Protest Drzava, to smo mi u Nišu 1. marta 2026: Foto Z. MiladinovićPoslednjih meseci Vučićev režim je u kontraofanzivi, a studentsko-građanski protest gubi inicijativu. Obično se kaže da protestni pokreti uče na svojim greškama. Izgleda da u Srbiji to nije slučaj, piše Miroslav Samardžić, politikolog iz Zrenjanina.
Samardžić u autorskom tekstu na portalu NSPM, čije delove prenosimo, analizira uzroke gubljenja inicijative antirežimskih snaga:
„Studenti nisu raširili poprište sukoba s problema korupcije na druge teme. Izostalo je dublje prodiranje u društvo otvaranjem problema koji pogađaju obične ljude. Pobunjeni i hrabri studenti nisu pokazivali spremnost da sarađuju sa drugim antirežimskim grupama. To je omogućilo vlastima da ih izoluje i lakše neutrališe. Iako je masovnost u demonstracijama bila impresivna, politički efekti nisu bili proporcionalni. Zbog političko-ideološkog siromaštva studenskih zahteva, slobodno se može reći da se nije radilo o socijalnom pokretu. Studenti nisu razvili i ponudili alternativni politički program.
Socioekonomska problematika gotovo je potpuno ignorisana.Umesto toga, upotrebljavani su nacionalni i verski simboli. Studenti nisu izrazili skepsu prema instiucionalnom poretku, već prema načinu njegovog funkcionisanja. Njihovo političko delovanje ne oslanja se na klasni pristup. Zbog toga je izostala podrška nižih socijalnih slojeva i nije značajnije načeto režimsko biračko telo – “Vučićev zid”. Njega čine uglavnom siromašniji i stariji delovi stanovništva Srbije“, piše Samardžić.
„Pokreti bez lidera i organizacije brzo ostaju i bez sledbenika. Iskustvo je pokazalo da je hijerarhijska koordinacija neizbežna i uvek je prisutna, čak i u samorganizovanim mrežama. Ako pobunjeni građani ne izaberu sami lidere, nametnuće im vlast svoje agente provokatore. Na taj način vladajući krugovi lako mogu steći kontrolu nad protestnim pokretima“, smatra Miroslav Samardžić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
