Naim Leo Beširi (Foto: Vesna Lalić / Nova.rs)“Od ruske aneksije Krima 2014. godine Srbija ignoriše zahteve zemalja članica da se usaglasi sa spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom Evropske unije. To je i glavni razlog zašto baltičke zemlje blokiraju otvaranje pregovaračkog poglavlja 31 koji se bavi upravo tim politikama”, kaže za Danas Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, komentarišući rezoluciju Evropskog parlamenta
Poslanici Evropskog parlamenta (EP) usvojili su danas u Strazburu rezoluciju u kojoj se navodi da će napredak Srbije ka EU direktno zavisiti od jačanja vladavine prava, normalizacije odnosa sa Kosovom i usklađivanja sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom, što uključuje uvođenje sankcija Rusiji.
Beširi kaže da iako Srbija nije članica EU, neusaglašavanje sa restriktivnim merama prema Rusiji u mnogim evropskim zemljama se tumači kao direktno podrivanje odluka EU.
“Gotovo je izvesno da se Srbija svrstava s agresorom i tako može biti i tretirana u budućnosti. Ne treba da čudi da ukoliko se vlast koju vodi predsednik Vučić izjasni protiv sankcija Rusiji, da će se na Srbiju gledati kao na neprijatelja, a to za sobom vuče posledice, a najteže moguće su sankcije iz devedesetih”, napominje sagovornik Danasa.
On ističe da jedna Poljska neće zaboraviti šta radi Srbija dok na svojoj teritoriji ima skoro tri miliona izbeglica iz Ukrajine. Smatra da će se glasovi protiv Srbije umnožavati i da će Baltičke zemlje Srbiju dugo gledati kao ruskog trojanskog konja, a sa nelagodom već gledaju na događaje u Beogradu i susedne zemlje.
“Postavlja se pitanje, šta je to toliko važno u odnosu prema Moskvi da vlast radi direktno protiv nacionalnog interesa. Svakako nije ekonomija, jer više sarađujemo ekonomski s Bosnom i Hercegovinom nego s Rusijom. Nisu investicije, jer 70 odsto ih dolazi iz EU, a nisu ni donacije za razvoj Srbije, budući da i najmanja članica EU, kao što je Luksemburg, više je pomogla Srbiji od Rusije”, objašnjava Beširi.
Prema njegovim rečima jedino što preostaje su neracionalni argumenti zasnovani na mitskom prijateljstvu – zabluda, koja građane Srbije već premnogo košta.
Poslanici Evropskog parlamenta (EP) usvojili su danas u Strazburu rezoluciju u kojoj se navodi da će napredak Srbije ka EU direktno zavisiti od jačanja vladavine prava, normalizacije odnosa sa Kosovom i usklađivanja sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom, što uključuje uvođenje sankcija Rusiji.
Rezolucija, zasnovana na izveštaju koji je sačinio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, usvojena je na plenarnoj sednici EP sa 523 glasa za, protiv je bilo 78 poslanika, uz 34 uzdržana.
Danas usvojenom rezolucijom Evropski parlament prvi put poziva Srbiju i Kosovo da postignu sporazum o normalizaciji odnosa „zasnovan na međusobnom priznanju“.
Evropski parlament poziva Srbiju da preispita svoje odnose sa Rusijom u oblasti odbrambene politike i da prekine oblike vojne saradnje sa Rusijom, navodi se u rezoluciji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
