Bez demokratskih izbora, slobodnih medija i jakih institucija demokratija u krizi

U okviru debate svoje stavove su suočili Vukosava Crnjanski, direktorka Crte, Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i Vedran Džihić, član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) i istraživač na Institutu za međunarodne poslove u Beču.

Kao glavna pitanja na koja su govornici pokušali da zajednički odgovore istakla su se pitanja koja se tiču samog oblika demokratije koji je danas na snazi u Srbiji, kao i u kojoj meri smo zapravo bliski konceptu Evrope kojoj težimo, pitanje ispunjavanja političkih kriterijuma kao bitne stavke na putu Srbije ka EU, ali je bilo i reči o ključnim izazovima sa kojima se naša zemlja susreće i koje ne uspeva da prebrodi godinama u nazad.

Član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) i istraživač na Institutu za međunarodne poslove u Beču, Vedran Džihić istakao je da „u celom regionu već dugi niz godina teče proces obesmišljavanja demokratije i evropskih vrednosti”.

„Između beznadežnosti i neozbiljnosti se nalazi čitav naš region. Ključno je rešiti dilemu kako vratiti pravo značenje demokratiji i evropskom putu”, naglasio je on.

On je dodao i da postoji evidentna potreba za „nekom vrstom revolucionarne promene” najpre u pogledu shvatanja i poimanja političkog govora, institucija, krucijalnih vrednosti, kao što su sloboda, digniteta, jednakosti, ali i da nam je potrebna „intervencija zdravog razuma” na polju svega onoga što je „izvitopereno”.

Kao način za dostizanje tih promena Džihić je istakao potrebu za „slobodnim i otvorenim medijima,”, ali i potrebu za različitim platformama kao što su CRTA i Peščanik kako bi „izgovorili istinu”.

Stavljajući u širi kontekst probleme koji se na Balkanu obično „ekskluzivno karakterišu” kao specifični problem ovog područja, on je istakao postojanje „globalnog fenomena neoliberalnog gubljenja demokratičnosti i porasta despotizma”.

„Ako mi kao društvo želimo da konzumiramo, da se sastajemo po šoping centrima, da kroz konzumiranje nadomestimo sve one vrednosti koje konstituišu demokratiju, onda nam može biti Singapur uzor, mogu nam biti i Mađarska i Poljska. Jednostavno, mislim da ono za šta se mi borimo ne možemo imati bez fundamentalnih vrednosti, koje u ovom momentu ne možemo da nađemo ni u Singapuru ni u Mađarskoj ni u Poljskoj”, objasnio je i dodao da ukoliko težimo „radikalnom poimanju sloboda i jednakosti” navedeni primeri moraju biti „dekontruisani kao lažne alternative”.

Vukosava Crnjanski, direktorka Crte, izjavila je da „podbacujemo u ispunjavanju političkih kriterijuma jer nam se izbori sprovode u atmosferi nepoverenja i straha, dok sloboda izražavanja i društveni pluralizam iščezavaju”.

„Bez demokratskih izbora, slobodnih medija i jakih institucija demokratija je u krizi. Ipak, i pored ove sumorne slike, mi kao građani ne smemo da odustanemo od demokratije”, izjavila je Crnjanski.

Što se tiče Izveštaja za 2020. godinu naglasila je „da će za nas biti najvažnije šta će pisati pod temam parlament i izbori” i dodala je da smo već ušli u kampanju za 2022. godinu, te da je važno da se nedostaci prepoznaju odmah.

„Mi ćemo i dalje da pokušavamo institucionalnu borbu. Izaći ćemo sa novim setom preporuka kada su u pitanju izbori. Jasan rok do kad treba da se poprave izborni uslovi i celokupan proces predstavlja nešto što nam daje vetar u leđa da pokušamo sa nekim novim dijalogom”, zaključila je Crnjanski.

Vladimir Međak, potpredsednik EPUS-a, dodao je da „nemamo debatu o EU”, te da „pitanje pristupanja nije tema tokom izbora i nije tema uopšte”, ali da i „kada se i priča o tome, vezano je za pitanje Kosova, tj. uslovljavanje Srbije”.

Kada je u pitanju otvaranje novih poglavlja, istakao je da na sam proces utiče dijalog sa Prištinom „kao još jedna varijabla sa strane”.

„U novoj metodologiji piše da će godišnji izveštaj biti otvoreniji i jasniji za razumevanje, jer je shvaćeno da građani zapadnog Balkana ne shvataju šta Evropska unija poručuje, a u uslovima kontrole medija, poruke iz Brisela ne dođu do građana”, naglasio je Međak.

Suštinu problema demokratije u Srbiji Međak vidi u „manjku institucija i poverenja u izbore”, te da građani ne mogu da „da uzimaju zdravo za gotovo” informacije od strane istih, a da im nedostatak vremena ne dopušta da se sami bolje i detaljnije informišu.

https://www.facebook.com/CRTArs/videos/668727777075597