Lompar: Posledica Vučićeve vlasti je da za Srbiju nema dobrih rešenja 1Foto: FoNet/Zoran Mrđa

Profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milo Lompar izjavio je danas da za Srbiju, kada je u pitanju odnos prema situaciji u Ukrajini, nema dobrih rešenja „ni za narod ni za društvo“.

Lompar je agenciji Beta kazao da je osnovni smisao decenijske vladavine predsednika Srbije Aleksandra Vučića bilo „paralizovati srpsku državu do potpune unutrašnje nesposobnosti da se orijentiše i donosi autonomne odluke“.

„Pitanje o potezu koji srpska vlast treba da povuče povodom sankcija Rusiji liči na matnu šahovsku poziciju koju nekome nudite da nađe spasenje. Kriza u Ukrajini raskrila je i spoljnu i unutrašnju stranu srpske politike. Ona dovodi u pitanje održivost vladajućeg simulakruma“, ocenio je Lompar.

Po njegovim rečima, više se ne može vezanošću za rusku politiku pravdati „izdaja“ Kosova i Metohije.

„Niti učešće u povratku najgoreg režima po srpske interese u Crnoj Gori. Niti postepeno udaljavanje od Republike Srpske. Niti potpuno zapadno i američko potčinjavanje ekonomskog i medijskog prostora Srbije. Tako su srpska vlast i srpska opozicija dospeli u naglašeno rizičan položaj“, naveo je profesor.

Lompar smatra da srpska vlast počiva na prividu nacionalne politike i na njenom suštinskom izneveravanju, i da privid, kako je rekao, ispunjavaju tri oblika nacionalnog samopotvrđivanja.

„Prvi je dekorativni: predstavljaju ga spomenici kao simulacija vernosti tradiciji. Drugi je folklorni: rodoljubive pesme i govori, kao i ulični murali, zadovoljavaju osećajnu stranu publike. Treći je navijački: on ispražnjava od delotvornosti, jer je prenosi s realnih na manifestne nacionalne sadržaje. Sva tri oblika postoje da bi prikrili kako iščezava politički oblik nacionalne politike“, objasnio je on.

Na pitanje Bete da li bi Srbija trebalo da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji, Lompar je rekao da taj zahtev ugrožava simulakrum politiku u samom osnovu, „jer nalaže vidljivu promenu političkog temelja“.

„Ono što je tajno treba da se pokaže kao javno. Sam zahtev podrazumeva političko priznanje uz zapadno tumačenje krize u Ukrajini. To je jedini njegov smisao, jer srpske sankcije ništa ne mogu nauditi Rusiji. Što se više stanje u Ukrajini bude pokazivalo rđavim sa stanovišta zapadnih sila, one će tražiti nadoknadu na drugim tačkama svog uticaja. Otuda ruska pobeda vodi pojačavanju zapadnog pritiska na Srbiju“, rekao je Lompar.

Ako izađe u susret ovakvom zahtevu, dodao je profesor, vlast će ukloniti privid „na kome je dugo počivala“ i razići se s raspoloženjem „ogromne“ većine naroda.

„U spoljnoj politici, vlast rizikuje da izgubi podršku Rusije, što bi Srbiju lišilo bilo kakvog međunarodnog oslonca u Ujedinjenim nacijama. Srpski narod, kao celina, ostao bi ostavljen na milost i nemilost zapadnih činilaca. Otud ne treba uvoditi sankcije Rusiji, jer je bolje biti s nekakvim međunarodnim osloncem nego bez bilo kakvog oslonca“, smatra Lompar.

Po njegovim rečima, postojanje ruskog uticaja u srpskom društvu obezbeđuje osnovu s koje je moguće uspostaviti održiv odnos sa zapadnim činiocima.

„Da bi se to, u dugom trajanju, postiglo, pored naroda je potrebno prikladno ponašanje kako vlasti tako i opozicije. No, ono što je bolje za narod i društvo nije bolje za nosioce vlasti niti za predstavnike opozicije“, kazao je on.

Na pitanje Bete kakve će biti posledice po vlast ukoliko uvede sankcije, Lompar je rekao da u tom slučaju vlast može računati na podršku građanske opozicije, na „bezubu“ kritiku s nacionalnih opozicionih adresa, kao i ćutanje uticajnih javnih ustanova, poput SPC i SANU.

„Jer, osporavati vlast u toj stvari postaje oblik zameranja zapadnim činiocima, a na to niko nije spreman“, naglasio je profesor.

Upitan da li će po vlast biti veći rizik ukoliko odbije zapadni zahtev, Lompar je rekao da bi vlast takvom odlukom rizikovala aktiviranje političkih osuda u međunarodnim organizacijama, kao i stavljanje u dejstvo onih delova administracije, medija i javnosti koji nisu lojalni narodu nego stranim činiocima.

Komentarišući ankete koje ukazuju da je više od 80 odsto građana Srbije protiv uvođenja sankcija Rusiji, Lompar je kazao da ako se vlast osloni na političku volju naroda, suočiće se sa saznanjem o tome da nije izgradila nikakve mehanizme kojima bi svoju odluku poduprla.

„Nema nezavisnih mehanizama kojima bi upravljala ekonomskim procesima, jer je predala sve instrumente upravljanja. Sva u propagandi i kultu ličnosti, u zagađivanju javne komunikacije. Vlast nema ni unutrašnjih političkih saveznika koji bi omogućavali izvesnu stabilnost“, ocenio je on.

Istakao je da u takvoj situaciji nema dobrih rešenja ni za narod ni za društvo.

„U tome je i bio osnovni smisao decenijske vladavine predsednika Srbije: paralizovati srpsku državu do potpune unutrašnje nesposobnosti da se orijentiše i donosi autonomne odluke. Ovo je klasičan primer kako trgovina nacionalnim interesima da bi se bilo na vlasti dovodi do društvenog truljenja koje onemogućava bilo kakvu održivu politiku. Tamo gde se pod političkom borbom podrazumeva gola borba za vlast umesto istrajavanja na izabranim vrednostima, slom jedne politike pretvara se u organizovanje društva na nižem nivou: u takvom slučaju, kolonijalno-okupaciono stanje postaje sve više okupaciono“, zaključio je profesor Milo Lompar.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.