Postoji li jasna korelacija između raspisivanja izbora i deblokade fakulteta?

S jedne strane, kažu da bi studenti trebalo jasno da poruče Vučiću – raspiši izbore, prestaćemo sa blokadama – što do sada nisu uradili.

Naime, takvog je mišljenja Miodrag Jovanović, osnivač Proglasa i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu.

S druge strane, Zdravko Ponoš, lider stranke SRCE, kaže da studenti nisu izašli sa takvom eksplicitnom ponudom, da će se prekinuti blokade ako se raspišu izbori, naznačavajući da aktuelnom režimu zapravo blokiran univerzitet najviše i odgovara.

On kaže da je režimu važno da se sukobi u društvu produbljuju i šire, da je upravljanje unutrašnjim sukobima njihov omiljen instrument obavljanja vlasti.

Naznačimo, studenti u blokadi uputili su Vučiću zahtev da raspiše vanredne parlamentarne izbore 5. maja. On ih je tada odbio, a ceo niz ministara i funkcionera vladajuće koalicije od tada pa sve do danas govori o tome kako su izbori bespotrebni, kao i da bi studenti trebalo da se strpe još godinu, godinu i po dana.

Razlog za ovakav stav režima pronalazi se u navodnim istraživanjima javnog mnjenja prema kojima Aleksandar Vučić stoji mnogo lošije u biračkom telu nego na početku studentske pobune.

Pre dva dana Aleksandar Vučić je izašao sa navodima da će povećati minimalnu zaradu i penzije, što se može tumačiti kao jedan od predizbornih koraka i potvrđivanja namere da predsednik Srbije možda ne beži od izbora.

Što je, razume se, na nivou spekulacija, kao što je neizvestan i ishod pregovora rektora Vladana Đokića sa predstavnicima vlasti o izlazu iz aktuelne krize.

„Stvaranje realnih mogućnosti da neka nova vlast ispuni zahteve“

– Blokade na fakultetima su uvedene kao sredstvo za postizanje cilja, a to su četiri inicijalna studentska zahteva. Pošto do punog ispunjenja zahteva nije došlo, studenti su zaključili da ova vlast to neće ni učiniti i zatražili su raspisivanje izbora – kaže za Danas Miodrag Jovanović.

Ja ih nisam razumeo kao nov zahtev već kao pretpostavku za stvaranje realnih mogućnosti da neka nova vlast ispuni zahteve, dodaje.

– U tom pogledu, postoji jasna korelacija između raspisivanja izbora i deblokade. Budući da se vlast očito pribojava studentske blokade kao nepovoljne političke činjenice, moj predlog studentima bi bio da to koriste kao adut u trgovini s vlastima – „raspišite izbore, prekinućemo blokade“. Takav vid deblokade bi donekle omogućio i normalizaciju rada visokoškolskih ustanova, iako pune normalnosti u ovom društvu neće biti dok se ne smeni ova kriminalna i nenarodna vlast – zaključuje sagovornik Danasa.

„Režim ne želi ni deblokadu fakulteta, ni prevremene izbore“

Zdravko Ponoš kaže za Danas da nije registrovao da su studenti izašli sa takvom eksplicitnom ponudom da će se prekinuti blokade ako se raspišu izbori.

S druge strane, kaže, sudeći po ovome što vlast priča i kako se ponaša, oni nemaju problem s tim da državni fakulteti ostanu u blokadi zanavek.

– To im radi posao ako su već odlučili da unište neposlušne državne univerzitete, a reklo bi se da jesu. Trljaju ruke i kad vide da manjka razgovora i dogovora između profesora i studenata i da to očigledno postaje problem. Nerazumno je očekivati razuman potez od ovakve vlasti – ističe Ponoš.

Sve ono čega bi se normalna vlast stidela, ističe dalje, a to su otvoren sukob sa univerzitetom, ugrožavanje egzistencije profesorima, medijska kampanja protiv studenta, ovu vlast ne dotiče.

– Njima je važno da se sukobi u društvu produbljuju i šire. Upravljanje unutrašnjim sukobima je njihov omiljen instrument obavljanja vlasti. S nestrpljenjem isčekuju kad će briga roditelja zbog neivesnosti oko upisa dece na prvu godinu studija prerasti u bes pa da usmere prst na krivca po njhovoj meri. Sve to ukazuje da je upitno koliko bi za ovakvu neodgovonu vlast uopšte bila stimulativna deblokada fakulteta kako bi raspisali izbore. Pre bi se reklo da ne žele ni deblokadu fakulteta ni prevremene izbore – kaže Ponoš.

Računaju da je u toku proces koji sve aktere vremenom slabi, pa i njih, ali da je njihova startna pozicija toliko superiorna, a resursi ogromni pa će sa onim što im preostane biti moćniji od ostalih, smatra.

– Samo im je važno da nema funkcionalne komunikacije sa ove, demokratske strane, a da će ostalo učiniti vreme. Tu su im se karte lepo posložile, ali ne zavisi od njih kako mi igramo. Nerado primam netražene savete pa ne volim ni da ih delim, ali da sam deo studentskog miljea pažljivo bih odmeravao korake kako bih izbegao samopovređivanje, a naneo što bolniji udarac režimu. Kao što rekoh, na sramotu ovaj ražim ne reaguje. Obraz – đon. Ono što bi zabolelo režim su nenasilni oblici građanske neposlušnosti koje bi ugrozile priliv novca u budžet, funkcionisanje javnih preduzeća, akcije koje bi ugrozile korupcionaške šeme – zaključuje Zdravko Ponoš.