Soroš: Otvoreni Balkan bi mogao da postane deo Berlinskog procesa

Soroš, koji je više puta prisustvovao skupovima inicijative, navodi da njegova Fondacija podržava Otvoreni Balkan jer je cilj bolja regionalna saradnja i primećuje da bi i Evropa i region trebalo da budu više zainteresovani za rezultate inicijative i sam proces koji do tih rezultata vodi.

„Da ne dođemo u situaciju da od drveća ne vidimo šumu”, naglašava Soroš.

Značaj povezivanja država Zapadnog Balkana prepoznala je i Evropska unija, odnosno Nemačka, 2014. godine, kada je pokrenula Berlinski proces, ideju da zemlje regiona, pre nego što pristupe EU, dobiju mogućnost da kreiraju zajedničko tržište i nastupaju zajednički.

Međutim, kako to obično biva, došlo je do zastoja u implementaciji sporazuma i kreiranju zajedničkog tržišta, zbog čega je pokrenuta nova inicijativa.

Soroš smatra da bi Otvoreni Balkan mogao da postane deo Berlinskog procesa, mada ne nužno u formalnom smislu.

On navodi da su dve inicijative komplementarne i da je pogrešno smatrati da su u nekakvoj koliziji.

„Dve inicijative se ne takmiče. Zapravo, zemlje koje učestvuju u inicijativi Otvoreni Balkan su uticale na Angelu Merkel da ne dozvoli da Berlinski proces pređe na Evropsku komisiju u Briselu i da ostane multilateralna inicijativa u Berlinu”, naveo je on.

Soroš ističe da je ideja o Otvorenom Balkanu potekla iz regiona, a ne sa strane, dodajući da je upravo to čini jedinstvenom.

„Lideri Albanije, Severne Makedonije i Srbije uvereni su da je najbrži put u Evropu da sami upravljaju procesom“, kaže on.

Soroš podseća da je inicijativa otvorena za sve članice zapadnobalkanske šestorke i u tom smislu da su na poslednjem skupu u junu u Ohridu bili prisutni, kao posmatrači, i premijer Crne Gore Dritan Abazović i predsednik Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, iako za sada Crna Gora i BiH nisu članice inicijative, kao ni Kosovo.

„Pre svega, Otvoreni Balkan je izraz posvećenosti lidera Albanije, Severne Makedonije i Srbije putu ka Evropskoj uniji. Inicijativa odražava njihovu spremnost da uzmu sudbinu svojih zemalja u svoje ruke i da uspostave regionalne planove kako bi pomogli u procesu evropskih integracija”, naveo je Soroš.

On kaže da Fondacija podržava Otvoreni Balkan kao inicijativu koja na praktičnom nivou ima za cilj da poboljša regionalnu ekonomsku integraciju i ukine regionalne granične kontrole.

„U širem smislu, naglasak na pravoj političkoj i institucionalnoj saradnji ima za cilj da podstakne ekonomski oporavak i strane investicije i da olakša saradnju po raznim prekograničnim pitanjima, počev od trgovine i tržišta rada, preko zaštite od prirodnih katastrofa, zdravlja i borbe protiv organizovanog kriminala. Postoji takođe značajan fokus na održivi razvoj i rast u regionu”, zaključuje Soroš.

On ističe da bi sporazumi koji su postignuti u okviru Otvorenog Balkana, kada budu implementirani, trebalo da donesu opipljive rezultate građanima zemalja učesnica.

„Značiće nove mogućnosti u obrazovanju, zapošljavanju ili poslovanju. To bi zauzvrat trebalo da pomogne u zaustavljanju odliva stanovništva, posebno među mlađim ljudima”, ističe Soroš.

Marković: Poslati poruku da smo spremni za članstvo

„Svaka inicijativa koja doprinosi nastavku reformi našeg društva, relaksaciji odnosa u regionu kroz povezivanje, prvenstveno kroz jačanje ekonomske saradnje, doprineće približavanju standardima najrazvijenijih zapadnih zemalja“, kaže za Demostat Vesna Marković, bivša poslanica i šefica skupštinske Delegacije pri Parlamentarnoj skupštini OEBS-a.

Marković navodi da je inicijativa Otvoreni Balkan način da zemlje Zapadnog Balkana koje teže Evropskoj uniji počnu da rešavaju pitanja koja opterećuju odnose.

„Sigurna sam da EU ne želi da uvozi nestabilnost. Nema stabilne EU bez stabilnog Zapadnog Balkana i obrnuto”, navodi Marković.

„Ako pokažemo da imamo političku volju i kapacitet da ovo sprovedemo u praksi, time šaljemo poruku da smo spremni za članstvo. To se takođe odnosi na zajedničko regionalno tržište, ali i na ostale inicijative”, navodi ona.