Institut za evropske poslove: „Milosrdni anđeo“ ne postoji, SAD najveći donator vojsci Srbije

Istraživanje koje je Institut za evropske poslove sproveo tokom novembra 2020. godine, u saradnji sa timom Fejk njuz tragača, pokazuje da je medijsko izveštavanje o odnosima Srbije i NATO „negativno i tendenciozno, da dezinformiše i često plasira lažne vesti“.

Neki od vodećih medija sa velikim tiražom, saopšteno je, kontinuirano grade javno mnjenje kroz niz vesti od kojih su mnoge ne samo loša interpretacija stvarnih činjenica, već su, u ne malom broju slučajeva, i potpuno neutemeljene u stvarnosti.

Zaključeno je da su takve vesti posebno aktuelne u martu svake godine, u vreme godišnjice NATO bombardovanja, kako bi imale bolji prijem i veći odjek među građanima.

Ukazuje se da su neke od plasiranih dezinformacija tako duboko i dugo ukorenjene u javnom mnjenju Srbije da građani za njih ne traže nikakve dokaze, već ih prihvataju i u isto vreme odlučno okreću glavu od svih relevantnih dokaza koji govore suprotno.

Kao primer navodi se da su u istraživanju jasno predočeni zvanični izvori koji govore o tome da se intervencija NATO nikad i nigde van srpskih medija nije nazivala „Milosrdni anđeo“ već  „Saveznička sila“.

Pored toga, naglašeno je u saopštenju, iako se u javnosti često izlazi sa različitim brojem od nekoliko hiljada žrtava od posledica bombardovanja, „jedini spisak koji je ikada napravljen i objavljen ima  754 ljudi, a Vlada Srbije nikada nije sprovela istragu i utvrdila konačan broj, i pored toga što je formiranje komisije koja će se time baviti najavljivano u medijima prošle godine“.

Posebno su primetne vesti o naoružanju čiji je neskriveni cilj jačanje pozitivnog narativa o Rusiji i Kini koje Srbiji, navodno, dostavljaju najmoćnije i najefikasnije oružje, iako postoje zvanični podaci Ministarstva odbrane o broju i vrsti naoružanja koji kažu da su „ubedljivo najveći donator Vojske Srbije Sjedinjene Američke Države“.

Najveći deo lažnih vesti obuhvata Kosovo i odnose sa kosovskim Albancima, dodaje se u saopštenju Instituta za evropske poslove, i ističe da su ovom prilikom raskrinkane i veoma uznemirujuće sintagme poput „Šiptari hoće krv“, „Vučić odlukom da se vrati u Kosovsku Mitrovicu izbegao krvoproliće“, „Otvoren lov na Srbe“ i druge.

Iako su mediji koji su učestvovali u plasiranju ovih lažnih vesti raznovrsni, prema nalazima istraživanja najviše lažnog materijala nađeno je u člancima Večernjih novosti, Srpskog telegrafa, Informera, i lista Alo, kao i na portalima Republika, Srbija Danas, Pravda, Espreso i u programu televizije Pink.