Rašeta: Neutralnst pod znakom pitanja

On je u serijalu Agreman podsetio da je preedsednik Srbije za medije govorio kako planira da se isporuke ruskog gasa nastave u obimu sličnom dosadašnjem, što bi značilo da se od Rusije uzima od osam do 10 miliona kubnih metara dnevno.

„Putin je rekao da je Srbija 90 odsto zavisna od ruskog gasa, što je možda bilo 2020. godine, ali je u prethodnih par godina, naročito od početka rata u Ukrajini, srpska strana dosta uradila da diversifikuje svoj gasni portfolio“, istakao je Rašeta.

Prema njegovim rečima, saradnje na drugim poljima nije bilo, iako su se pominjale infrstrukturne investicije, zajednički projekti, „ali nikakve informacije nismo dobili o njima“.

Rašeta smatra da je gasni ugovor služio i kao štit kako bi se Vučić zaštitio od kritika koje stižu sa Zapada, pre svega predstavnika Evropske unije.
To i vidimo i po poseti predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, koji je direktno kritikovao prisustvo srpskih zvaničnika u Moskvi i ukazao da se na to gleda kao na podržavanje ruske agresije na Ukrajinu.

Upitan o eventualnoj percepciji Srbije kao mosta između Istoka i Zapada, Rašeta je odgovario da su se te granice promenile u odnosu na vreme Hladnog rata i da se sada na Kinu gleda kao na Istok.

Ako neke zemlje percipiramo kao mostove između Istoka i zapada, to su države poput Indije, Vijetnama i Indonezije. objasnio je on i ponovio da se na Istok sada gleda sa znakom jednakosti prema Kini, drugoj ekonomija sveta.

Rusija sa te strane nema više toliku snagu da nastupa na međunarodnoj sceni, uveren je Rašeta, koji misli da je Srbija u proteklim godinama načinila bitne geostrateške poteze koje je svrstavaju na stranu Zapada, poput kupovine francuskih aviona Rafal i izbacivanja ruskih Migova, ali da je u domenu retorike bitno da se pokaže da Beograd stoji uz Moskvu.

Prema njegovim rečima, svrha Vučićevog puta u Moskvu bila je u kontekstu i zaštite i generisanja novog političkog kapitala na unutrašnjem planu.

Sa jedne strane, vidimo da je to strategija koju Vučić koristi da zaštiti svoj desni blok kada mu je rejting poljuljan, odnosno da animira glasače koji su nacionalistički nastrojeni ili rusofili, a istovremeno pokušava da izbegne kritike koje bi mogle doći sa te desne strane, kaže Rašeta.

On podseća i na to da je Vučić, umesto da ode na samit BRIKS, dočekao poljskog premijera Donalda Tuska, što je bio signal opredeljenja za evropski put Srbije.

Pošto mu je rejting sada poljuljan, Vučić se opredelio za drugi kurs, u nadi da će uspeti da generiše dovoljno podrške da bi stabilizovao svoju poziciju, protumačio je Rašeta.

Prema njegovoj napomeni, još od izglasavanja vojne neutralnosti 2007. godine u parlamentu, postoji pitanje šta ono tačno predstavlja, budući da Srbija učestvuje i sa američkim i sa evropskim trupama u mirovnim misijama.

„Naš vojni arsenal sve više sadrži zapadne vojne sisteme. Kada je u pitanju struktura srpske vojske, ona je organizovana po NATO standardima, a ne po ruskim ili kineskim“, ističe Rašeta.

Rašeta je primetio i ironičnu scenu, u kojoj predsednik Srbije stoji na Crvenom trgu za vreme vojne parade, a te vojnike je, možda, do pre nekoliko dana bombardovala srpska municija, s ozbirom na to da je Beograd, ako ne direktno, onda preko posrednika, izvezao u Ukrajinu oko milijardu dolara vrednog naoružanja i municije.

On dodaje da sklapanje vojnog saveza Srbije sa Mađarskom, kao NATO članicom, dovodi u pitanje opstanak vojne neutralnosti.

Rašeta smatra da Evropa i dalje ne vidi nekoga ko bi mogao da zameni Srpsku naprednu stranku (SNS), u smislu približavanja Srbije evropskom putu, i tvrdi da vladajuća stranka i dalje uspeva da „izvši politike koje su gepolitički bitne Zapadu u borbi protiv Rusije i Kine, a koje nisu popularne u domaćoj janvosti „.

Počev od naoružavanja Ukrajine i Izraela, pa preko procesa koji se tiče sporazuma o kritičnim sirovinama, ilustrovao je on i zaključio da SNS, iako su evropske integracije „trenutno mrtve“, još ne snosi političke posledice.