Kosovski ministar pozvao Anu Brnabić da razgovaraju o pravima manjina

Krasnići je na Fejsbuku napisao da je Brnabić pre nekoliko nedelja rekla da je Srbija uzorna po garantovanju sloboda i prava manjinama, izdvajajući nacionalni savet manjina kao najbolji mehanizam za poštovanje prava nacionalnih manjina u Srbiji.

„Na osnovu ove izjave, pozvao sam premijerku Brnabić na sastanak da razgovaramo o takvom modelu za manjine na Kosovu, a posebno za srpsku manjinu… Poziv ostaje javan i ostajemo otvoreni za diskusiju“, napisao je Kransići.

Krasnić je izneo detalje sastanka premijera Kosova Aljbina Kurtija s poslanicima albanske i bošnjačke manjine u Skupštini Srbije, održanog početkom februara, na kojem su poslanici izrazili nezadovoljstvo statusom manjina u Srbiji.

Poslanici su tokom sastanka istakli da su nezadovoljni statusom Bošnjaka i Albanaca, posebno u opštinama Novi Pazar, Tutin i Sjenica, Sandžak, kao i Preševo, Medveđa i Bujanovac u Preševskoj dolini i tražili su recipročna prava kakva ima srpska manjina na Kosovu.

Dalje je navedeno da je „Kosovo demokratska država koja garantuje prava i slobode svih svojih građana, pa se prema tome različite zajednice tretiraju bez razlike u okviru univerzalnih principa i u punoj harmoniji sa standardima Evropske unije“.

Krasnići je dodao da srpska zajednica na Kosovu čini četiri odsto ukupnog stanovništva, a uprkos tome postoji 10 opština sa srpskom većinom, kojima je u proseku izdvojeno 62 odsto više budžeta od ostalih 28 opština, tokom poslednjih 14 godina, od 2008-2022. godine.

Takođe, kako je naveo, nevećinske zajednice imaju „pravo veta“ na svaku ustavnu promenu, ali i na vitalne zakone koji utiču na prava i interese zajednice.

Krasnići je rekao da je od 18 ministara, četvoro iz manjinskih zajednica – Srbi, Turci, Bošnjaci i Aškalije.

Jedan od tri potpredsednika Vlade Kosova takođe je iz nevećinske zajednice i u kabinetu premijera postoji Kancelarija za pitanja zajednica koja doprinosi i promoviše prava zajednica, obezbeđujući primenu pravnog okvira i ispunjavanja potreba zajednica.

Po rečima Krasnićija, iz nevećinskih zajednica je 10 odsto zaposlenih u javnoj upravi, a određene kvote se dodeljuju u bezbednosnim i odbrambenim institucijama, dok je prema njemu „srpska zajednica privilegovana u odnosu na druge nevećinske zajednice“.