Nova spoljna politika - Srbija bliže Zapadu 1Foto: FoNet/MOD (Ilustracija)

Dok deo stručne javnosti ukazuje da je odluka o prekidu vojnih vežbi sa Belorusijom i usaglašavanje sa Zapadom – prirodna saradnja, za druge ovo ipak izgleda kao popuštanje pod pritiscima koje dovodi u pitanje samostalnost i nezavisnost Srbije.

U jednom su stručnjaci saglasni – odluka Vlade Srbije da prekine sve vojne vežbe sa partnerima u narednih šest meseci odraziće se samo na odnose sa Rusijom i Belorusijom i ukazuje da Srbija približava svoju spoljnu politiku Zapadu.

Vlada Srbije donela je odluku prekjuče da u narednih šest meseci prekine sve vojne vežbe i sve vojne aktivnosti sa svim partnerima, a ministar odbrane Aleksandar Vulin je saopštio da se Srbija nalazi pod strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije zbog planirane vojne vežbe sa Belorusijom i Rusijom. Iz sedišta NATO je kasnije saopšteno da oni nisu ni imali planirane vežbe sa Srbijom.

Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, ukazao je da je javnosti poslata poruka da su vežbe ukinute sa svim partnerima kako bi Srbija održala privid neutralnosti ali da se ovim gestom ipak približava politici Zapada.

– Ovo je pokušaj da se pošalje konzistentna politika da smo mi vojno neutralna država, međutim ukinute su vežbe samo sa Belorusijom s obzirom da postoje pritisci sa Zapada koja je stavila Belorusiju pod sankcije. U suštini to je uvek izazov spoljne politike „četiri stuba“ koju vodimo a kada moramo da biramo, obično gube istočni partneri, zaključuje Milić.

On dodaje i da treba imati na umu da najviše investicija i ekonomske saradnje Srbija ostvaruje sa Evropskom unijom kao i da smo okruženi zemljama članicama NATO saveza te je očekivano da se usaglašavamo sa njima.

– Približavanje Zapadu je nama prirodnija saradnja u smislu stanja na terenu. Sporazum iz Vašingtona je samo obavezao Srbiju da bude više u okvirima te prozapadne politike i manevarski prostor nam je smanjen u korist SAD, zaključio je on.

Sa druge strane, ovakvo približavanje Zapadu, ističe Živadin Jovanović, nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije, je rezultat popuštanja Srbije pod pritiscima i može pokrenuti pitanje o samostalnosti i nezavisnosti Srbije pred ostalim stranim partnerima.

– Nema sumnje da je ovo iznuđen potez Vlade Srbije i da je on rezultat jednostranog pritiska zapadnih faktora. Nisam siguran da je to najbolji odgovor na pritiske jer daje razlog za pitanje koliko je Srbija nezavisna, suverena i samostalna zemlja. Donošenje odluke da se prekinu sve vojne vežbe ne može da prikrije činjenicu da je odluka posledica diktata zapada. Mi možemo da postavimo pitanje kako bi Srbija reagovala da je Rusija u svoje vreme postavila zahtev da prekinemo vojne vežbe sa NATO savezom? Verujem da Srbija takav, teoretski govoreći, pritisak Rusije, ne bi prihvatila, ukazao je Jovanović. On dodaje da je ovim potezom, i potpisivanjem vašingtonskih papira, „Srbija“ uvučena u globalnu konfrontaciju velikih sila.

Mediji su juče pisali da je odluka o prekidu vojnih vežbi stigla nakon što je pitanje učešća Vojske Srbije na vežbi sa Belorusijom pokrenuo izaslanik Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik, navodeći da je uz njega stala Nemačka. Biličik je u izjavi za N1 ove navode odbacio kao apsurdne.

Malinović: Obmana javnosti o razlozima otkazivanja

Član DS general u penziji Sreto Malinović ocenio je juče da „više je nego licemerna zamena teza i pokušaj obmane javnosti o stvarnim razlozima“ odluka Vlade Srbije da otkaže sve vežbe Vojske Srbije sa stranim oružanim snagama zbog pritiska EU, „posebno imajući u vidu da su sve planirane vežbe bile sa Rusijom i da nije bilo dogovorenih vežbi sa NATO zemljama“.

Ono što treba da nas ozbiljno zabrine, naveo je Malinović u pisanoj izjavi, nije otkazivanje vežbi, „već deo sporazuma koji nam de fakto stvara neprijatelje u arapskom svetu i potencijalno ugrožava ljudstvo naših jedinica koje se nalaze u mirovnoj misiji u Libanu i koje su uglavnom raspoređene uz granicu sa Izraelom po mestima pod kontrolom Hezbolaha kome smo gurnuli prst u oko“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.