Hoće li "šerpovanje" opstati i posle ukidanja vanrednog stanja? 1Foto: Facebook

Pravljenje buke protiv vlasti sa prozora i terasa udaranjem o šerpe, lonce i duvanjem u pištaljke posledica je policijskog časa i zatvaranja ljudi u kuće.

Ali kada krajem ove nedelje, prema najavama, bude ukinuto vanredno stanje i građani ne budu imali obavezu da u 20:05 sati budu u kućama, postavlja se pitanje šta će se dogoditi sa takozvanim „šerpovanjem“. Hoće li udaranje u lonce postati građanima nova obaveza, ili će lako odustati od nje?

Sagovornici Danasa smatraju da inicijatori i oni koji ovu akciju podržavaju treba da nađu nov način za iskazivanje bunta protiv vlasti i novu ideju za kanalisanje nezadovoljstva.

Stranke opozicije i udruženje NDB pozvali su građane da svako veče prave buku i ta akcija traje već deset dana.

Dušan Spasojević, docent Fakulteta političkih nauka, za Danas kaže da je činjenica da je lupanje o šerpe nastalo kao jedini mogući način za iskazivanje protesta u situaciji u kojoj  su ljudi zatvoreni u kuće.

– Ono što će se sada promeniti je da će deo ljudi izlaziti više i to će sigurno smanjiti broj ljudi koji će učestvovati u akciji. Ali mi se čini da bi ova akcija ionako morala da dobije neku vrstu dopune. Ako se na kraju krajeva setimo i devedesetih godina, lupanje u šerpe nije bilo glavna aktivnost pobune nego dopunska ili podrška ljudima koji su šetali. U tom kontekstu, opozicija ili Ne davimo Beograd, ako njih vidimo kao vođe ovog bunta, sada treba da smisle način kako da šerpe prenesu na ulice ili neki drugi oblik protesta. S tim što se ne mora odustati od ovoga, jer su ljudi već utrenirani i uvežbani, ali treba naći novi aspekt kako bi cela stvar nastavila da teče i raste – navodi Spasojević.

Na konstataciju da iz inicijative NDB već pozivaju ljude da izađu i lupaju ispred svojih kuća i zgrada, Spasojević kaže da je to pokušaj koji može da da dobar rezultat u onim delovima grada koji su gusto naseljena jer će onda više ljudi izaći na ulicu i napraviti neku vrstu malog i decentralizovanog protesta.

– Postoji rizik da se ljudi osećaju bezbednije i sakrivenije na svojim balkonima nego na ulici i to će jedan deo ljudi možda podstaći da ne izađe. Ali za sada takva vrsta transformacije ima potencijal. To bi bila mera da se zadrži protest sa balkona, ali da se doda još neka nova i drugačija dimenzija – smatra Spasojević.

Na pitanje koliko je izlazak na ulice „opasan“ s obzirom na kontraproteste, on odgovara da oni koji učestvuju u kontraprotestu zasad targetiraju konkretne zgrade i da se manje više zna na kojim zgradama će biti.

– U tom smislu građani koji se nalaze na udaru kontramitinga mogli bi da budu nešto oprezniji. Za sada mi se čini da je fokus kontrapotesta na liderima opozicije. Videli smo to u nedelju uveče sa Draganom Đilasom i njegovom porodicom i onim što govori Sergej Trifunović ovih dana. Zasad mi se čini sa su obični ljudi pošteđeni, ali sasvim sigurno je da je situacija dosta napeta i da smo svi nervozni te da ljudi moraju da budu oprezni – zaključuje Spasojević.

I Dejan Bursć, istraživač saradnik u Institutu za političke studije, smatra da će svakako prestanak vanrednog stanja doprineti manjem intenzitetu protesta.

–  Em će ljudi biti manje u domovima, em će frustracija i bes zbog mera svakako biti manji, a uz to dolazi i leto, a videli smo da su se prošlogodišnji protesti u velikim gradovima takođe umanjili na zanemarljiv nivo sa dolaskom toplog vremena. U tom smislu jasno je da je opoziciji potrebna neka kreativna ideja da bi dodatno održala i kanalisala nezadovoljstvo koje očigledno postoji kod jednog dela građana – ukazuje Bursać.

Kako dodaje, u tom smislu, ne veruje da je poziv da se izađe ispred zgrada ta ideja koja da će doprineti podizanju protesta na viši nivo, iako je i na osnovu tog poteza jasno da opozicija pokušava da smisli nešto novo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.