Timoti Les: Vučić je sigurno uticao na Dodika da odustane od vojske RS 1Foto: Medija centar

Dragomir Anđelković: Šmit pokušava provokacijama i lažima da izazove zabunu kod Srba u RS, ali i između Beograda i Banjaluke, kako bi izazvao neslogu. Jer, ako su Srbi složni oko vitalnih nacionalnih interesa niko im ništa više ne može.

Ako pretpostavimo da je Šmitova izjava precizno preneta, ona se sigurno odnosi na Srbiju koja je jedina država u ovom regionu koja ima uticaj na Republiku Srpsku, navodi Timoti Les, saradnik Demostata sa Univerziteta Kembridž, upitan smatra li da je visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit aludirao na predsednika Srbije Aleksandra Vučića kada je poručio da su „regionalni čelnici uverili Milorada Dodika (srpskog člana Predsedništva BiH) da odustane od vojske Republike Srpske“.

Les objašnjava da je takvo Šmitovo viđenje u skladu sa prethodnim slučajevima „jer Vučić ne misli da postoje uslovi da se Republika Srpska zatraži veću autonomiju, ili, čak, nezavisnost“.

– Vučić veruje da bi se u tom slučaju Bošnjaci osvetili primenom sile, što bi Srbe koštalo života i potencijalno uvuklo Srbiju u novi konflikt. On takođe veruje da postoji opasnost od kazne od strane Sjedinjenih Država. Zbog svega navedenog, Vučić je odbio da podrži Dodika u februaru 2020, kada je on pretio da će organizovati referendum o nezavisnosti (Republike Srpske). Ako se vratimo još malo unazad, Vučić je takođe odbio da podrži predloženi referendum 2015. godine o nadležnostima visokog predstavnika, kao i referendum o Danu Republike Srpske, 2016. godine, ukazuje Timoti Les.

Agencija Beta je citirajući list Gardijan prekjuče prenela da je Kristijan Šmit takođe izjavio da je „pretnja srpskih separatista o ponovnom uspostavljanju vlastite vojske za sada oslabila, ali zemlja i region još uvek idu ka krizi ako ne bude značajnog diplomatskog angažmana SAD i Evrope“. Šmit tvrdi da je Milorad Dodik „posle mnogo razgovora, uključujući i one u susedstvu, dobio poruku da niko neće prihvatiti način koji vodi povećanom potencijalu političkog i, nadamo se da ne, vojnog sukoba“.

Visoki predstavnik u BiH je konstatovao da ne “vidi opasnost od rata u BiH”, uz napomenu da se u “zemlji nalazi manje teškog naoružanja u odnosu na 1992, kada je izbio rat”, ali da “Dodikova separatistička retorika i njegova obećanja da će prekinuti pravni i poreski sistem vode državu ka teškoj krizi”.

– Ova taktika došla je do tačke u kojoj se on ne može vratiti, a da ne izgubi obraz. Moj dojam je da smo vrlo, vrlo blizu ove tačke i za to je potreban vrlo jasan odgovor međunarodne zajednice, ocenio je visoki predstavnik u BiH, uz konstataciju da je „izazov takvog raspada Bosne i Hercegovine to što se to ne može ograničiti samo na BiH”.

Prema mišljenju Timotija Lesa, navedeni komentari Kristijana Šmita su “dvosmisleni i odražavaju aktuelno stanje neizvesnosti u vezi sa pravcem u kojem će se razvijati situacija”.

– On je uveren da Republika Srpska nema podršku Srbije da uputi odlučan izazov bosanskoj državi. Ipak, on je, istovremeno, zabrinut da bosanski Srbi neće odstupiti od svojih težnji. On zna da Bošnjaci ne predstavljaju značajnu prepreku Srbima i navodi njihov nedostak vojnih sredstava. On takođe zna da spoljni faktori ne predstavljaju značajnu prepreku, makar u ovom trenutku. SAD nema ključne interese na Balkanu i neprestanu poručuje da želi da Evropljani igraju vodeću ulogu na međunarodnom planu. Evropljani su rastrojeni, podeljeni i nedelotvornim, dok se Rusija i Kina protive zapadnoj intervenciji. Kao posledica svega toga, Šmit čini ono što jedino može, odnosno, pokušava da ubedi SAD i EU da je Bosna u opasnosti da se raspadne, da je to problem, i da treba preduzeti neophodne korake da se to spreči. On zna da ne postoji nikakva šansa da će Zapad rasporediti dodatnu vojsku u Bosnu, i, stoga, poziva na odlučniji diplomatski odgovor, šta verovatno znači sankcije, precizira Les.

Prema mišljenju istoričara i analitičara Dragomira Anđelkovića, Kristijan Šmit, “lažni visoki predstavnik u u Bosni i Hercegovini, svojim nastupima pokazuje da je laž ugrađena u sve sfere njegovog delovanja”.

– Lidere Republike Srpske drsko naziva „srpskim separatistima“ a zapravo oni su predstavnici konstitutivnog naroda BiH, a sama ideja konstitutivnosti podrazumeva pravo na samoopredeljenje. Neko ko je politički punopravni član složene državne zajednice, iz nje može da izađe kao što je u nju i ušao. To što suštinski osporava srpskom narodu konstitutivnost koja mu pripada, zapravo govori o pravim namerama Šmita i onih koji su ga nelegalno instalirali u BiH. On podržava hegemonističke i unitarističke namere sarajevskog vođstva, koje Srbe i Hrvate želi da svede na nivo obespravljenih nacionalnih manjina. Podrška Zapada takvoj politici gurnulo je BiH u krvavi građanski rat 1992- 1995, kao što i sada vodi produbljivanju krize. Republika Srpska se tome, odnosno jednostranoj promeni Dejtona koja je već decenijama u toku, odlučno suprotstavlja. No, nije ona izvor problema već faktori koji potkopavaju Dejton. On je rezultat teškog kompromisa. Svaka strana se nečega odrekla radi mira a sada se u miru radi na tome da jedan, bošnjački činilac, dobije sve ono što želi a nije bio u stanju da otme oružjem. To je problem a ne nastojanje RS da sada kada je ojačala a globalni geopolitički kontekst je izmenjen, povrati ono što joj je iznudama oduzeto u nepovoljnijim okolnostima, poručuje Anđelković za Demostat.

Anđelković ističe da “što se tiče Vojske RS, to je samo jedna od institucija koja je nelegitimno oteta srpskom entitetu. Banjaluka će na način kako proceni da je najproduktivnije za nju, svakako nastaviti da radi u prilog vraćanja odbrambene kao i drugih ingerencija koje joj pripadaju. To će raditi tempom koji sama definiše. Neće srljati niti će oklevati već će promišljeno povlačiti poteze jer se radi o geopolitičkom maratonu u kome je cilj da Srbi pobede sa što manje gubitaka. A vreme im ide u prilog jer velike sile koje su naklonjene RS jačaju dok SAD slabe”.

– Znajući to Šmit pokušava provokacijama i lažima da izazove zabunu kod Srba u RS, ali i između Beograda i Banjaluke, kako bi izazvao neslogu. Jer, ako su Srbi složni oko vitalnih nacionalnih interesa niko im ništa više ne može. NATO pretnje su tada mahanje praznom puškom. S druge strane ako se Srbi iznutra podele i posvađaju, onda je moguće paralisati naše nacionalne napore i kroz mala vrata proturiti ono što za nas nije povoljno. U funkciji toga je niz poslednjih nastupa samozvanog neokolonijalnog guvernera BiH. Umesto da se povuče i tako doprinese miru, on perfidno raspaljuje kriznu vatru, zaključuje Dragomir Anđelković.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.