Koji su mogući politički efekti eventualnog izlaska NIS iz ruskog vlasništva? 1Foto: NIS

Ukoliko vlasti u Srbiji ne nađu rešenje, Naftna idustrija Srbija mogla bi da ima problema s uvozom nafte budući da Evropska unija namerava da uvede paket restriktivnih mera kojima se zabranjuje kompanijama iz EU da obavljaju transakcije sa ruskim državnim kompanijama, plus im nije dozvoljeno ni poslovanje sa subjektima u trećim zemljama u kojima posluju sankcionisane kompanije u većinskom ruskom vlasništvu, što se odnosi na Srbiju.

Dok mediji nezvanično doznaju da predstavnici Srbije razgovaraju o tom problemu sa Evropskom komisijom, predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević izjavljuje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, mimo ustavnih ovlašćenja, inicirao proces nacionalizacije kompanije NIS, u većinskom vlasništvu ruskog „Gasproma“.

Kako je dodao u saopštenju Vučić to mogao javno da objavi nakon izbora.

Prema Đorđeviću, nacionalizacija NIS-a predstavlja „samo korak ka daljim ekonomskim sankcijama Rusiji“, a u celu transakciju je uključena britanska multinacionalna korporacija „Šel“.

On smatra da je „uvođenje Britanaca u većinsko vlasništvo NIS-a nakon preuzimanja od Gazproma je cena podrške zapada za Vučićev opstanak na vlasti“.

Jesu li ove informacije tačne ili ne, ne odgovara nam Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa.

Ali se može postaviti pitanje kakve bi političke posledice mogle biti posle eventualnog uvođenja Britanaca u ovaj posao, odnosno izlaska Rusije iz NIS-a, po SPS i ostale proruske partije na vlasti, ali i na političkoj sceni.

Mlađen Malešević, član Saveta za budžet i finansije LSV, partije koja već 14 godina insistira na raskidanju energetskog sporazuma sa Ruskom federacijom, za Danas kaže da je privatizacija NIS-a bila katastrofalna greška vlasti i da će ukidanje ruskog monopola delovati na smanjenje uticaja prorutinovskih snaga, pa i SPS.

– Najveće žrtve ovog lošeg sporazuma su građani Vojvodine, kojima je oteto veliko rudno bogatstvo. Nadamo se da su informacije o nacionalizaciji NIS-a tačne, i da je došlo vreme da se ova kompanija vrati našoj državi. Gubitak potpunog monopola Rusije u našem energetskom sistemu, delovaće pozitivno, kako na ekonomske tokove, tako i na smanjenje uticaja proputonovskih snaga, pa i SPS, u našoj politici. I jedno i drugo biće veoma dobro za Srbiju i Vojvodinu – kaže Malešević.

On dodaje da je LSV spremna da preuzme odgovornost za dalje uprvljanje NIS-om, s obzirom da je 95 odsto imovine ovog preduzeća u AP Vojvodini.

A Konstantin Samofalov, generalni sekretar SDS Borisa Tadića, ukazuje na to da Srbija ima većih problema od teorija zavere koje se plasiraju zarad ostvarivanja jeftinih političkih poena na domaćoj sceni.

– Kao neko ko je ruskog porekla odgovorno vam tvrdim da su gotovo sve tzv.proruske stranke u Srbiji obični profesionalni Rusofili, kao i da ih i sama država Rusija posmatra kao takve – objašnjava Samofalov.

A Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta navodi da je položaj svih proruskih snaga u vlasti već sad doveden u pitanje i nem adileme da bi izbacivanjem Rusije sa srpskog energetskog tržišta još dodatno uništilo potencijal i potrebu za tim snagama.

– Međutim, Vučić ima veliki strah od Rusije jer je da bi prigrabio svu vlast napravio lični odos sa Putinom, a pošto je ovaj bivši KGB agent to svi znaju da se izdaje skupo plaćaju. Tako da je moguće neprijatelj i pregovarati sa Putinom, ali ne možes biti izdajnik – kaže Parović.

Upitan za efekte eventulanog britanskog uticaja, on odgovara da je ponovo aktiviran plan iz 2014. da Rusija bude isključena i da na njeno mesto uđu britanske komapnije.

– Britanija je glavni zagovornik nacionalizacije ruskih kompanija i imovine. Britanci to sada promovišu sviga u svetu. Tu profitiraju Amwerikanci i Englezi a gube svi, a Vučić čuva pare koje su u britanskim bankama – tvrdi Parović.

A ekonomista Branko Pavlović kaže za Danas da bi se pozicija Srbije, a ne političkih stranaka, bitno pogoršala ukoliko bi Srbija promenila stav i krenula putem uvođenja sankcija Ruskoj federaciji.

– Dokle god smo čvrsto na pozicijama da nećemo uvesti sankcije nemamo probema. Kao neko ko se bavi privrednim pravom mogu da vam navedem sedam načina na koje se može rešiti ta pretnja mogućih sankcija koje uvodi EU za komapnije koje su u većinskom vlasništvu Rusije. To je izuzetno lako rešivo na više načina i bez ikakvog uplitanja Šela ili bilo koga drugog. Ali to sve ako smo na pozicijama neuvođenja sankcija – kaže Pavlović.

On ne vidi da bi pozicija SPS na taj način bila uzdrmana, ali bi birači drugačije reagovali ako bi oni odustali od toga da se Rusiji ne uvode sankcije.

– Dokle god je SPS čvrsto na toj poziciji, mislim da će na ovim izborima dobiti 30 odsto glasova više nego na prethodnim – zaključuje Pavlović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.