Grčka će tokom predsedavanja EU nastaviti dobar posao koji je uradila Litvanija. U tom periodu će početi pregovori sa Srbijom i očekujem da Grčka na pozitivan način utiče na otvaranje navedenog procesa, komentariše za Danas Libor Rouček, potpredsednik Socijaldemokratske frakcije Evropskog parlamenta, zadužen za spoljnu politiku, komentarišući uticaj predstojećeg predsedavanja Grčke EU na nastavak evropske integracije Srbije.
Naš sagovornik ističe da je proširenje Unije jedan od prioriteta grčkog predsedavanja koje počinje 1. januara. „Imajući u vidu činjenicu da je balkanska država, Grčkoj je u nacionalnom interesu da podstiče proces proširenja“, ukazuje Rouček.
Knut Flekenštajn, funkcioner nemačke Socijaldemokratske partije i poslanik Evropskog parlamenta, kaže za Danas da ne veruje da će biti bilo kakve razlike u pristupnim pregovorima Srbije kada Litvanija u sredu preda predsedavanje EU Grčkoj.
„Država koja predsedava EU ima upravljačku ulogu u predlaganju novih inicijativa, ali ona istovremeno mora da obavlja posao koji je ranije započet. Pregovori o članstvu u EU predstavljaju deo posla koji je već u toku. Dinamika pregovora u najvećoj meri zavisi od same Srbije“, poručuje Flekenštajn.
Tanja Fajon, poslanica Evropskog parlamenta, ocenjuje za Danas da je jasno da će predsedavanje Grčke EU, inače peto po redu, biti usredsređeno na podsticanje ekonomskog rasta, otvaranje novih radnih mesta, dalju integraciju evrozone, migracije i pomorsku politiku, ali da bi moglo da ima značajnu simboličku ulogu za dalju integraciju zapadnobalkanskih zemalja u EU.
„Naime, upravo je Solunski samit 2003. potvrdio budućnost ovih država unutar EU, pa smatram da bi Grčka mogla da organizuje neku vrstu sličnog sastanka deset godina posle usvajanja solunske agende. Ovakav tip susreta lidera imao bi snažnu političku poruku za države Zapadnog Balkana, naročito ako uzmemo u obzir da je sledeće godine i desetogodišnjica najvećeg proširenja u istoriji EU. Nikako ne treba potcenjivati znanje koje Grčka poseduje o regionu, kao ni tradicionalno jako prijateljske odnose između Grčke i Srbije“, poručuje Fajon.
Poslanica EP takođe ističe da bi želela da se tokom grčkog predsedavanja konačno pronađe rešenje za spor oko imena Makedonije, „koji već dugo koči integraciju Makedonije i time preti da negativno utiče na dinamiku proširenja EU i na budućnost regiona“.
Seska Stanojlović, spoljnopolitička novinarka, za Danas kaže da će sigurno medijski biti propraćen dolazak Grčke, proverenog prijatelja Srbije, na mesto predsedavajućeg EU.
„Treba imati u vidu da Nemačka i Velika Britanija u EU spadaju u red takozvanih jakih zemalja čije se mišljenje sluša, pogotovo kada je reč o Srbiji. Grčka, pa ni Italija, koja preuzima predsedavanje u drugoj polovini godine, nisu među tim zemljama. Grčka ni pre krize u kojoj je, a pogotovo sada, ne spada u red tih zemalja. Zato je teško očekivati, bez obzira ko bude predsedavao u narednoj godini, neke prečice za Srbiju. Kriterijumi koji se moraju ispuniti u evropskim integracijama su jasni“, navodi Stanojlovićeva.
Ružićeva očekivanja
Ministar zadužen za evropske integracije Branko Ružić izjavio je tokom nedavnog boravka u Atini da je značajno što će tokom 2014. dve prijateljske zemlje koje podržavaju Srbiju na putu ka EU, Grčka i Italija, predsedavati EU. Ružić je rekao da su u Atini predstavljeni prioriteti Srbije u pogledu EU integracija i da je Grčka pokazala visok stepen razumevanja u pogledu uključivanja Srbije u aktivnosti tokom grčkog predsedavanja EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
