Ambasador Filipović: Priština želi pogoršanje odnosa Vojske Srbije i KFOR-a

Saradnja Srbije, odnosno Vojske Srbije sa KFOR-om je kontinuirano veoma dobra, uz visok nivo komunikacije na različitim nivoima, što je veoma bitno za očuvanje mira i bezbednosti na području Kosova i Metohije.

Mi smo veoma jasno izrazili žaljenje zbog događaja u Banjskoj i u Zvečanu. To su tragični događaji, do kojih ne želimo da ikada dolazi. Kako do toga ne bi dolazilo veoma је važno da se preduprede provokativne i jednostrane akcije Prištine, koje upravo imaju taj cilj.

Partnerstvo treba da se zasniva na međusobnom poverenju i uvažavanju i da zajednički prevazilazimo sve situacije koje mogu da dovedu u pitanje naš odnos. Naša saradnja se nastavlja i dalje, ali svi ti događaji utiču na ukupnu situaciju.

To što Priština ne ispunjava svoje obaveze preuzete Briselskim sporazumom i ne uspostavlja Zajednicu srpskih opština ozbiljan je potencijal za tenzije i nestabilnost na KiM. Priština provokacijama i jednostranim akcijama pokušava da dovede do pogoršanja odnosa Vojske Srbije i KFOR-a.

Kako ocenjujete saradnju Srbije i NATO?

Partnerska saradnja Srbije i NATO se obavlja uobičajenom dinamikom, na osnovu principa partnerstva koje obuhvataju dobrovoljnost, inkluzivnost i transparentnost i, kao najvažnije, zasnovana je na potrebama zemlje partnera. Sadašnja partnerska saradnja Srbije sa NATO je kontinuitet naše saradnje koju imamo od 2006. godine, kada Srbija postala članica NATO Programa Partnersta za mir.

Koji su prioriteti Misije Srbije u Briselu u trenutku u kojem NATO doživljava transformaciju, posebno zbog sukoba u Ukrajini?

Prioriteti Misije su dugoročni. Dva su glavna pitanja kojima se najviše bavimo. Jedno je partnerska saradnja i svi njeni apsekti – civilni i vojni, a drugo, u ovom trenutku još važnije, je pitanje Kosova i Metohije, imajući u vidu aktuelnu situaciju, da je na teritoriji naše južne pokrajine raspoređena Misija KFOR-a i da saradnja Vojske Srbije sa KFOR-om predstavlja deo naše partnerske saradnje, koja se odvija u skladu sa Rezolucijom SBUN 1244 i Vojno – tehničkim sporazumom. Ta saradnja je kontinuirano veoma dobra, uz visok nivo komunikacije na različitim nivoima, što je veoma bitno za očuvanje mira i bezbednosti na području Kosova i Metohije. NATO je jedina vojna legalna sila koja po Rezoluciji SBUN 1244 postoji na tom području.

Kako Vi sa pozicije ambasadora i šefa Misije Srbije pri NATO vidite bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji i delovanje KFOR-a? Izvori iz NATO su Demostatu rekli da je bezbednosna situacija i dalje fragilna i nestabilna.

To je tačno. Mi tome dodajemo da smo veoma zabrinuti, imajući u vidu šta se dešava na području Kosova i Metohije, a to se odnosi pre svega na jednostrane akcije Prištine i neizvršavanje njenih obaveza koje su preuzete Briselskim sporazumom. I to smatramo kao veoma ozbiljan potencijal za tenzije i nestabilnost. Sa naše strane, kao što znate, pokušavamo da dijalog Beograda i Prištine bude održiv. Predsednik Aleksandar Vučić i glavni pregovarač Petar Petković su se uvek odazivali sastancima dijaloga Beograda i Prištine, ali svi ti sastanci kojima smo bili posvećeni nisu rezultirali onim što očekujemo, a to je puna primena Briselskog sporazuma, uspostavljanje Zajednice srpskih opština i, ono što je posebno važno, nepreduzimanje jednostranih akcija kojima se ugrožavaju prava Srba, čini pritisak na njih i vrši zastrašivanje. To su osnovni momenti naše zabrinutosti.

KFOR u potpunosti sprovodi mandat predviđen Rezolucijom 1244, kao jedina legalna i legitimna vojna sila na Kosovu i Metohiji. Mi očekujemo od KFOR-a da, koliko god je moguće i preventivno deluje, kako bi se sve jednostrane akcije Prištine i posledice tih akcija suzbile. Saradnja Vojske Srbije i KFOR-a je bitan momenat kako bi se mnoge provokativne akcije Prištine predupredile i kako bi se njihov uticaj smanjio. Moram priznati otvoreno, a mislim da je svima jasno, da Priština pokušava svojim provokacijama, delovanjem i jednostranim akcijama, da dovede do pogoršanja odnosa Vojske Srbije i KFOR-a, čega su, smatram, i KFOR i naša strana svesni. Zajedničkim naporima pokušavamo da situacija bude stabilna i očekujemo od KFOR-a da zaštiti Srbe na KiM, bez obzira što je njegov mandat da štiti sve zajednice na Kosovu i Metohiji, ali je nesporno da je jedina zajednica koja je ozbiljno ugrožena, to su Srbi, kako na severu, tako na jugu Pokrajine.

Koliko su dva incidenta koja su se dogodila na severu, u Zvečanu, kada su povređeni i vojnici KFOR-a i u Banjskoj, kada su stradala trojica Srba i jedan kosovski policajac, uticala na odnose Srbije i NATO i odnose sa KFOR-om?

Mi smo veoma jasno izrazili žaljenje zbog događaja u Banjskoj i u Zvečanu. To su tragični događaji, do kojih ne želimo da ikada dođe. Ali, s druge strane, veoma je važno da se preduprede jednostrane akcije Prištine da do toga ne dođe. NATO očekuje istragu sa naše strane vezano za te događaje. Ali, ono što je bitno, partnerstvo treba da se zasniva na međusobnom poverenju i uvažavanju i da zajednički prevazilazimo sve situacije koje mogu da dovedu u pitanje naš odnos i partnerstvo. Naša saradnja se nastavlja i dalje, ali svi ti događaji utiču na ukupnu situaciju.

Da li se poverenje u nekoj meri izgubilo?

Ja se nadam da to poverenje i dalje ostaje, u to sam uveren. Logično je što je napad u Zvečanu na KFOR kada su povređeni njegovi pripadnici izazvao reakcije u NATO, ali treba imati u vidu celokupan razvoj događaja koji doveli do toga, kao i širu sliku događaja u Banjskoj kada poginuo prištinski policajac i troje Srba sa KiM. Potrebno je saradnju nastaviti jer i NATO i Srbija imaju zajednički cilj očuvanje mira i bezbednosti, pre svega na području Kosova i Metohije, jer je tamo raspoređena misija KFOR-a pod mandatom UN, kao i mir i bezbednost u širem regionu.

Predstoji obeležavanje 25 godina od bombardovanja SR Jugoslavije. Kako vi vidite percepciju građana kada je reč o NATO? Da li bi ona mogla da se promeni ako bi građani bili bolje upoznati sa tim šta NATO sada radi, kakva je međusobna saradnja, i kako ocenjujete to što je percepcija građana o NATO bila pozitivnija nekoliko godina nakon bombardovanja nego što je sada?

I ja sam našao te podatke. Ali, činjenica je da dva pitanja i dalje opterećuju odnos Srbije sa NATO. To je bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije 1999. od članica NATO bez ovlašćenja Saveta bezbednosti UN, kao i činjenica da je najveći broj država članica NATO, ali ne sve, priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, priznao nasilnu secesiju dela naše teritorije. To su faktori koji opterećuju percepciju građana zbog žrtava i razaranja usled bombardovanja. Bombardovanje se desilo u doba svetskog mira, u doba integracija, jedna mala zemlja je bombardovanja od strane najmoćnije svetske vojne alijanse, a, kasnije je priznata nasilna secesija, iako je kao razlog intervencije bila proglašena navodna humanitarna katastrofa.

Pre svega, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane, ali i druge naše institucije rade na aspektu javne diplomatije veoma intenzivno, da se građani Srbije upoznaju i da im se na najbolji mogući način prezentuje suština partnerske saradnje Srbije i NATO. Cilj je da se građanima, sa aspekta javne diplomatije, na najbolji način objasni kako je partnerska saradnja sa NATO deo spoljne politike Srbije i na koji način mi sopstveni interes ostvarujemo kroz tu saradnju. Na tome treba raditi ozbiljno i postepeno. Veoma je važno da NATO i članice NATO razumeju i uvažavaju naše interese, pre svega bitne crvene linije naših nacionalnih i državnih interesa, a sa druge strane da se zajednički, što i radimo, afirmiše nastup i zajedničko opredeljenje za očuvanje mira i bezbednosti u regionu.

Srbija je neutralna zemlja i NATO stalno govori da to ne želi da menja, ukoliko sama država ne želi da promeni taj status. Međutim, da li je rat u Ukrajini uticao da se taj stav NATO promeni i da li se ispod kulisa traži drugačiji angažman Srbije?

Ne, NATO u potpunosti poštuje vojnu neutralnost Srbije i to izjave NATO zvaničnika potvrđuju u više prilika. Generalni sekretar Stoltenberg je veoma jasno rekao, tokom nedavne posete Beogradu, kao i drugim prilikama, da NATO u potpunosti poštuje vojnu neutralnost Srbije, kao i izbor svakog partnera u definisanju svojih bezbednosnih aranžmana. Tako da tu nema nikakvih promena. Ali, u svetskoj percepciji je situacija takva da je rat u Ukrajini doveo do jedne nove globalne okolnosti i podela, da su mnoge zemlje uvele sankcije Rusiji, ali da Srbija to nije učinila, imajući u vidu svoje interese na međunarodnoj sceni. S druge strane, Srbija je od početka rata u Ukrajini, kroz odluku Vlade, a na osnovu stava Saveta za nacionalnu bezbednost, vrlo jasno izrazila stav koji se nije do sada menjao o punoj podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine i osudi svake oružane akcije koje se preduzimaju mimo ovlašćenja Saveta bezbednosti. Taj stav je principijelan i jasan i mi ga ispoljavamo na isto tako principijelan i jasan način.

Srbija je uvela moratorijum na vojne vežbe sa inostranim partnerima nakon što je počeo rat u Ukrajini. Kako se to održava na partnersku saradnju Srbije i NATO? 

Par dana nakon početka rata u Ukrajini, Vlada Srbije je donela zaključak i odredila poziciju Srbije u odnosu na situaciju i rat u Ukrajini, koja se nije menjala, a tada uspostavljen svojevrsni moratorijum na vojne vežbe i to sa svim partnerima u svetu, kao deo tog zaključka, zasnovan je na iskazivanju vojne neutralnosti u kontekstu rata u Ukrajini. Nesporno je da su vojne vežbe važan i prepoznatljiv oblik partnerske saradnje Srbije i NATO, ali i saradnje sa drugima u svetu, gde postoji naš interes. Želim, pak, da istaknem da je u poslednje dve godine bilo 120 različitih aktivnosti godišnje u vojnom domenu partnerske saradnje sa NATO, kao i aktivnog učešća Srbije u drugim programima PzM, što ukazuje na održanje nivoa i kvaliteta saradnje, uz ključno prisustvo političkog dijaloga, između predsednika Vučića i GS Stoltenberga, ali i dijaloga na drugim diplomatskim i vojnim nivoima. Taj dijalog je i osnova za raznovrsne oblike praktične saradnje. U tom kontekstu je uspešno razvijena mrežu kanala komunikacije između Srbije i NATO, radi što boljeg oblikovanja partnerstva  u zajedničkom interesu.

Kada je GS Stoltenberg nedavno posetio Beograd razmatrana je mogućnost održavanja vojne vežbe NATO – Srbija, koja je planirana ranije, ali odložena na osnovu pomenutog zaključka Vlade, što je i pomenuto na zajedničkoj pres konferenciji PR Vučića i GS Stoltenebrga. Trenutno se analiziraju mogućnosti obnavljanja vojnih vežbi sa partnerima, pošto i naša vojska, kao i svaka druga, ima potrebu za interoperabilnošću u razvoju sposobnosti i kapaciteta. U tom smislu treba imati u vidu  prestižnu ulogu Srbije i njenih oružanih snaga u  misijama i operacijama EU i  UN. To je bitan deo naše spoljne i politike odbrane, a samim tim i u kontekstu partnerske saradnje sa NATO. Naš doprinos u ovim misijama i operacijama je visoko vrednovan i u vojnim i civilnim strukturama NATO, kao i EU i UN, i doprinosi jačanju međunarodne pozicije Srbije, kao pouzdanog  kontributora mira i stabilnosti u regionu, ali i van njega.