Aleksandar Ivković (EWB): Donošenje rezolucije EP opoziciji u Srbiji donosi korist

Aleksandar Ivković, komentarišući panel, kazao je da oni koji prate situaciju sa izborima u Srbiji nisu mogli da čuju puno novina, ali su na njemu bili evropski poslanici i druge zainteresovane strane koje ne znaju mnogo o prilikama u Srbiji, a ovo je prilika da saznaju.

Saradnja srpske opozicije i njihovih evropskih partnera, navodi, dobila je novi, viši nivo.

„Predstavnici Srbije protiv nasilja uspeli su da izgrade čvrste veze sa svojim sestrinskim organizacijama u Evropi koje nisu do sada bile na ovakvom nivou“, navodi Ivković.

Smatra da će donošenje rezolucije EP opoziciji u Srbiji doneti koristi.

„Činjenica da sledi rezolucija koja nije morala nužno da se desi posle izbora, nego je političkom inicijativom tih grupa koje su bliske opoziciji stavljena na dnevni red pokazuje da je opozicija dostigla nivo saradnje koji je za nju koristan iz više razloga. Prvo njihov glas će se redovno čuti, a drugo neka vrsta dugoročne saradnje ostaje“, objašnjava Ivković.

Rezolucija vrlo negativno ocenjuje izbore u Srbiji i navodi sve probleme koji su navedeni čak i u onom preliminarnom izveštaju OEBS-a i izveštaju posmatrača, navodi.

„Pominju su fantomski glasači koji nisu toliko prisutni u OEBS-ovm izveštaju. Navodi da je potrebna dodatna istraga u Srbiji upravo zato što OEBS-ovi izveštaji ne pokrivaju sve što se desilo za vreme izbora. Recimo organizovane migracije glasača na lokalnom nivou. To možda neće biti detaljno obrađeno u OEBS-ovom izveštaju i zbog toga se zahteva neka vsta ekspertske misije koja bi bila poslata u Srbiju da dodatno ispita te stvari zato što se domaće institucije ne bave njima“, smatra Ivković.

Prema njegovim rečima, domaće institucije se ne odnose sa pažnjom i profesionalno prema navodima i dokazima o onom što su iznele organizacije civilnog društva, posmatrači i opozicija.

„Da su se domaće institucije dovoljno pozabavile time ne bi bio toliki fokus na Evropskom parlamentu“, ističe.

Da li će rezolucija Evropskog parlamenta biti pretvorena u odluku i od čega će to zavisiti, Ivković objašnjava kroz dva scenarija u kojima će to biti moguće.

„Prvi scenario, ako Evropska komisija proceni da je situacija u Srbiji previše polarizovana, tenzična, da je politička kriza ozbiljna i da je u interesu ne samo Srbije nego i EU da se situacija smiri. Problem je što institucije u Srbiji ne mogu da reše ovu krizu jer ne reaguju dovoljno kako bi trebalo na navode i dokaze kako smo čuli. Drugi scenario je da sama vlast u Srbiji nakon donošenja rezolucije EP proceni da je njena politička situacija u Beogradu neodrživa i sama SNS pristane da dođe do neke vrste ekspertske misije koja bi iznela određene preporuke“, objašnjava.

Rezolucija će dovesti u pitanje legitimeit tih izbora makar u Beogradu, a to može da utiče na javno mnjenje u Srbiji, a javno mnjenje je faktor odlučivanja vlasti, zaključuje.