Nikolić ponovo sa Putinom u martu

Saopštenje je izdato povodom jučerašnjeg sastanka sa predsednikom Međunarodnog društvenog fonda jedinstva pravoslavnih naroda Valerijem Aleksejevim. Sastanak je upriličen povodom nagrade tog fonda za 2015. godinu, čiji je dobitnik predsednik Srbije i koja će Tomislavu Nikoliću biti uručena na svečanoj ceremoniji u Moskvi 9. marta.

Valerij Aleksejev je čestitao Nikoliću na nagradi, istakavši njegov ogroman doprinos unapređenju odnosa Srbije i Rusije, saradnji pravoslavnih naroda i promociji hrišćanskih vrednosti. „Predsedniku Vladimiru Putinu je veliko zadovoljstvo što dolazite u Moskvu da primite nagradu i što će razgovarati sa Vama“, naglasio je Aleksejev, navodi se u saopštenju.

On se saglasio sa Nikolićem da su izazovi pred pravoslavljem veliki i da Međunarodni društveni fond jedinstva pravoslavnih naroda ima brojne aktivnosti da kroz dijalog pomogne da se problemi i teškoće prevaziđu. Priznanje koje dodeljuje Fond jedinstva pravoslavnih naroda, pod pokroviteljstvom patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila, biće dodeljeno i bugarskom patrijarhu Neofitu, kao i predsedniku Državne dume Ruske Federacije Sergeju Nariškinu.

Velika je čast biti dobitnik tako značajnog priznanja, istakao je Nikolić, navodi njegova pres-služba, i dodao da je to priznanje za Srbiju i za njega lično. Istorija srpsko – ruskih odnosa je istorija prijateljstva i ljubavi dva naroda, naglasio je Nikolić. On je ocenio su ti odnosi na političkom nivou u pojedinim trenucima prekidani, ali da ostaje nepomućena činjenica da je Srbija u borbi za slobodu imala ogromnu pomoć Rusije.

„Mi ćemo uvek biti zahvalni Rusiji na nesebičnoj i bratskoj pomoći u teškim trenucima naše istorije“, naglasio je Nikolić. On je, komentarišući aktuelnu političku situaciju, rekao da su „pravoslavni narodi i hrišćanstvo uopšte pred velikim iskušenjima i veoma je važno održavati kontinuiranu komunikaciju i saradnju“.

Nikolić je konstatovao i da migrantska kriza može da oteža ionako delikatne odnose u regionu.

Od dolaska predsednika Putina na vojnu paradu u Beograd 17. oktobra 2014. ovo će biti četvrti susret zvaničnika dve zemlje na najvišem nivou, ne računajući nedavnu posetu ruskog vicepremijera Dimitrija Rogozina Srbiji, kao i kontakte na ministarskom nivou i na međunarodnim skupovima.

Predsednik Nikolić bio je u Moskvi na vojnoj paradi 9. maja 2015, a krajem oktobra 2015. premijer Aleksandar Vučić predvodio je delegaciju Vlade Srbije koja je učestvovala na poslovnom forumu u Moskvi. Tom prilikom potpisano je više međudržavnih sporazuma, i održani su razgovori na najvišem nivou u kome je učestvovao i ruski premijer Dmitrij Medvedev.

Posredovanje

Interesantno je da su juče beogradski mediji preneli izjavu ambasadora Srbije u Turskoj Danila Vučetića jednom turskom listu da je turski premijer Ahmet Davutoglu zatražio posredovanje Srbije u rešavanju spora Ankare sa Moskvom, nakon što je Turska oborila ruski vojni avion na granici sa Sirijom. Podsetimo, Davutoglu je u decembru bio u poseti Beogradu, i tom prilikom je nakon susreta sa predsednikom Srbije, saopšteno da je tražio od Tomislava Nikolića da posreduje kod Putina. „Ostaje da se vidi tačan i specifičan obim onog što Srbija može da učini, ali ono što je ovde najvažnije su dobra volja i konstruktivnost koju mi reprezentujemo“, rekao je Vučetić.

Na proleće i o vojnotehničkoj saradnji

Prilikom nedavne posete Dmitrija Rogozina, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić najavio je da će srpsko ruska vojnotehnička komisija biti konstituisana do kraja februara i početi sa radom u martu ili aprilu. Prema podacima izvora ruskog lista Komersant, Beograd se obratio Moskvi povodom ruskog PVO sistema pošto je Hrvatska saopštila da namerava da od SAD nabavi operativno-taktičke rakete MGM-140 ATACMS, koje mogu da obaraju ciljeve na rastojanju od 300 kilometara.

„Srpska vojska smatra da će pojavljivanje ovakvog oružja na Balkanu promeniti ravnotežu snaga u regionu. Ali, pomoć od onih koji ih tako aktivno zovu u NATO nisu dočekali. I bili su prinuđeni da se obrate nama“, naveo je izvor lista.

Srpski zahtev već je upućen u Rusiju. Specijalna komisija za vojnotehničku saradnju dveju zemalja razmotriće ga do kraja januara, o čemu je nedavno govorio i ruski vicepremijer Dmitrij Rogozin. „Mi ćemo ovaj spisak proučiti s najvećom pažnjom, razmotrićemo ga i u skladu s mogućnostima ispuniti“, obećao je Rogozin. Prema podacima Komersanta, srpsku vojsku interesuju pre svega sistemi PVO srednjeg („buk“ i „tor“) i malog („pancir-S1“) dometa. Što se tiče pitanja o isporuci kompleksa zemlja-vazduh S-300, tokom susreta u Beogradu ono nije potegnuto, pošto srpski vojni budžet ne dopušta takvu vrstu kupovine. Pored toga, prema informacijama lista, Ministarstvo odbrane Srbije namerava da popuni svoj avio-park s nekoliko lovaca tipa MiG-29.

Izvori lista tvrde da ako Moskva i Beograd usaglase količinu neophodnih sistema PVO i aviona, oni će biti isporučivani iz postojećih resursa Ministarstva odbrane Rusije, uz naknadnu modernizaciju. Ta varijanta će za Srbiju biti i brža i jeftinija, piše list i navodi da će to omogućiti očuvanje balansa snaga u balkanskom regionu, piše Komersant. Pojedini ruski portali objavili su, pozivajući se na anonimne izvore, i da je razgovarano o tome da Srbija dobije oružje besplatno, uz garancije da njeni arsenali neće biti upotrebljeni na strani NATO, odnosno o formi nekog pristupanja Organizaciji za kolektivnu bezbednost, naslednici Varšavskog pakta koji predvodi Rusija.