Antić: Ne treba stvarati novog faraona u DS

On predlaže da to budu dva mandata, odnosno osam godina.

– To predlažem da se ne bi stvarao faraon u DS. Dva mandata je sasvim dovoljno za civilizovan svet. Ako hoćete da vladate doživotno, onda treba da osnujete privatnu kompaniju. Stranka ne može biti ničije privatno vlasništvo – objašnjava Antić.

Kako dodaje, osam godina mandata može biti i kraće u zavisnosti od dinamike parlamentarnih i predsedničkih izbora. On kaže da bi kao i do sada ostala odredba da se u DS organizuju stranački izbori posle parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji.

Sadašnji predsednik DS i takođe kandidat za to mesto, Bojan Pajtić, za naš list navodi da je osam godina sasvim dovoljan period za jednog predsednika strane i dodaje da je isto tako manje od dve godine prekratak period da čovek realizuje svoje programe i ideje.

Dragan Šutanovac, isto kandidat za predsednika DS, za naš list kaže da potpuno podržava Antićevu ideju i dodaje da je o tome i on govorio na stranačkom Glavnom odboru.

Na pitanje šta bi se dogodilo sa predsednikom DS kojem ističu dva mandata a on i dalje ima podršku stranke i građana u Srbiji, Šutanovac odgovara da veruje da bi takva situacija mogla da bude rešena nekim položajem u stranci.

Zoran Lutovac, jedan od pretendenata na mesto prvog čoveka DS, za Danas kaže da se on zalaže za uvođenje merila i kriterijuma za napredovanje u stranci i odgovornost za učinjeno ili neučinjeno.

– Zalažem se za uvođenje sistema koji će počivati na jasnim kriterijumima i merilima. Kada uvedete kriterijume i merila onda će formalno ograničavanje perioda na funkciji predsednika biti manje značajno, čak nebitno. Uz jasne kriterijume i merila suzbijate mogućnost voluntarizma i opstajanje na funkciji uprkos lošim rezultatima i zahvaljujući lobiranju u stranci. Bez sistema domet ograničavanja je nikakav, jer bez merila i kriterijuma čovek koji posle tih osam godina bude otišao sa mesta predsednika može da na to mesto postavi nekog svog i da stranku kontroliše iz senke – obrazlaže Lutovac.

Demokratska stranka je od obnavljanja svog rada promenila pet predsednika, što je čini jedinom strankom u Srbiji koja je imala toliki broj vođa, od devedesetih do danas. Predsednici su odlazili sa funkcija, izuzev Zorana Đinđića, posle poraza na državnim izborima, odnosno kada njihova politika više nije imala podršku članstva i građana. Prvi predsednik obnovljene DS bio je Dragoljub Mićunović, koji je na čelu DS bio od 1990. do 1994. Zatim je funkciju preuzeo Zoran Đinđić (1994 – 2003), pa Boris Tadić (2004 – 2012), Dragan Đilas (2012 – 2014) i Bojan Pajtić vodi DS od 2014.
Stranački izbori u DS na kojem će se birati novo rukovodstvo zakazani su za 24. septembar.