Foto: EPA-EFE/ PATRICK SEEGERNapuštanje Saveta Evrope definitivno bi značilo napuštanje evropskog puta Srbije i njeno svrstavanje uz Rusiju i Belorusiju, koje nisu članice tog tela, ističu sagovornici Danasa komentaišući izjavu Aleksandra Vučića, predsednika Srbije da je izlazak Srbije iz SE jedna od mogućnosti u slučaju da Kosovo bude primljeno u tu međunaordnu organizaciju. Oni ne spore da je možda u pitanju Vučićev taktički potez, ali podsećaju da se perspektiva članstva Kosova u Savetu Evrope zasniva upravo na Briselskom sporazumu iz 2023. godine koji je i Srbija prihvatila.
Da podsetimo Vučić je gostujući na TV Prva najavio mogućnost izlaska Srbije iz Saveta Evrope u slučaju da Kosovo bude primljeno u tu međunaordnu organizaciju.
„Vi idite sa tim pa ćemo onda videti da li će Srbija da ostaje ili ne u Savetu Evrope“, rekao je Vučić za TV Prva nakon što je ta organizacija potvrdila da će krajem marta na dnevnom redu biti Kosovo.
„To nećete saznati pre nego što ovo uradite (primite Kosovo u Savet Evrope), pa videćemo. Videćemo možda će vam se više svideti da imate Prištinu u Savetu Evrope nego da imate Beograd i Srbiju“, dodao je on u „Prvoj temi“.
Na pitanje voditeljke da li je to jedna od opcija ukoliko Kosovo bude primljeno u Savet Evrope, Vučić je to još jednom potvrdio rekavši da je to svakako „jedna od mogućnosti“.
„To bi defakto bilo izbacivanje Srbije… Uvek smo imali slobodarski stav“, istakao je predsednik Srbije.
Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta i karijerni diplomata podseća da je Savet Evrope najjstarija evropska organizacija, koja je osnovana posle Drugog svetskog rata. Nosilac tog projekta -formiranja međunarodnih evropskih organizacija bio je britanski premijer Vinston Čercil.
„Savet Evrope je osnovan sa zadatkom da se bavi isključivo zaštitom demoktatije i ljudskih prava, a NATO pitanjima bezbednosti. Otuda bi svaka pomisao na napuštanje Saveta Evrope, bila u funkciji slabljenja demokratskog potencijala i zaštite ljudskih prava u Srbiji, jer bi nestala mogućnost korišćenja svog onog instrumentarija koje sadrži, pre svega, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava. U praksi to bi značilo da građani Srbije ne mogu više da se žale u Strazburu i na taj način bi bili lišeni mogućnosti korišćenja jedne od najznačajnijih poluga zaštite svojih ustavom zagarantovanih prava“, objašnjava za Danas Latimovićeva .
Ono što je takođe veoma važno , kako kaže , napustanje Saveta Evrope bi, definitivno, značilo i napuštanje evropskog puta Srbije i njeno svrstavanje uz Rusiju i Belorusiju, koje nisu članice Saveta Evrope.
“ Put u Brisel vodi preko Beča i Strazbura, odnosno ispunjavanja svih kriterijuma i standarda OEBS i Saveta Evrope, a u Srbiji i dalje deluju Misije OEBS i Saveta Evrope. Ove Misije, na svoj način, pomažu Srbiji da u prvom redu ojača vladavinu prava, skobodu medija, ljudska i manjinska prava i dr. Svaka pomisao o napuštanju Srbije Saveta Evrope, ili bilo koje druge međunarodne organizacije bio bi veliki znak naše „slabosti“. Perspektiva članstva Kosova u Savetu Evrope zasniva se na Briselskom sporazumu iz 2023. Izjava koju je bivša premijerka Ana. Brnabic nedavno dala na jednom skupu u Brislu je zakasnela“, navodi sagovornica Danasa.
Napominje da Srbija ima svoje mesto i ulogu na evropskom političkom miljeu, ona to ne sme da napušta, već da jača.
„Ukoliko bi se desilo da Kosovo postane član Saveta Evrope, što je izvesno realna mogućnost, Srbija mora, u tom slučaju, da pojača svoje aktivnosti u Savetu Evrope i da iskoristi sve mogućnosti da kroz sistem monitoringa izdejstvuje da se položaj Srba i institucija kroz koje oni deluju, maksumalno zaštite njihova prava i unapredi status. Da intenzivira zahteve, i kroz Savet Evrope za formiranje Zajednice srpskih opština“, napominje Latinovićeva .
Ona ocenjuje da pravni osnov za to postoji, upravo kroz odgovarajuće Konvencije SE, a što je sadržano i u dokumentima koji su usvajani u Briselu o formiranju ZSO, tokom pregovora o implementaciji obaveza iz Briselskog sporazuma.
„To bi bila svojevrsna prilika da se kroz evropske institucije Priština „prozove“ za sve one obaveze koje je preuzela u vezi zaštite Srba, unapređenja njihovog položaja i potpune zaštite i čuvanja imovine Srpske pravoslavne crkve na KiM. Jer zaštita verskih prava je, takođe, važan korpus zaštite ljudskih prava in general. SE je platforma kontrole vladavine prava, ali i njegovog kreiranja. Evropska konvencija o ljudskim pravima predstavljala je preteču za mnoge druge pravne dokumente koji su usvajani i kroz sistem UN, kao što su Paktovi UN o građanskim i ljudskim pravima“, podseća potpredsednica Foruma za međunarodne odnose EP
Prema njenim rečima stoga bi napuštanje Saveta Evrope za Srbiju značilo kraj evropskog puta, izraz njenog „povlačenja“ pred Prištinom, a za sve građane Srbije gašenje, oduzumanje one nade koju imaju da u Strazburu mogu da ostvare svoja prava.
Podseća da je Srbija ,po broju podnesaka pred sudom u Strazburu u samom vrhu, što samo govori koliko su nasi građani zadovoljni presudama naših sudova.
“ Osim toga, ukoliko bi se ovo pitanje našlo na dnevnom redu Vlade i Skupštine prethodno bi se morala voditi najšira rasprava u društvu“, poručuje sagovornica Danasa.
I Srećko Đukić , karijerni diplomata u razgoru za Danas ističe da bi izlazak Srbije iz SE , u slučaju prijema Kosova bila katastrofo pogrešna odluka u nizu pogrešnih odluka vlasti u Beogradu donetih u vezi Kosova u poslednjih trideset i pet godina.
„Moguće je naravno da je ovo taktički potez Beograda da se utiče da članice SE da ne prime Kosovo u uslovno članstvo. Međutim, taj točak se ne može zaustaviti, a Srbija se nije jedanput obavezala da neće smetati članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, i ono u čitavom nizu organizacija zajedno sa Srbijom sedi u MOK, MMF, SB, kao što zajedno sa Srbijom sedi na međunarodnim sastancima u regionu i šire u Evropi, jednom mesečno, ako ne i češće.“, podseća Đukić.
Prema njegovim rečima ova najavljena odluka podseća na onaj referendum održan u proleće 1998.kada se tvrdilo da je Kosovo unutrašnje pitanje Srbije, a nikako međunarodno.
„Izlazak Srbije iz SE, najprestižnije ne samo evropske najstarije demokratske organizacije, u koju je Srbija teškom mukom ušla, neposredno povodom atentata na premijera Zorana Đinđića, ne znači izlazak na „nekoliko dana, meseci“, nego izlazak iz SE za mnoge godine unapred. Gubljenje statusa u SE znači gubljenje kandidatskog statusa u EU“,ističe bivši ambasador.
Gubljenje tog statusa, kako kaže, znači gubljenje investicija, restrikcije trgovine, slobode putovanja, viznog režima,…teško je predvideti šta sve sleduje.
Đukić podseća da Belorusija nikada nije ispunila uslove za članstvo u SE i pored maksimalne naklonosti Evrope, a Rusija je napustila SE nakon invazije na Ukrajinu i žestokih kritika koje su usledile.
„Srbija bi bila treća evropska država van SE, a o njenim demokratskim i pravnim kapacitetima sudilo bi Kosovo u SE. Pet članica EU ne bi imale razloga da ne priznaju Kosovo. Srbija bi se našla u jednoj potpuno drugoj situaciji, ni malo slično današnjoj. Možda neko to hoće“, poručuje Đukić.
Dijana Vukomanović, članica stranke SRCE ocenjuje da kopiranje ruskog modela reakcije na poteze evropskih političara, ne može da donese dobro Srbiji, ni srpskim interesima.
„Srbiji je mesto u Savetu Evrope. Uvek bolje biti prisutan tamo gde je Srbija predmet razgovora. Setimo se Izveštaja Dika Martija. Blef nije ozbiljna politika“, navodi Vukomanovičeva, dok novoizabrana predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić poručuje da Srbija ne blefira kada kaže da ukoliko Savet Evrope (SE) prekrši svoj statut i svoje vrednosti, i primi Kosovo u tu organizaciju, „Srbija zaista ne treba da bude deo takvog licemerja i šarade“.
Kosovo ima Vladu, Skupštinu, ambasade, policiju, tužilaštvo, sudove, elektroprivredu, carinu, telefonski broj, univerzitet, …
Njegove izjave da Srbija neće da bude član Saveta Evrope, zbog toga što će i Kosovo da bude član, su samo lagarije, namenjene daljem trovanju naroda.
— Dušan Teodorović (@duteodor1) March 23, 2024
Vukomanovićeva kaže da je članstvo Srbije u Savetu Evrope veoma važno i zbog zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana.
„Jer građani koji su izgubili poverenje u institucije i pravosuđe Srbije svoju poslednju nadu ulažu u pravo žalbe pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Jer im Evropska konvencija o ljudskim pravima omogućava i da se žale na državu Srbiju, kada iskoriste sve domaće pravne lekove. „Ići ćemo do Strazbura“ je česta rečenica koju izgovaraju građani Srbije razočarani u srpsku vlast i sudove“, ističe sagovornica Danasa.
Dodaje da ako nije potreban autoritarnom predsedniku Vučiću, Savet Evrope je potreban građanima Srbije.
Podsetimo, Savet Evrope potvrdio je da će 27. marta, na sastanku Odbora za politiku i demokratiju Parlamentarne skupštine, na dnevnom redu biti izveštaj o Kosovu.
Kandidatura Prištine za članstvo u Savetu Evrope prihvaćena je na sednici 24. aprila prošle godine. Tada je kandidaturu Prištine podržalo 33 od ukupno 46 država članica SE. Sedam zemalja bilo je protiv, pet uzdržano, dok samo jedna nije glasala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
