Godinu dana kasnije: Avganistan, lažne vesti i talibani 1Foto: EPA-EFE/STRINGER

Pre godinu dana glavni grad Avganistana, Kabul, opkolili su, a zatim zauzeli talibani. Bilo je to nešto više od mesec dana nakon što su poslednji američki i NATO vojnici napustili bazu Bagram. Dok je svet posmatrao kako talibani preuzimaju Kabul, talas dezinformacija je preplavio internet.

Dolazak talibana na vlast u Avganistanu pratio je veliki broj objava na društvenim medijima – deljene su fotografije i snimci diskutabilnog sadržaja u kojima se slavila pobeda talibana, kritikovan odlazak američkih trupa iz zemlje i bivša avganistanska administracija, a širile su se i lažne vesti o zločinima koji su navodno počinjeni u zemlji. Lažne vesti i dezinformacije bile su široko rasprostranjene u avgustu i septembru prošle godine, da bi se njihov broj smanjio tokom 2022, piše Demostat.

Snimak američkog aviona koji evakuiše Avganistance je – lažan?

Predsednik Avganistana Ašraf Gani napustio je Kabul 15. avgusta prošle godine, samo nekoliko dana nakon što je osudio povlačenje američke vojske iz zemlje. Pobegao je iz grada pre nego što je Kabul pao u ruke talibana. Istog dana, na društvenim mrežama su podeljene fotografije i snimci na kojem se, navodno, vidi kako predsednik ulazi u avion, uz komentare da „beži iz zemlje“. Ali video je zapravo snimljen 15. jula 2021. godine, kada je Gani odlazio na konferenciju u Taškentu, u Uzbekistanu.

Protalibanski nalozi, ali i nekoliko avganistanskih medija, podelili su 20. septembra fotografije koje navodno dokazuju da je potpredsednik Avganistana Amrulah Saleh „ukrao novac koji pripada avganistanskom narodu“ pre nego što je pobegao iz zemlje. Fotografije su zapravo snimljene u banci u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u aprilu 2020. godine.

Na mrežama su se pojavili i snimci talibana koji poziraju ispred vojnih tenkova. Mnogi korisnici, među njima i francuski poslanik Erik Sioti, tvrdili su da su to tenkovi koje je za sobom ostavila američka vojska i koje su preuzeli talibani. Međutim, na fotografijama su zapravo bili napušteni i verovatno neupotrebljivi tenkovi koji datiraju još iz sovjetske ere.

Snimak aviona američkog vazduhoplovstva koji je obišao svet i postao simbol evakuacije građana iz Avganistana po dolasku talibana na vlast bio je takođe predmet rata dezinformacijama. Naime, na društvenim mrežama su se raširile objave da je snimak aviona koji poleće, sa Avganistancima koji trče sa strane, montiran. Što je laž – snimak je autentičan.

Žene vezane lancima na ulicama Kabula

Povratak talibana na vlast je, očekivano, doveo do brzog pogoršanja položaja žena i devojaka u Avganistanu, koje su lišene osnovnih ljudskih prava i sloboda i izložene nasilju. Ovo ugnjetavanje traje do danas – 13. avgusta ove godine žene u Kabulu protestovale su tražeći prava na rad i obrazovanje. Ali demonstracije su brzo ugušene.

Međutim, na društvenim mrežama je bilo primera lažnih objava u vezi sa nasiljem nad ženama, posebno u avgustu i septembru prošle godine. Na primer, nekoliko korisnika je podelilo fotografije za koje su tvrdili da prikazuju avganistanske žene vezane lancima na ulicama Kabula. Na nekim od objava bilo je komentara da se žene prodaju na aukciji. A u stvarnosti, video snimak je izvučen iz konteksta i zapravo prikazuje protest u Londonu u aprilu 2014. godine, koji su održali kurdski aktivisti kako bi osudili trgovinu ljudima od strane Islamske države.

Na fotografiji koja je izazvala veliku pažnju na društvenim mrežama vide se tri žene u burkama ispred kojih hoda muškarac. Na fotografiji se čini da su one vezane lancem, a da ih muškarac vuče. Međutim, snimak je iz Iraka, datira još iz 2003. godine, a lanac kojem su žene navodno vezane je dodat fotošopom.

Snimci na kojima se vidi kako su talibani zatvorili lokalno stanovništvo u transportne kontejnere su preuzeti iz filma, a fotografija na kojoj se vidi kako su ubili čoveka tako što su ga obesili i pustili da visi iz helikoptera je zapravo slika pripadnika talibana koji pričvršćuje zastavu za helikopter.

Jedna od glavnih meta lažnih vesti bilo je poslednje uporište pobunjenika – Pandžšir. Fotografije navodnih talibanskih boraca u Pandžširu, jedinoj pokrajini koja nije bila pokorena munjevitim ratom prošle godine, zapravo su prikazivale francuske vojnike. Indijski televizijski kanali emitovali su snimke koji su navodno prikazivali pakistanske letelice u napadu na Pandžšir, dok su to ustvari bili američki avioni u Velsu ili snimci iz video igrica.

Kakav je uticaj lažnih vesti i dezinformacija

Veliki broj lažnih vesti u Avganistanu posledica je malog broja pravih informacija o tome šta se u toj zemlji zaista dešava. Strani mediji su na drugačijem režimu rada otkad su talibani preuzeli vlast. Mnogi avganistanski novinari, u strahu od odmazde, napustili su zemlju, dok se talibani obračunavaju sa onima koji su ostali.

Taj vakuum i nedostatak kredibilnih informacija su u najvećoj meri popunile društvene mreže, što je plodno tlo za proizvodnju i umnožavanje dezinformacija.

Lažne vesti se mogu objasniti i činjenicom da je zemlja u sukobima, što uvek dovodi do izgradnje različitih narativa koji se plasiraju u javnost.

Iako su lažne informacije o vladavini talibana u Avganistanu postale manje učestale od početka 2022. godine, one i dalje imaju značajan uticaj. Od njih najveću korist imaju talibani.

Lažne vesti o nasilju talibana nad stanovništvom Avganistana odvlače pažnju od pravog nasilja koje se stalno dešava, a uključuje premlaćivanje žena, napade na novinare i ubistva iz odmazde. To je priča o vuku – ako se laž više puta ponavlja, mnogi će pomisliti da je prava istina – laž. To će biti pokriće talibanima za još nasilnije aktivnosti. U manjim gradovima ili selima, gde nema nezavisnog izveštavanja sa terena i gde su loši signali mobilne telefonije, vesti o prebijanjima, hapšenjima ili zastrašivanjima često se ne mogu ni potvrditi.

Oni tako mogu da poriču nasilje, što im daje prostor da sebe predstave kao mekše i umerenije verzije nekadašnjih talibana. Pored toga, nove generacije talibanskih vođa savladale su veštinu korišćenja modernih tehnologija u svrhe odnosa sa javnošću. Nalozi najviših lidera na društvenim mrežama su namerno banalni, a veliki deo sadržaja se sastoji od zvaničnih izjava i fotografija sastanaka sa stranim liderima. Bilo je i snimaka talibana koji se zadovoljno voze u svojim automobilima ili igraju na ljuljaškama. Naravno, talibanska kampanja sadrži i direktne laži, kao na primer kada su medijima poslali snimak na kojem se vide police pune alkohola u kući bivšeg avganistanskog ministra spoljnih poslova, a u stvarnosti je u pitanju češka ambasada.

Stanovnici Avganistana, koji su suočeni sa ekonomskom i humanitarnom krizom, brutalnim režimom i stalnim terorističkim pretnjama Islamske države, izloženi su i talibanskim kampanjama i lažnim vestima, čiji je sadržaj zbunjujuć, neuverljiv ili potpuno pogrešan. Naravno, veliki broj Avganistanaca u udaljenim oblastima nema ni pristup internetu, ali istraživanja govore da više od 70 odsto od 40 miliona ljudi u Avganistanu koristi mobilne telefone, dok trećina građana ima pristup društvenim mrežama.

Lažne vesti komplikuju napore međunarodne zajednice da isprati prave korake koje talibani preduzimaju. Takođe, donatori sa zapada žele jasnu sliku delovanja talibana pre nego što odluče da povećaju finansijsku pomoć. Ali, zbog tolikog broja dezinformacija, prikupljanje podataka o delovanju talibana neće biti lako.

Avganistan više nije na naslovnim stranama i među glavnim vestima, ali trenutno prolazi kroz jednu od najtežih humanitarnih kriza na svetu, zbog čega je veoma važno da informacije o događajima u toj zemlji budu tačne, proverene i pravovremene.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.