Poslanik EP Lukas Mandl za Danas: Srpski lideri napravili grešku zbog koje celi svet pomno prati dešavanja u Srbiji 1Foto: M. Lahousse

„Pošto su srpski lideri napravili grešku da se ne pridruže „beskrvnoj“ odbrani od krvavog ratnog napada – odnosno sankcijama (protiv Rusije, prim. aut.)– i u tom pogledu izabrali pogrešnu stranu po mnogo širem pitanju, celi svet je osetio da postoji problem u vašoj zemlji, koja traje već mnogo duže. Zbog toga sada mnogi pomno prate ponašanje države Srbije, a to indirektno privlači pažnju i na neprihvatljivi odnos (Srbije) prema Kosovu, koji traje već mnogo godina“, objašnjava u intervjuu za Danas Lukas Mandl, poslanik Evropskog parlamenta.

Mandl je poslanik koji je podneo amadman na izveštaj Vladimira Bilčika, o Srbiji, a koji poziva da sporazum Beograda i Prištine, u okviru briselskog dijaloga, treba da bude zasnovan na „međusobnom priznanju Srbije i Kosova“, što je izazvalo dosta negativnih reakcija domaćih vlasti. Takođe, Mandl je poslanik iz grupacije stranaka Evropske narodne partije (EPP), dolazi iz Austrije, i član je delegacije EP za odnose sa Kosovom.

Evropski parlament je nedavno usvojio rezoluciju o Srbiji koja sadrži amandman koji ste Vi podneli a tiče se odnosa Srbije sa Kosovom. Izraz „međusobno priznanje Srbije i Kosova“ izazvao je mnogo negativnih reakcija u Srbiji, zašto ste insistirali na tome?

Neki delovi srpske javnosti su ti koji insistiraju na stavu koji je veoma iracionalan, a nakon onoga što se desilo tokom ratova, neki ljudi to smatraju i pretećim. Kosovo je država. Republika Kosovo je najmlađa država u Evropi koja služi svom narodu i traži svoj put u međunarodnu zajednicu sa impresivnim stavom, dok je prečesto tretirana nepravedno. Srbija će morati da stane na stranu slobodnog sveta, jer i građani Srbije zaslužuju slobodu, demokratiju i vladavinu prava. Slobodni svet je na udaru. Evropski parlament je još 1. marta izglasao ogromnom većinom rezoluciju koja iznosi „duboku zabrinutost” za ponašanje Srbije u vezi sa agresorskim ratom koji je pokrenuo režim u Kremlju. U poređenju sa drugim pogrešnim izborima nekih srpskih donosioca odluka, priznavanje Republike Kosovo biće manje pitanje za Srbiju, ali veliko pitanje za najmlađu evropsku državu, koja pokazuje mnogo više posvećenosti evropskim vrednostima. Ali mala grupa država u Evropi i celom svetu vezuje svoju odluku o priznanju nezavisnosti sa odlukom Srbije. Sa njihove strane, i od strane njihove susedne države Srbije, međusobno priznanje će biti važno za građane Kosova, bez obzira da li oni vode poreklo od ove ili one nacionalnosti. Pred građanima Srbije je svetla budućnost, ako krenu putem na kome je „uzajamno priznanje“ obavezan korak.

U kojoj meri ovo jasno insistiranje na priznanju nezvisnosti Kosova u ovom trenutku ima veze sa činjenicom da Srbija ne deli stav EU o sankcijama Rusiji? Mogu li ova dva pitanja biti rešena odvojeno?

Ne postoji povezanost između ta dva pitanja. Glavni akteri na globalnom nivou, kako u EU tako i u SAD i u drugim delovima slobodnog sveta, već godinama zahtevaju priznanje, uključujući i samog predsednika Sjedinjenih Država. Radi se samo o tome da je u prošlosti problem statusa Kosova bio potcenjen jer se radi o maloj zemlji.

Kako vidite sadašnji tok dijaloga Beograda i Prištine – da li smo blizu šanse da postignemo bilo kakav sporazum, a na kraju i „zajedničko priznanje“, koje se zahteva u rezoluciji EP?

Ja to zovem dijalogom Kosova i Srbije. Jer gradovi ne razgovaraju jedni sa drugima, već države. Biće postignuto obostrano priznanje. Kada dijalog Kosovo-Srbija doprinese ovom cilju, njegov smisao će biti ostvaren.

Koje su vaše glavne primedbe na trenutni stav srpskih vlasti prema Kosovu?

Sve je veoma problematično kada svoju aktivnost zasnivate na pretvaranju da susedna država uopšte nije država, već da čak pripada vašem tlu. Ovde bismo mogli govoriti o mnogim različitim temama, od registarskih tablica za vozila do tržišta rada. Ali želim da ukažem i na pozitivnu stvar: Srbija bi mogla da postigne toliko mnogo za sebe i ceo Zapadni Balkan, ako bi njeno rukovodstvo delovalo racionalno i okrenuto ka budućnosti. Srbija je najveća država od šest u regionu, ima najjaču i najveću privredu. Srbija bi u izvesnom pogledu mogla da bude kao Nemačka Zapadnog Balkana – istinski ekonomski motor koji doprinosi prosperitetu i stabilnosti za sve. Zato hajde da se fokusiramo na svetlu budućnost sa velikim mogućnostima za buduće generacije u Srbiji i na celom Zapadnom Balkanu koja nastupa onda kada prevaziđemo sadašnju zbrku. Ta zbrka uključuje mnogo više od očiglednog pitanja blagovremenog priznavanja Republike Kosovo, tu se radi i o pitanjima od organizovanog kriminala do demokratskih standarda, od zavisnosti od Kine ili čak Rusije, do demografije ili kolektivnog pamćenja istorije.

Pripadate evropskog porodici stranaka Evropska narodna partija (EPP), čiji je pridruženi član vladajuća partija u Srbiji – Srpska napredna stranka (SNS). Da li ste primetili promene u EPP-u u vezi sa podrškom za politiku SNS?

Za mene ovo uopšet nije stranačko pitanje. Na evropskom tlu je rat. Režim u Kremlju izaziva dramatične probleme u globalnom snabdevanju hranom, što će uticati i na sever Afrike i druge delove sveta, a to će verovatno dovesti do novih skokova u pogledu migracije. Cifre inflacije su previsoke, a još postoje problemi pandemije i klimatskih promena. Sada se traži saradnja svih voljnih, bez obzira na političku pripadnost. To je način na koji ja radim. Svako može lako da pogleda transparentne podatke o glasačkom ponašanju mojih kolega u Evropskom parlamentu, moje grupe i drugih političkih grupa. Videće prevashodnu podršku i za prethodno pomenutu odluku od 1. marta kao i za nedavnu rezoluciju koja uključuje pitanje međusobnog priznanja.  Dozvolite mi da dodam svoje duboko mišljenje da je Srbija lepa zemlja sa mnogo kulturnog nasleđa, i kao što velikim potencijalom za budućnost. Građani Srbije zaslužuju demokratske standarde kao praksu za sve. Otvorena pitanja se odnose samo na politiku, a ne na ljude ili njihove zemlje, koje ja jasno vidim kao deo Evrope. Odgovorna politika bi sada smirila negativne emocije i doprinela transparentnosti, što uvek može dovesti do dobre saradnje. To očekujem od rukovodstva Srbije, ali i od bilo kog drugog javnog zvaničnika u ovim ključnim vremenima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.