke investicije. Nedavno je Gabrijel Eskobar, Bajdenov specijalni izaslanik za Balkan, izjavio da SAD ostaju posvećene “Trampovom” Vašingtonskom sporazumu. Dakle, čini se da Lajčak i Eskobar imaju interes da nedemokratske sile poput Rusije i Kine imaju što manji uticaj u regionu, te da EU i SAD deluju složno, ali nije sigurno da se slažu oko podele kolača u vezi sa balkanskim tržištem, a posebno kad se radi o litijumu – ocenjuje Mrdalj.
On zaljučuje da je očigledno da se kosovski problem, pa ni srpska politika uopšte, ne smeju razmatrati bez osetljivosti za evropsko-američka suptilna neslaganja koja nas mogu skupo koštati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
