Putnici mogu očekivati strože kontrole, a kriminalci – sankcije

U poslednjih nekoliko meseci broj državljana Srbije, ali i Makedonije, koji traže azil u Švedskoj, Belgiji i Nemačkoj je drastično povećan i broji se hiljadama. Zbog toga je u višednevnoj poseti regionu Melkior Vatel, belgijski državni sekretar za migracije i azil. Prema podacima koje je Danas dobio iz Ambasade Belgije u Beogradu, u toj zemlji je broj „azilanata“ znatno povećan poslednjih meseci. Reč je o gotovo 400 osoba iz Srbije, a prema nezvaničnim podacima azil je u Briselu tokom leta zatražilo više od 700 građana Kosova i više od 200 Makedonaca. Povećan je i broj „lažnih azilanata“ i iz Albanije.

Vatelov portparol Benoa Bitans za Danas kaže da Brisel od srpskih vlasti očekuje da pošalju jasnu poruku svojim građanima da ekonomski azil u Belgiji ne postoji, odnosno neće ga dobiti oni koji ga traže zbog svojih socijalnih problema.

– Vaši građani su zavedeni obećanjima o novcu, stanovima, nameštaju koji će dobiti ukoliko odu u Belgiju i zatraže azil. Oni su iskorišćeni i kada ih u Belgiji odbiju doživljavaju frustraciju, a to želimo da izbegnemo. Imamo saznanja da agencije koje organizovano vode ljude i dalje rade rade i tu smo da bi se s tim izborili – naglašava Bitans. Kako dodaje, Belgija nikada nije davala finansijsku pomoć tražiocima azila onim koji dođu u tu zemlju i traže azil.

I Nemačka je suočena s problemom „azilanata“. Prema podacima koje je Danas dobio iz nemačke ambasade u Beogradu, od januara do septembra ove godine 1.948 građana Srbije tražilo je azil u toj zemlji. U avgustu je to učinilo 255, a u septembru 800 ljudi. Kako nam je rečeno u Ambasadi, važno je ukazati građanima da Nemačka ne daje novac povratnicima.

Srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i državna sekretarka Bavarske Emilija Miler saglasili su se juče u Beogradu da je neophodno sprečiti zloupotrebu vizne liberalizacije i najavili oštrije kontrole na granicama Srbije i Nemačke.

– Potrebno je da državni organi zemalja koje su najčešće destinacije azilanata, kao što su Švedska, Belgija i Nemačka, jasno stave do znanja da neće biti davanja azila na osnovu političke situacije i da će svi biti vraćeni u Srbiju po kratkom postupku… Među onima koji traže azil najviše je Roma i Albanaca, a jedan broj njih je i iz Sandžaka. Svima treba da bude jasno da vizna liberalizacija ne znači pravo na rad, život i politički azil u zemljama EU – rekao je Dačić novinarima posle sastanka s Milerovom u Palati Srbija i najavio nastavak razgovora sa evropskim partnerima, kako ovaj problem ne bi ugrozio viznu liberalizaciju.

Prema saznanjima i nemačkih i srpskih vlasti, organizovani autobuski prevoz u grupama najčešći je način pokušaja da se azilanti prebace u zemlje Zapadne Evrope. Dačić je rekao da je, u pojačanom kontrolom, ove nedelje vraćeno nekoliko autobusa s Romima i Albancima iz Makedonije, na osnovu najave nemačke policije da se radi o organizovanom putovanju da bi se zatražio politički azil.

Milerova je naglasila da Nemačka daje azil samo onima koji su politički progonjeni u svojim zemljama, a da, pošto Srbija ne proganja svoje građane, nijedan azilant neće dobiti takvo odobrenje. Ona je podsetila da je Svetska organizacija za migracije prošlog avgusta ukinula „start paket“ od 300 evra koji se isplaćivao azilantima za povratak u zemlju iz koje su došli.

Švedska takođe u poslednje vreme primećuje dramatično povećan broj tražilaca azila, u proseku hiljadu mesečno. Krister Asp, ambasador Švedske u Beogradu, za Danas kaže da socijalno-ekonomski razlozi ne mogu biti osnov za dobijanje azila u toj zemlji.

– Zbog toga će najveći deo tražioca azila biti vraćen u Srbiju. Među njima je najviše Roma iz raznih krajeva Srbije, uključujući Beograd – rekao nam je Asp.

Prema njegovim rečima, švedske vlasti tokom procesa u kojem se odlučuje o dobijanju ili odbijanju aplikacije za azil ne daju ikakvu novčanu podršku, već obezbeđuju samo osnovnu humanitarnu pomoć.

– Švedske vlasti su zabrinute zbog lažnih nada koje građani Srbije imaju da će dobiti azil. Putovanje bez viza omogućava putovanje radi posete porodici ili prijateljima, poslovne odnose u trajanju od najduže 90 dana. Uz to je neophodno imati važeći pasoš, povratnu kartu, zdravstveno osiguranje i novac za boravak. Trenutno u Švedskoj ne postoje sankcije za one koji traže azil, dok u celoj zoni šengena zavise od zemlje do zemlje – kaže Asp.

On navodi da će ovo pitanje svakako doći na red, kada se bude ponovo razmatralo pitanje liberalizacije viznog režima. U svakom slučaju, kako ističe, „najpre treba da zajedno sa srpskim vlastima razgovaramo kako da ovaj problem bude rešen. Odgovor srpskih vlasti, do sada je bio konstruktivanô.

Prema podacima švedske ambasade, od januara do 1. oktobra ove godine, oko 5.000 državljana Srbije tražilo je azil u toj zemlji. Od toga, u periodu avgust – oktobar bilo je oko 3.000 aplikanata. Broj tražilaca azila nastavio je da raste u oktobru, tako da ih je bilo oko 850 u prve dve sedmice ovog meseca.

Evropska komisija zasad ne namerava da zbog naglog priliva „azilanata“ ograniči putovanja bez viza u EU za građane Srbije i Makedonije, ali je od vlasti u Beogradu i Skoplju zatraženo da se taj „veoma ograničen i specifičan problem“ otkloni konkretnim merama.

Mikele Čerkone, predstavnik za štampu evropske komesarke za unutrašnje poslove i pravosuđe Sesilije Malmstrem, potvrdio je da je komesarka uputila pisma srpskom i makedonskom ministru unutrašnjih poslova, uz zahtev da „učine sve da se ne dozvoli da ogromna većina ljudi iz Srbije i Makedonije koji poštuju propise bivaju kažnjeni zbog zloupotreba veoma ograničene manjine“.

Beznađe tera u azil

Bujanovac, Preševo – Na ovaj korak se odlučujemo jeráboljeg života nema ni ovde, ali ni u Prištini, Skoplju ili Tirani – kaže za Danas Sevdailj J. iz Preševa, čiji su rođaci do sada u više navrata platili turističkim agencijama s juga Srbije oko 300 evra po osobi, zarad ôputa u bolji životö. Istu sudbinu doživelo je i više albanskih porodica iz Velikog Trnovca, Somoljice, Reljana i Oraovice. U isto vreme sve je manje albanskih porodica koje odlaze na „privremeni radô u zemlje EU. – To je jedan od osnovnih izvora prihoda za ovdašnje stanovništvo, pogotovu u preševskoj opštini, gde nijedno preduzeće ne radi. Zato ljudi i dalje pokušavaju da sebi azilanstvom obezbede bolji život, koga ovde godinama nema – smatra Džafer. J. iz okoline Bujanovca. Jedan od zvaničnika lokalne samouprave u Preševu tvrdi da je „pitanje lažnih azilanata manipulacija ljudima na jugu Srbije“, kao i da taj problem „inicijalno može da se reši time što će Srbija preduzeti zakonske mere protiváturističkih agencija i posrednika koji za velike pare manipulišu ljudimaö. Suprotan stav ima Riza Haljimi, poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline u Skupštini Srbije, koji ukazuje za Danas da se „na ekonomske azilante mora gledati u širem kontekstu višegodišnjeg beznađa na jugu Srbijeô. Odgovarajući na pitanje da li Albanci i Romi ovim zloupotrebljavaju „beli šengenô, Haljimi navodi da je „moguće da postoji zloupotreba, ali država mora da pronađe modalitete pre svega u razvojnim projektima za bolji život u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Vojkan Ristić