Sporno tumačenje crkvenih pravila

prizrenski Artemije kaže da je „pobuna koja je protiv njega izbila u manastiru Visoki Dečani“ krajem prošle nedelje „pripremana četiri godine“, jer je „umesto pomoćnika i saradnika, u vladici Teodosiju dobio suparnika i protivnika“. Kao primere neposlušnosti svog vikara vladika Artemije navodi „slučajeve manastira Gorioča, pokretanja tužbe protiv četiri evropske države, oponiranje svih poduhvata u borbi sa nepravdom, a u cilju zaštite srpskog naroda i svetinja na KIM“. On posebno ističe „famozni Memorandum o obnovi u martovskom pogromu porušenih crkava i manastira i poziciju koju je Teodosije zadobio od nekih episkopa, članova Svetog arhijerejskog sinoda i sabora, pre svih mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i episkopa bivšeg zahumsko -hercegovačkog Atanasija“.
„Dvovlašće u Eparhiji raško-prizrenskoj (ERP) moralo se prekinuti, a crkveno-kanonski poredak povratiti i utvrditi“, naglasio je vladika Artemije.
U Visokom Dečanima niko do sutrašnje sednice Sinoda ne želi da komentariše odluke vladike Artemija. Bratstvo Visokih Dečana obavestilo je vladiku Artemija da „daje podršku i izražava puno poverenje igumanu manastira vikarnom episkopu Teodosiju i upravi manastira“. U pismu koje je potpisalo 27 monaha i iskušenika ističe se da oni „ne mogu da prihvate odluke kojima se, bez ikakvih konkretnih dokaza, od njihovog igumana i protosinđela Save zahteva da napuste manastir i teritoriju ERP, kao i da se još neka dečanska bratija kažnjava nepravednim disciplinskim merama i premeštanjima“.

Vladičin sekretar u gipsu, dečanci negiraju da su ga napali

– U saopštenju vladike Artemije ističe se da su prilikom njegove posete Visokim Dečanima, trojica dečanskih monaha „napala i fizički zlostavljala protosinđela Simeona, koji je zadobio prelom kosti u desnom stopalu i sada je u gipsu“. On je, kako se navodi, „zadobio više telesnih povreda, što je po povratku u Gračanicu, na pregledu u bolnici Simonida utvrdio doktor Perić“. U bratstvu manastira Visoki Dečani Danasu je rečeno da „protosinđel Simeon nije napadnut, nego je fizički udaljen iz manastirske porte, dok je vladika Artemije pevanjem tropara svečano ulazio sa ostalom bratijom u crkvu“. Dečanski monasi tvrde da su „radnici manastira i italijanski vojnici koji su bili prisutni van ulazne kapije i sve snimali kamerom, videli oca Simeona kako potpuno normalno hoda bez hramanja, nakon što je izbačen iz manastira, zbog čega odbacuje tvrdnje da su mu nanesene telesne povrede“. KIM radio je objavio izveštaj Doma zdravlja u Gračanici, u kome se kaže da je protosinđel Simeon primljen sa „lakšom povredom pete, da se ne radi ni o kakvoj ozbiljnijoj povredi, tako da nije zadržavan u bonici, niti mu je bilo potrebno bolničko lečenje“. Protosinđel Simeon juče nije želeo da za naš list komentariše najnovije događaje u Eparhiji raško-prizrenskoj, kao ni prozivke iz Patrijaršije i Visokih Dečana da je on glavni krivac za sukobe u ERP. Kratko je rekao da će se, kad bude potrebno, Eparhija oglasiti saopšenjem.

„Svaki pokušaj razbijanja našeg bratstva nećemo prihvatiti i ostaćemo solidarni do kraja u ljubavi Hristovoj i našeg zaštitnika svetog kralja Stefana Dečanskog koji nas je ovde sabrao. Ako je potrebno, možemo svi da primimo akte sa kaznama, ali se ljubav i poverenje ne izgrađuju silom i

Sprovodio odluke Sinoda i Sabora SPC: Vladika Teodosije

pretnjama, nego smirenjem i ljubavlju, kako ste nas uvek učili“, navodi se u pismu.
Dečanski monasi „posebno su ogorčeni činjenicom da je glavni pokretač razbijanja njihovog bratstva protosinđel Simeon Vilovski, iguman Banjske, koji je mimo svih crkvenih pravila sa gordošću došao u manastir 21. avgusta da prisilno smeni igumana i vikarnog episkopa, bez saglasnosti bratstva“. Oni, takođe, izražavaju i žaljenje što su, prilikom dolaska vladike Artemija „morali da protosinđela Simeona fizički udalje“. Oni „stoje složno iza bratije koja je zbog tog čina kažnjena“, jer su „na vreme obavestili vladiku Artemija da protosinđel Simeon nije dobrodošao u njihovom manastiru“.
„Vas, kao našeg duhovnika i episkopa, dočekali smo sa ljubavlju, i to ćemo uvek činiti. Stoga smireno izražavamo nadu da ćete uzeti u obzir stav našeg bratstva i vaspostaviti narušeno poverenje“, ističe se u pismu dečanskog bratstva, objavljenog juče i na sajtu SPC.

TUCIĆ: Stavropigijalni status za Dečane

Živica Tucić, verski analitičar, izjavio je za Betu da je „sukobom u ERP naneta velika šteta SPC, pre svega na KIM“. On kaže da „ova situacija otežava položaj Crkve, njenu kredibilnost prema KIM, Unesku i drugim institucijama koje su zadužene za obnovu srpskih svetinja“. Iako smatra da „vladika Artemije ima pravo da smeni svog igumana, ali da o tome najpre mora u pisanoj formi da obavesti Sinod“, Tucić se založio za stavropigijalni status Visokih Dečana – pod upravom Patrijaršije i poglavara SPC.

Vladika Artemije kaže da „nije u redu da u Visoke Dečane mogu da dođu i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i razni međunarodni predstavnici, ali ne i njegov lični sekretar protosinđel Simeon“.

Saborska odluka o protosinđelu Simeonu

Uz odluku Sinoda povodom sporova u ERP, na sajtu SPC objavljena je odluka Sabora SPC o protosinđelu Simeonu Vilovskom, doneta maja 2006. Kako je Danasu nezvanično objašnjeno u Patrijaršiji, Sinod smatra da je on najodgovorniji za nastalu situaciju, o čemu će biti reči i na predstojećoj sinodskoj sednici. U objavljenoj saborskoj odluci vladika Artemije se umoljava da „protosinđela Simeona, zbog dosadašnjih prekršaja crkveno-kanonskog porekla i unošenja nemira među klir ERP, razreši svih administrativnih i crkvenih dužnosti, da protiv njega sporovede crkveno-sudski postupak i da svemu tome podnese izvešaj Sinodu do 1. septembra 2006. Vladika Artemije se, između ostalog, u toj odluci, poziva i da sarađuje sa Saborom, Sinodom, Saborskim odbor za KIM, svojim vikarom Teodosijem, kao i da „razreši vlasništvo nad kućama u Beogradu i Banji Koviljači, jer kao eparhijski arhijerej nema pravo da poseduje nekretnine izvan područne eparhije“. Vladika Artemije kaže za Danas da je do „zadatog roka prikupio sve validne činjenice, dostavio ih Sinodu 4. septembra 2006. i činjenično obesnažio sve te paušalne optužbe“. On napominje da Sinod posle tog njegovog izveštaja više nije imao nove zahteve.

Najnovijim događajima u ERP neposredno su prethodile razmene saopštenja na sajtovima SPC i ove eparhije na temu obnove crkava i manastira stradalih u martovskom pogromu KIM na osnovu Memoranduma, koji je SPC 2005. potpisala sa privremenim kosovskim institucijama. Zbog neslaganja nadležnog episkopa za KIM vladike Artemija, potpisivanje ovog dokumenta i rasprava o njemu na majskom Saboru 2005. izazvali su pravi potres u Crkvi. Iako je Sabor, kao najviše crkveno-zakonodavno telo, potvrdio potpis patrijarha srpskog Pavla na Memorandumu i odobrio početak obnove, oko ovog pitanja u SPC više od tri godine traje „tihi rat“ između ERP i Sinoda SPC.
Vladika Artemije smatra da se „Sinod, suprotno crkvenim kanonima, umešao u nadležnost eparhijskog arhijereja“, dok druga strana tvrdi da „KIM nije pitanje samo jednog episkopa, jedne eparhije i da vladika Artemije ne poštuje saborske odluke“. Spor je još 2005. dodatno opteretila odluka tadašnjeg Sinoda da, i pre izjašnjavanja Sabora o ovom pitanju, imenuje vladiku Teodosija za člana SPC u Komisiju za obnovu, iako je njegov nadležni eparhijski arhijerej vladika Artemije bio protiv Memoranduma.
ERP je u više navrata, preko saopštenja i publikacija, javno kritikovala obnovu koja se na KIM vrši na osnovu Memoranduma. Kao najodgovorniji prozivani su vladika Teodosije i Sinod SPC. Informativna služba SPC je nedavno zbog „sve učestalije pojave kontradiktornih stavova i kritika usmerenih protiv pojedinih crkvenih ličnosti u pogledu obnove srpskih pravoslavnih svetinja na KIM koja se sprovodi prema Memorandumu“, objavila više saborskih odluka i izveštaja vladike Teodosija o izvedenim radovima. Usledio je odgovor Informativna službe ERP u kome su vladika Teodosije, protosinđel Sava i Sinod, sa mitropolitom crnogorsko -primorskim Amfilohijem na čelu (on se 2005. bar javno najviše zalagao za potpisivanje Memoranduma), optuženi za „stvaranje lažne slike u javnosti o uspešnosti obnove“ i „nametanju Memoranduma“. Patrijaršija je, tvrde u sedištu ERP, odbila da objavi ovo saopštenje, što se poklopilo s događajima oko Visokih Dečana.
Stručnjaci za crkveno pravo, koji zbog složenosti problema ne žele da govore pod imenom i prezimenom, kažu da ukoliko ne bude bilo dobre volje svih strana da se problem reši, Sinod sutra može samo da prosledi predmet Saboru na razmatranje. Sagovornik Danasa smatra da „episkop može da razreši dužnosti igumana, ali ne i u slučaju kada je reč o vikarnom episkopu, jer je njega imenovao Sabor, koji mora da se izjasni i o razrešenju“.
S druge strane, otvoriće se i u SPC sporno i do kraja nerazjašnjeno pitanje vikarnih episkopa. Iako stručnjaci za crkveno pravo smatraju da „čak ni Sinod ni Sabor ne mogu da mimo volje nadležnog eparhijskog arhijereja daju zadatke njegovom vikaru“, episkopat, na kome je poslednja odluka, nema o tome jedinstven stav. Mnogi od njih smatraju da su Sinod i Sabor SPC „stariji“ od nadležnog episkopa, koji je dužan da poštuje i sprovodi saborske odluke koje je potpisao. Pojedini crkveni krugovi, takođe, otvaraju i pitanje da li u manastirima s većim bratstvom episkop treba da se s bratijom konsultuje o promeni igumana. Kako stvari stoje, spor se vraća tamo gde je i započeo pre više od tri godine – na neraščišćena crkveno-zakonodavna i kanonska pitanja.
Predstojeći Sabor SPC, koji bi trebalo da se održi na jesen (što će, mnogi tvrde, zavisiti i od patrijarhovog zdravstvenog stanja) mogao da bude repriza majskog zasedanja 2005. U patrijaršijskim krugovima ponovo se nezvanično pominje mogućnost eventualnog povlačenje „neposlušnog“ vladike Artemija, a pojedini mediji pozivajući se na izjave analitičara, najnovije događaje u ERP dovode u vezu i s političkim stavovima vladike Artemija. Iako je on u više navrata vrlo kritički govorio o sadašnjoj aktuelnoj vlasti i pojedinim njenim zvaničnicima, u Patrijaršiji niko ne želi da komentariše eventualnu političku pozadinu događaja oko ERP.