Šta se očekuje od sednice Evropskog parlamenta 3. oktobra: Distanciranje Srbije od napada u Banjskoj, a sankcije moguće u jednom slučaju

Sagovornici Danasa navode i da su očekivanja EU da Srbija osudi i da se distancira od ovih napada.

foto FoNet Milica Vučković

Štiplija objašnjava da Evropski parlament po lisabonskom ugovoru ima pravo da pozove Evrpski savet i da na dnevni red redovne sednice, po hitnom postupku stavi neke važne teme, a to je u ovom slučaju tema situacije na Kosovu.

„EP, posle ove rasprave može da izađe sa nekom izjavom, ili rezolucijom koja će se baviti pitanjima događaja u Banjskoj“, kaže sagovonik Danasa, ponavljajući da institucije Evropske unije neće reagovati sve do okonačanja istrage na Kosovu i do utvrđivanja istine ko zaista stoji iza događaja u Banjsko.

Evropski poslanici će u utorak 3. oktobra sa Evropskom Komisijom i Evropskim Savetom, da podsetimo, razgovarati o odnosima Beograda i Prištine, nakon pogoršanja situacije usled najnovijih sukoba na severu Kosova.

„Brisel pomno prati da li Srbija ispunjava zahteve EU u vezi sa smirivanjem napetosti na severu Kosova i ukoliko proceni da ih Beograd ne poštuje, spremna je da razmotri uvođenje kaznenih mera i protiv vlasti u Srbiji, poručio je šef diplomatije EU Žozep Borelj.

Mediji su ovih dana pisali da više zemalja, članica Evropske unije traži uvođenje mera protiv Srbije ukoliko se dokaže povezanost sa napadom u Banjskoj na severu Kosova, gde je grupa naoružanih i maskiranih lica otvorila vatru na kosovsku policiju kada je ubijen jedan policajac.

Kako se navodi, na sastanku Komiteta za politiku i bezbednost koji čine ambasadori država članica EU , raspravljalo se o novonastaloj situaciji na Kosovu, u svetlu napada 24. septembra u Banjskoj i prema diplomatskim izvorima Radija slobodne Evrope mnoge zemlje su tom prilikom iznele stav da treba da se preduzmu mere protiv Srbije, ukoliko se dokaže njena povezanost sa napadima, ili uloga u slanju oružja na teritoriju Kosova koje je pronađeno tokom policijske akcije.

„Ono što se desilo u nedelju na severu Kosova, količina oružja koja je pronađena i informacije koje nam stalno stižu sa lica mesta menjaju igru“, rekao je izvor iz EU.

foto FoNet/Medija Centar

Natan Albahari, poslanik PSG i član Odbora za evropske integracije, kaže za Danas da nedavni sukob na Kosovu predstavlja jednu od najvećih međunarodnih kriza u kojoj se Srbija našla od dolaska SNS na vlast.

„U roku samo nekoliko sati, i posle nepotrebnog gubitka života, mi do danas nismo saznali ništa o motivima i o detaljima kako je do ovoga došlo, osim da je grupu pobunjenih Srba predvodio potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić koji se od ranije nalazi na sankcijama SAD, a koga režim Aleksandra Vučića predstavlja kao patriotu i zaštitnika Srba“, kaže Albahari.

Napominje da se vanredna sednica Evropskog parlamenta, na kojoj će prisustvovati predstavnici Evropske komisije i Evropskog saveta, a na kojoj će se raspravljati o odnosima Beograda i Prištine, mora shvatiti vrlo ozbiljno.

„I ako se ne diskutuje o konkretnoj rezoluciji o Srbiji, stav evroposlanika će biti vrlo jasan – od Srbije će se očekivati da osudi i da se distancira od ovih napada. Da li će, ili neće doći do mera zavisiće od toga da li će se pokazati da je Beograd na direktan način umešan u dešavanja na Kosovu“, ističe sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima odnose Srbije i EU, pored dešavanja na Kosovu, opterećuju i druge spoljnopolitičke teme poput neuvođenja sankcija Rusiji, postavljenje Vulina za šefa BIA i drugih neusklađivanja politika.

„Stav Pokreta slobodnih građana je oduvek jasan – Srbija i Kosovo moraju da implementiraju do sada potpisane sporazume, da stvore atmosferu za zajednički život Srba i Albanaca na Kosovu, i da prestanu sa huškačkom politikom. Smatramo da bi EU i SAD trebalo da prestanu da blagonaklono gledaju na ponašanje Kurtija i Vučića koji godinama raznim manipulacijama izbegavaju da sprovedu potpisane sporazume, što je na kraju dovelo do ovog krvoprolića“, zaključuje Albahari.

I Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa, o Evropskoj uniji smatra da će dalji potezi EU povodom dešavanja u Banjskoj biti bazirani na nalazima zvanične istrage koja se vodi u Pristini, što jasno implicira da u ovom trenutku EU demonstrira poverenje u kosovske institucije.

„Sa druge strane, drugi legitiman sagovornik u dijalogu Beograd-Priština za čitavu međunarodnu zajednicu je Republika Srbija i ako istraga bude pokazala direktnu povezanost sa oružanom akcijom državnih struktura, jasno je da će njena pozicija biti posmatrana drugačije nego do sada. Odbijanje najviših državnih funkcionera da se na jasan i nedvosmislen način odrede prema ovom događaju svakoga dana stvara sve veći prostor za dalje špekulacije o ulozi Beograda, naglašava Selaković.

Dodaje da kao što se Priština zbog prethodnog neodgovornog postupanja u okviru procesa dijaloga, već našla pod određenim merama, očekivano je da se isto može desiti i Beogradu.

„Imajući u vidu da je Kosovo tek podnelo kandidaturu za članstvo, mere koje su primenjene bile su više simboličkog karaktera, sa jasnom namerom da se Prištini predoči da u pogledu odnosa sa EU, fokus mora da bude na dijalogu sa Beogradom, pa tek onda mogu da razgovaraju o bilo čemu drugom. S obzirom da je Srbija u procesu pridruživanja mnogo dalje napredovala, EU ima na raspolaganju čitav set mera kojima bi u najgorem slučaju, svi aspekti pregovora mogli biti blokirani dok se ne postigne zadovoljavajući napredak u dijalogu“, objašnjava sagovornica Danasa.

Ona podseća i da je potpisivanjem Ohridskog sporazuma, dijalog za Srbiju postao obavezujući deo poglavlja 35 čime se Srbija našla u situaciji da može mnogo više da izgubi ukoliko dijalog ne da konkretne rezultate na terenu.

foto FoNet Milica Vučković

Činjenica da režim nije uskladio svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije, a kandidat smo za članstvo, kako dodaje profesor dr Bojan Pajtić, sama po sebi već je dovela Srbiju u nepovoljan međunarodni položaj.

On kaže da su mnogi u Evropi svakako, na ivici strpljenja u odnosu na politiku Beograda koja se konstantno svodi na sedenje na dve stolice.

„Ako ne sada, verovatno će, u nekom trenutku, u narednim mesecima, oni koji vladaju ovom državom, da nas dovedu do položaja u kome će biti ukinuta vizna liberalizacija ili čak uveden neki oblik sankcija. Na vlasti su oni isti koji su teret sankcija navalili na pleća Srbije i devedesetih, zaključuje Pajtić.

Preteće poruke koje dolaze iz EU, Ivica Dačić, šef srpske diplomatije nije želeo da komentariše. Pitanje Danasa da li se Srbija zbog dešavanja u Banjskoj može naći pred sankcijama, Dačić je jednostavno ignorisao.

Da podsetimo portparol u Evropskoj komisiji Peter Stano izjavio je ovih dana da je Evropska unija zajedno s partnerima u regionu i SAD veoma uključena u istragu oružanog sukoba u Banjskoj i predočio da „ono što se dogodilo u nedelju mora biti rasvetljeno jer će biti posledica“.

„Veoma jasan stav EU je“, rekao je Stano, „da je ono što se dogodilo bio teroristički napad i da se mora istražiti ko su oni koji su za to odgovorni, upleteni ili to planirali i da moraju biti izvedeni pred pravdu, a EU će o tome dati sud kad se to razjasni“, rekao je Stano.

Stano je takođe kazao da EU neće komentarisati pojedine izjave, ocene ili stavove sve dok se istragom potpuno ne utvrdi šta se tačno dogodilo u oružanom sukobu na području Banjske.

On je time na brifingu u EK odgovorio na pitanje novinara da li Evropska unija deli mišljenje srpskog predsednika Aleksandra Vučića da, na osnovu Briselskog sporazuma, kosovski policajci, albanske narodnosti ne smeju da budu prisutni na severu Kosova, što bi, prema tumačenju novinara, značilo da se opravdava ubistvo kosovskog policajca u sukobima u Banjskoj.

Portparol u EK je naglasio da su „stavove Unije jasno istakli visoki predstavnik Žozep Borel, evropska dvadesetsedmorica i pojedine članice Unije, kao i međunarodni partneri, predočivši očekivanja i savete Brisela obema stranama šta se upravo u ovom času mora učiniti“.