Bojkot iznedrio Vučićevu brigu za stanje u parlamentu

Mora biti i javnog slušanja u parlamentu i to moramo raditi zbog sebe a ne zbog Evrope“, najavio je ovih dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić, objašnjavajući kako će parlament ubuduće da radi.

Ta njegova naprasna briga za stanje u parlamentu, kako smatra opozicija, rezultat je istrajnog opozicionog bojkota parlamenta, ali i izveštaja evropske komisije koja je konačno, sa nekoliko godina zakašnjenja, konstatovala probleme o stanju demokratije u Srbiji.

Da opozicija možda ima i pravo, govori i podatak da je u aktuelnom skupštinskom sazivu, tokom 230 dana rada, usvojeno 354 zakona, od čega je većina usvojena po hitnom postupku. Samo u maju ove godine parlament je usvojio jedanaest zakona po hitnom postupku, a svega tri u redovnom postupku.

Slična situacija bila je u tokom aprila kada je skupština usvojila petnaest zakona po hitnom i sedam po redovnoj procedure. Po hitnom postupku su usvojeni izmene zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, izmene Zakonika o krivičnom postupku, zakon o sprečavanju korupcije i drugi. Između ulaska u skupštinsku procedure i datuma usvajanja proteklo je tek desetak dana, iako Poslovnik o radu parlamenta ima jasnu proceduru koja predviđa zbog čega neki zakon može da bude usvojen po hitnom postupku. Zakon se po hitnom postupku može doneti ukoliko je ugrožen rad organa i organizacija, život i zdravlje ljudi ili bezbednost zemlje. Takođe, u skraćenu proceduru mogu ući i zakoni kojima se potvrđuju međunarodni sporazumi ili oni kojima se nacionalno zakonodavstvo usaglašava sa evropskim.

Praksa donošenja zakona po hitnom postupku utiče na kvalitete zakona, zbog čega se u proseku svaki osmi zakon donet na ovaj način naknadno menja zbog materijalnih grešaka ili nelogičnosti u samom tekstu predloga zakona. Najdrastičniji primer je svakako bio svojevremeno sa Zakonom o javnom beležništvu koji je za manje od godinu dana u skupštinskoj sali tri puta menjan po hitnom postupku. Međutim, istine radi, hitni postupak bio je omiljeni način donošenja zakona i prethodnih vladajućih većina, ali, čini se, prvi put događa da predsednik države odlučuje kako će raditi Vlada i Parlament Srbije.

Tatjana Macura, šefica poslaničkog kluba Stranka moderne Srbije, ocenjuje da je centralizacija moći kojoj smo izloženi poslednjih 30 godina danas na istorijskom maksimumu.

„Predsednik države ne treba da upravlja Vladom, a još manje Skupštinom, ali može, tj. mogao je, u skladu sa ovlašćenjima koje po Ustavu i Zakonu ima da svaki sporan zakon koji je do sada usvojen vrati u skupštinsku proceduru na ponovno razmatranje. To do sada nije činio, prateći nažalost lošu praksu svojih prethodnika“, kaže Macura i dodaje da Izveštaj EK o napretku Srbije prati jedan kontinuitet u oceni rada parlamenta u kojoj se kaže da nije dobro to što Skupština Srbije ne odustaje od usvajanja prevelikog broja zakona po hitnom postupku, bez javne rasprave i bez kvalitetne plenarne rasprave. Napominje i da je očigledno Vučić svestan da to mora da se promeni i da to pod pritiskom, kako opozicije, tako i pod pritiskom međunarodne zajednice, mora da uradi što pre. Da su kritike EU uticale na Vučićevu odluku da trenira parlamentarnu demokratiju, smatra i Sanda Rašković Ivić, šefica poslaničkog kluba Nova Srbija – Pokret za spas Srbije, uz napomenu da u normalnim demokratskim društvima uređivanje rada Skupštine spada u delokrug rada predsednika parlamenta“.

Kod nas je predsednica Skupštine „sluškinja šefa SNS-a, koji je usput i šef države“. Vučićevo poimanje demokratije, nakon „batina iz Brisela“, a posle sedmogodišnjeg prezrivog ignorisanja demokratskih normi, sažima se u rečenici: „Naređujem da zavlada demokratija“. To govori o demokratskom kapacitetu njegovog režima, ističe Rašković Ivić.

I Marko Đurišić, šef poslaničke grupe SDS – Narodna stranka, smatra da je stav predsednika države da je došlo vreme da se smanji broj zakona po hitnom postupku, još jedan dokaz da predsednik ne mari za Ustav i da je Srbija zarobljena država.

„Ta njegova naprasna briga za stanje u parlamentu rezultat je istrajnog bojkota od strane opozicije, ali i izveštaja evropske komisije koja je konačno, sa nekoliko godina zakašnjenja, konstatovala probleme o stanju demokratije u Srbiji. I sve to što traži od ove vlade i fikus premijerke započeo je on kada je bio na funkciji premijera“, napominje Đurišić.

Marinika Tepić, šefica poslaničkog kluba Samostalni poslanici, smatra da bi zbog priznanja da je naložio Skupštini šta da radi, svaki predsednik u bilo kojoj evropskoj zemlji bio smenjen, a Vučić krši Ustav više puta dnevno.

„Umesto što je naložio Vladi i Skupštini ovakve stvari, trebalo je da im naloži da prihvate preporuke EK i ekspertskog tima „1 od 5 miliona“, pa da dođemo do fer i poštenih izbora u Srbiji“, ističe Tepićeva, dok Gordana Čomić, poslanica Demokratske stranke, smatra da predsednik države nema bilo kakve nadležnosti nad skupštinom, osim u slučaju kad Ustavni sud odluči da je njegovo razrešenje koje skupština pokreće osnovano. Ona napominje da se do sada povremeno događalo da 60 odsto od ukupnog broja predloga zakona, bude po hitnom postupku.

„Procedura hitnog postupka je u nadležnosti Skupštine, isključivo, a ako volite glasanje na zvonce, onda imate i hitan postupak na zvonce i dijalog i institucije na zvonce“, kaže Čomićeva.

I većina uvidela boljitak

Iako se do sada nisu protivili stavljanju na dnevni red zakona po hitnom postupku, poslanici vladajuće većine sada se slažu sa stavom predsednika da tu praksu treba smanjiti. Potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković čak smatra da će uvođenje nove prakse doneti pozitivne efekte na samu primenjivost zakona, a Đorđe Komlenski, poslanik Pokreta socijalista, napominje da je predsednikov predlog da rasprava o budžetu bude jedina tačka dnevnog reda sa dvostrukim vremenom za raspravu, nesporan i takvi uslovi za raspravu mogu doneti samo boljitak.

***