Foto: A. Latas/DanasSala Radničkog doma bila je mala za sve one koji su hteli da prisustvuju tribini ProGlasa u ponedeljak u Novom Sadu. Tako je napolju ostalo više od hiljadu ljudi koji su događaj ispratili putem video bima koji je namontiran na Bulevaru Mihajla Pupina.
Sjajni ljudi i govornici, reditelj i glumac Dragan Bjelogrlić, profesorka Ivanka Popović, profesorka Marijana Pajvančić, profesor Filip Ejdus, reditelj Srđan Golubović i novinar i voditelj Zoran Kesić kojima je sa pažljivo odabranim pitanjima dirigirao voditelj tribine, novinar Željko Bodrožić, mogli su pričati satima. I ljudi bi ih slušali. Željni normalnog javnog razgovora.
Za početak barem ovako, u ovom zatvorenom, zakupljenom prostoru, u ovom optimiziranom mikrosvetu u kome nema stranih plaćenika, izdajnika, ustaša, svetskih narkodilera, albanskih terorista i svega onoga što dominira zatrovanim javnim prostorom otkada su ga kidnapovali radikali sa promenjenim imenom.
Cilj ProGlasa je da ljude podstakne da razmišljaju o važnosti slobode koja im je ne tako davno u istoriji, krvavo izborena i koje se lagodno odriču. Da im bude jasno da je vlast smenjiva i da mora da bude smenjiva, što je prvi korak da prestanemo da budemo autokratija, sa kakvim god prefiksima je ublažavali.
Da nikad nisu svi isti. Da nema ni Kurte, a ni Murte. Da izbori nisu smak sveta, nego samo jedan od političkih činova u životu svakog pojedinca u društvu. Da je mladima lakše da izađu na izbore nego da odu iz zemlje. Da niko nije nepobediv. Da moramo biti solidarni, pogotovo kada vlast krene silom (ključna reč: Bavanište).
„Neću da vam dajem lažnu nadu, ali osećam da je ovaj put pred izbore atmosfera drugačija. Probajte tu noć kao birač, jer na to imate pravo, kada se završe izbori odete do svog biračkog mesta i sačekate rezultate, koji po zakonu treba da se objave na vratima svakog biračkog mesta. Neće im unutra biti svejedno kad vide da tamo stojimo i čekamo“, rekla je profesorka Pajvančić.
Sa druge strane, vlast još ne zna na koji način da ProGlas dovoljno efikasno uvalja u svoje već upacane fekalije. Problem je što učesnici ove inicijative ne žele da se kandiduju na izborima, ne učestvuju u stanačkoj politici niti sugerišu ljudima za koga da glasaju.
A opet tu je i njihov ogroman lični integritet. Kako sad da Bjela odjednom u životu bude samo „đilasovac“? Kad svakom građaninu ove zemlje, glasao za ili protiv SNS, budi još hiljadu drugih asicijacija, obično lepih.
Napor SNS-a da učlanjuje i zvanično istaknute sportiste (već bliske njima) za sada ne donosi dovoljan efekat, jer uvek je nekako ista scena. Glisić, uglančana polica sa knjigama, kiseli osmesi i „Srbija ne sme da stane“. Ti ljudi posle niti romore niti progovaraju zašto su tu i za šta se to zalažu. Dajte da čujemo vaše napore?!
Tribine ProGlasa se po manjim mestima na sve načine pokušavaju sprečiti, što će se verovatno ispostaviti kao jalov posao, jer ako nema mesta unutra, ima ga napolju, trgovi i ulice su nam još slobodni. Ili ne?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
