Keri i Lavrov pozvali Bliski istok u rat sa teroristima

„Balkan je i dalje bure baruta kome je potrebna jedna iskra da ponovo eksplodira“, počeo je juče Aleksandar Vučić, premijer Srbije, u dramatičnom tonu svoj govor dobrodošlice na početku ministarskog samita OEBS u Beogradu. On je pritom izdvojio Srbiju kao stabilnu državu, tvrdeći da Srbija može da se izbori sa svojim „usijanim glavama“, za razliku od ostalih zemalja u regionu, poput Makedonije, Crne Gore i Kosova.

„Moram da iskažem zabrinutost za stabilnost na Balkanu. Srbija je stabilna zemlja, ali dovoljno je nekoliko kriznih situacija u regionu, u Makedoniji, Crnoj Gori, Prištini da se ceo region ponovo upali“, rekao je Vučić.

Srpski premijer je upozorio da i najmanji sukob može da izazove lančanu reakciju. Kao prvu ilustraciju svoje tvrdnje o nestabilnosti, Vučić je naveo Kosovo. Nestabilnost na Kosovu, pomenuo je, ugrožava briselski dijalog, ali, Srbija će, potvrdio je, nastaviti da ga vodi, jer je to jedini način da „obezbedimo sigurnost, svoju i Albanaca na Kosovu“.

Bez preciziranja i tačnog navođenja na koga se odnosi, Vučić je rekao da to „poručuje onima koji ne razumeju koliko je važna stabilnost na Balkanu“ i istakao da su za Beograd odnosi u regionu među prioritetima.

On je rekao da Srbija nastavlja svoj evropski put, ali u već dobro poznatom i više puta ponovljenom kontekstu istakao nameru da nastavi očuvanje tradicionalnih veza sa Rusijom, odnosno zahvalnost SAD, sa čijim se državnim sekretarom Džonom Kerijem juče sreo, na podršci u integracijama u EU i onome što on lično radi.

Vučić je ponovio apele da mora postojati zajednička politika za rešavanje migrantske krize, istakavši da je Srbija spremna da učestvuje u rešenjima, ali da njih moraju da donesu zajedničkim naporima pre svega zemlje koje udomljavaju izbeglice, Nemačka, Švedska, Holandija…. Migrantska kriza, istakao je, pokazala je sve slabosti unutrašnje organizacije država i sistema, međunarodnih organizacija, ali nas je i podsetila da nema saradnje i podrške bez policijske i bezbednosne saradnje.

„Prisutan je i strah od pojave stranih terorističkih borača, koji se pridružili ratu u Siriji i Iraku i taj strah raste…. raste i ksenofobija…“, upozorio je srpski premijer, apelujući na potrebu da se izbeglički problemi reše.

Ministar inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov povezao je bombardovanje SRJ sa nemogućnošću rešavanja ukrajinske krize. On je zatražio jedinstvo u borbi protiv terorizma, kao što je to bio slučaj tokom Drugog svetskog rata protiv nacista,

„Bombardovanje SRJ je bilo otvaranje Pandorine kutije, koje se prelilo i na rešavanje pitanje Kosova, a posledice koje se osećaju i danas ne doprinose rešavanju krize u Ukrajini. Uprkos svim vrednostima koje OEBS zastupa mislim da je bezbednost slabo vidljiva. Kao rezultat toga pojavljuju se brojne kontradiktornosti, a to ne doprinosi rešavanju problema u Ukrajini“, istakao je je Lavrov.

On je, na plenarnoj sednici Ministarskog saveta OEBS, podsetio da je premijer ruske vlade Vladimir Putin na Generalnoj skupštini UN kazao da moramo da uključimo zemlje Bliskog istoka u poražavanje Islamske države i drugih paravojnih grupacija.

Ruski šef diplomatije iskoristio je priliku da ponovi tvrdnje o nelegalnoj trgovini naftom koju Turska navodno obavlja sa pripadnicima ID, ali, ovom prilikom, nije konkretno naveo tu državu.

„Nećemo dozvoliti da teroristi imaju koristi od nelegalne trgovine raznim stvarima, ali ne možemo biti uspešni ako nam drugi podmeću klipove pod noge, kao što nam se desilo u vazdušnom napadu na Siriju“, naglasio je on.

Lavrov je kazao da borci protiv terorizma moraju biti apsolutno sigurni da imaju bezbednu bazu. I opet, ne navodeći konkretno o kome je reč, istakao da neke države „sagledavaju kratkoročne koristi pre nego što su spremne da se suoče sa izazovima i uključe u partnerstva“.

„Svesni smo da postoje uticaji na različite zemlje. Varvarski napadi u Parizu, dešavanja u Kabulu i Bagdadu jasno daju na znanje da rastu terorističke pretnje. To je veliki izazov i pretnja za celokupnu ljudsku civilizaciju i pokušavamo da se s tim uhvatimo u koštac“, naglasio je Lavrov.

Govoreći o ukrajinskoj krizi, Lavrov je pozvao međunarodnu zajednicu da preduzme napore i uključi se, kako je naveo, „borbu protiv zala, kako bi se sprečile nove žrtve kao nekada u vreme nacizma“.

Američki državni sekretar Džon Keri govorio je odmah posle Lavrova, poručivši da bi Rusija trebalo da „utiče na separatiste u Ukrajini da poštuju sporazum iz Minska“.

„Separatisti treba da omoguće održavanje izbora i kontrolu granice Ukrajine, a Kijev povlačenje oružja i obezbeđivanje fer izbora na području Donbasa. Vreme je za konkretne korake i obnovu istoka Ukrajine“, rekao je Keri.

Američki državni sekretar je ukazao na potrebu angažovanja, kako je rekao, nekih sirijskih ili arapskih kopnenih snaga za borbu protiv Islamske države. Ekstremisti se, tvrdi Keri, ne mogu poraziti samo vazdušnim udarima.

„Ako ne uspemo da nađemo neke kopnene snage koje su spremne da se uhvate u koštac sa Daešom, ovu bitku nećemo dobiti samo napadima iz vazduha“, poručio je Keri. On je pozvao na udruživanje protiv sirijskih terorista.

„Udružili bi Rusiju, SAD i sve ostale da se bore protiv njih. I tako udruženi, za par meseci bi rešili sve. Samo ako bi postigli takav politički dogovor“, poručio je američki državni sekretar.

Štajnmajer: Brine sukob Rusije i Turske

Ministar inostranih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer izrazio je zabrinutost zbog direktnog sukoba dve članice OEBS – Rusije i Turske, kao i zbog nedavnih događaja u Evropi i priliva izbeglica. Štajnmajer je na početku izlaganja izrazio saučešće SAD i državnom sekretaru Keriju i porodicama žrtava napada u Kaliforniji. Prema oceni Štajnmajera, stanje kolektivne bezbednosti u Evropi zabrinjava, principi OEBS se ne primenjuju primereno i to stvara dalji jaz.

Terorizam i drugi rizici

Ministri spoljnih poslova država članica OEBS pozvali su na zajedničku borbu protiv terorizma, ali i ukazali na nove rizike i izazove, poput klimatskih promena, koje bi mogle da dovedu do novih konflikata i još većih migracija. Na plenarnoj sednici Ministarskog sastanka OEBS u Beogradu, učesnici su podvukli da se žarišta konflikta u Evropi i šire moraju rešiti mirnim putem i pohvalili srpsko predsedavanje.

Išinger: Najgore od raspada SSSR

Nalazimo se pred najozbiljnijim i najopasnijim izazovima za bezbednost Evrope od raspada Sovjetskog Saveza pre dve i po decenije, ocenio je predsedavajući Panela eminentnih ličnosti OEBS Volfgang Išinger. Kako prenosi FoNet, on je rekao da je Panel dobio zadatak od trojke OEBS – sadašnjeg, prethodnog i narednog predsedavajućeg – Srbije, Švajcarske i Nemačke, da napravi izveštaj o tome šta treba učiniti kako bi se obnovila evropska bezbednost, kao zajednički projekat. Išinger je izjavio da su potrebne bolje komunikacije, posebno između država koje učestvuju u oružanim akcijama.

Dačić: Najvažnija tema Ukrajina

„Obnova konsenzusa o zajedničkoj bezbednosti je ključna stvar. Nadam se da će nas skup u Beogradu odvesti korak dalje u obnovi poverenja. Optimista sam da ćemo uspeti u tome“, izjavio je otvarajući skup predsedavajući OEBS-a i šef srpske diplomatije Ivica Dačić. On je naveo da je najvažnija tema za OEBS deeskalacija sukoba u Ukrajini. Srbija će kao član Trojke 2016. (Srbija, Švajcarska i Nemačka), kao i nakon toga i dalje biti aktivan partner u ovom nastojanju, jer čvrsto veruje da OEBS može da obezbedi ključan doprinos konsolidaciji bezbednosti i ponovnoj izgradnji poverenja na evroatlantskom i evroazijskom prostoru, poručio je Dačić.