„Srbija i NATO su bliži nego što se čini na prvi pogled“: Šta je šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu rekao za Demostat?

Visoko cenimo i poštujemo Srbiju, i uvek smo spremni da sa srpskom javnošću komuniciramo o našim zajedničkim aktivnostima, transparentno i uz pomoć činjenica. Ovo je naročito važno u trenutku kad su dezinformacije i lažne vesti postale sastavni deo našeg svakodnevnog života, poručuje brigadni general Đampjero Romano, šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu.

General Romano je u emisiji “Pola sata Demostata” kazao: “Želim da istaknem da je Srbija poštovan, važan i cenjen partner NATO-a, kao i da je partnerstvo NATO-a i Srbije obostrano korisno”.

– Ovo su stvari koje želimo da približimo običnim građanima. Mi Srbiju danas vidimo kao modernu zemlju koja je ključni faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Realnost je ta da je naša saradnja pouzdana, i da dajemo sve od sebe da bolje saopštavamo šta to radimo, kroz iznošenje činjenica o tome šta je NATO, i šta naše partnerstvo sa Srbijom znači. Stoga želim da vam se zahvalim na ovoj prilici da srpskom narodu pričam o partnerstvu koje imamo. Nama je veoma značajno da promovišemo ovu obostrano korisnu saradnju, naglasio je naš sagovornik.

Upitan smatra li da je javnost u Srbiji dovoljno informisana o stepenu odnosa Srbije i NATO-a, kao i o konkretnim rezultatima ovih odnosa, šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu je istakao:”mi se trudimo da budemo proaktivni”.

– Uvek ima još posla kada je u pitanju komunikacija o obimu odnosa Srbije i NATO-a, kao i dalje jačanje našeg angažovanja sa srpskim medijima. Mi ćemo nastaviti da igramo našu ulogu u tom smislu. Sa Srbijom imamo dugu istoriju partnerstva, još od 2006. godine kad se Srbija pridružila programu Partnerstvo za mir i Savetu evroatlantskog partnerstva. Od tad smo uradili mnogo toga zajedno, uključujući, na primer, projekte u okviru programa Nauka za mir i bezbednost. Pored toga, imamo mnogo tekućih aktivnosti, a u poslednjih 17 godina smo izvršili preko 1000 zajedničkih aktivnosti, u vojnom i drugim domenima. Takođe smo 2018. imali veoma veliku vežbu za spremnost za vanredne situacije. Na toj vežbi je bilo preko dve hiljade učesnika, iz Srbije, iz zemalja članica i partnera NATO-a. Ova vežba je bila veoma uspešna, učili smo jedni od drugih, unapredili smo naše sposobnosti i naše obostrano razumevanje, objasnio je sagovornik Demostata.

Govoreći o saradnji Alijanse i naše države, koja je od 2006. članica Partnerstva za mir, a potpisala je i SOFA i IPAP sporazum, general Romano je ukazao: ”NATO ceni dugotrajno partnerstvo koje gradi sa Srbijom još od 2006. godine, kad se Srbija pridružila programu NATO-a Partnerstvo za mir. Već 17 godina, Srbija i NATO razvijaju široku i obostrano korisnu saradnju i zajedno pružaju podršku reformama, bezbednosti i stabilnosti širom regiona Zapadnog Balkana i šireg evroatlantskog područja”.

– Od samog početka se trudimo da kreiramo partnerstvo koje je krojeno tako da najbolje odgovara potrebama i željama Srbije, uz potpuno poštovanje proklamovane politike vojne neutralnosti Srbije. Kao što sam već rekao, Srbija sarađuje s Atlantskim savezom na više različitih nivoa, u političkom, vojnom i naučnom domenu. Imamo dobro uspostavljenu komunikaciju, između ostalog i na najvišem političkom nivou, gde postoji redovni kontakt između predsednika Srbije i generalnog sekretara NATO-a. Program Partnerstvo za mir omogućava obostrano korisnu saradnju. Kad je u pitanju vojna saradnja, stvari koje radimo zajedno pomažu Srbiji da efikasno daje doprinos operacijama pod okriljem UN ili EU. Stvari koje radimo zajedno ne samo da unapređuju saradnju između NATO-a i Srbije, već i pomažu Srbiji da sarađuje sa drugima, u međunarodnim operacijama i mirovnim misijama širom sveta, što je samim tim korisno I za NATO, pošto podstiče stabilnost, istakao je on.

General Romano je precizirao da, na primer, vojnici iz Srbije rade zajedno sa italijanskim vojnicima u Libanu. U tom kontakstu, naveo je:”Moje italijanske kolege su me uverile da je saradnja izvrsna i veoma su zadovoljni. Mnogo puta su istakli profesionalnost i spremnost srpskih vojnika”.

– Kada je u pitanju naša praktična saradnja, Srbija može birati od više od 1600 različitih aktivnosti u našem partnerskom meniju, koje podržavaju reforme bezbednosnih institucija i struktura Srbije, jačaju njene kapacitete za sprečavanje i upravljanje prirodnim nepogodama, i uključuju naučnu saradnju i zajedničke vežbe, između ostalog. Što se naučne saradnje tiče, Srbija je aktivna u okviru NATO programa Nauka za mir i bezbednost od 2006. godine. Srpski naučnici i instituti predvode nekim od aktivnosti u okviru ovog programa, uključujući i one koje se odnose na energetsku i ekološku bezbednost, odbranu od hemijskog, biološkog, radiološkog i nuklearnog naoružanja, borbu protiv terorizma, sajber odbranu i bezbednost ljudi, rekao je šef NATO vojne kancelarije za vezu.

Sagovornik Demostata je naglasio da su “tokom godina, mnogi projekti u okviru ovog programa spajali, i nastavljaju da spajaju naučnike iz NATO-a i Srbije, omogućavaju im da dele iskustva i pomeraju granice kroz postizanje tehnoloških i naučnih ciljeva, čime nam približavaju bolju i sigurniju budućnost, što je naravno za dobrobit svih. U Srbiji su zahvaljujući ovim projektima opremljene mnoge laboratorije, a sad vaši naučnici, radoznali umovi iz Srbije, mogu da rade i stvaraju istoriju u njima. Dakle, kao što možete videti, Srbija i NATO su bliži nego što se čini na prvi pogled”.

Upitan gde vidi dodatne prilike za saradnju, general Romano je kazao: “Mislim da je naš nivo saradnje na visokom nivou, ali ga možemo još više unaprediti”.

– Početna tačka je vrlo jednostavna. Partnerstvo je proces zasnovan na obostranom poverenju i razumevanju, koji usmerava svu našu saradnju. Verujem da iza sebe imamo značajna postignuća, i da je potrebno da nastavimo istom stazom, da radimo zajedno zarad bolje i sigurnije budućnosti. Tokom skorašnje posete generalnog sekretara Jensa Stoltenberga Beogradu, između ostalog, na sastanku sa predsednikom Vučićem spomenuta je mogućnost da se ponovo pokrene organizovanje zajedničke vojne vežbe između NATO-a i Srbije, prve vežbe te vrste, koja je planirana još pre epidemije kovida. Verujem da bi tako značajna vežba mogla biti odlična prilika da unapredimo našu saradnju, poručio je on.

Kako je naglasio: “Sam razlog zašto sam ovde, i zašto je NATO vojna kancelarija za vezu u Beogradu osnovana, jeste da bi se davao doprinos bezbednosnim potrebama Srbije, da se unapređuje naša saradnja i pospešuje ovo dugoročno partnerstvo koje imamo”.

– Naš Plan partnerstva pruža okvir za dalji razvoj naše saradnje, tako da ona bolje služi očekivanjima i Srbije i NATO-a. Ponavljam, pošto je svako partnerstvo NATO-a krojeno tako da ispuni zahteve i potrebe partnera, pre svega je na samoj Srbiji da odluči u kom smeru i na koji način želi da ga razvija. To je izbor koji Srbija kao suverena zemlja treba da donese. Od Srbije zavisi koji put želi da izabere, shodno tome kako vidi svoju budućnost. Koju god odluku Srbija donese, naravno, NATO će je poštovati. Verujem da je obostrano poštovanje početna tačka svakog odnosa. Mi smo spremni da dalje jačamo našu saradnju, što bi bilo od koristi za Srbiju, za NATO, kao i za stabilnost u celom regionu Zapadnog Balkana. Jedna od oblasti gde bismo mogli da jačamo saradnju je odgovor na hibridne pretnje. Za to je potrebno da ulažemo više napora u javnu diplomatiju i zajednički se suočavamo sa kampanjama dezinformacija koje podrivaju poverenje i, uopšteno gledano, negativno utiču na naša demokratska društva, istakao je general Romano.

Odgovarajući na pitanje kako vidi percepciju javnosti u Srbiji prema NATO-u, imajući u vidu činjenicu da Alijansa nije popularna u našoj državi, prvenstvenog zbog bombardovanja 1999, sagovornik Demostata je naglasio:”Ovo je jedna veoma važna stvar. Svestan sam da je NATO i dalje kontroverzna tema u Srbiji. Sećanja na 1999. godinu su i dalje bolna za mnoge, pogotovo za one koji su izgubili svoje bližnje. Svaki izgubljeni život je tragedija, zbog koje ja duboko žalim. Generalni sekretar NATO-a je izjavio saučešće svima koji su izgubili voljene na obe strane”.

-Treba biti svestan realnosti naše saradnje sa Srbijom danas, ali i toga da prošlost i dalje ima uticaj na sliku NATO-a u ovoj zemlji. Ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo da radimo zajedno i idemo dalje. To je ono što NATO i Srbija čine kroz ovo partnerstvo, idemo ka boljoj budućnosti. Ponavljam, verujem da ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo ići unapred, kao što se desilo u Italiji, na primer, nakon Drugog svetskog rata. Mi smo tad pretrpeli mnoge gubitke, ne samo u životima, već usmislu spomenika, kulture, infrastrukture i tako dalje. Ali onda smo odlučili da gledamo ka budućnosti, da idemo napred, i sad smo tu gde jesmo. Nadam se da će Srbija u budućnosti biti još uspešnija od Italije, rekao je naš sagovornik.

Upitan da li će biti uloženi napori da se promeni takva percepcija o NATO-u u Srbiji, general Romano napominje da i dalje “postoji značajan raskorak između onoga što mi radimo i informisanosti javnosti u Srbiji o tome. To je jedan od mojih prioriteta, da približim pravu priču o partnerstvu NATO-a i Srbije običnim građanima”.

– Nastavićemo da dajemo sve od sebe da objašnjavamo šta je NATO i za koje se principe i vrednosti zalaže. Takođe smo spremni da istražujemo nove načine za komunikaciju sa srpskom javnošću, koju visoko vrednujemo. Samim tim, verujemo da je javna diplomatija jedno od polja gde bi Srbija i NATO mogli da rade mnogo više, za dobrobit svih. Takođe pozdravljamo buduće angažovanje našeg dugoročnog partnera Srbije u tom smislu, pošto verujemo da je svaka prilika za promovisanje rezultata naše saradnje od ključnog značaja za naše napore da građanima približimo činjenice. Nešto što nije svima poznato je da je NATO savez koji čini 31 demokratska država. NATO je Italija, moja domovina, jedna od njegovih 12 osnivača. NATO je Norveška, odakle dolazi naš generalni sekretar Jens Stoltenberg. NATO su Grčka i Turska, gde većina vaših građana vodi decu na letovanje. NATO su Mađarska, Slovačka i mnoge druge zemlje. Na bilateralnom nivou, postoje mnoge aktivnosti između Srbije i 31 zemlje članice NATO-a, od kojih su neke i članice EU. Ove zemlje doniraju i ulažu mnogo sredstava u Srbiju kroz NATO poverilačke fondove ili fondove EU, ili na bilateralnoj osnovi. To su stvari koje želimo više da promovišemo, želimo da obaveštavamo srpsku javnost o tome šta NATO radi ovde, šta 31 zemlja članica NATO-a radi sa Srbijom, objasnio je general Romano.

Upitan da li bi Srbija u budućnosti mogla da promeni svoju politiku vojne neutralnosti i pridruži se NATO-u, sagovornik Demostata je rekao:”Želim još jednom da istaknem da NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije, kao i njenu odluku da ostane na nivou partnera. Činjenica da Srbija ne želi da se pridruži NATO-u nas nije sprečila u postizanju odličnih dosadašnjih rezultata kroz naše partnerstvo zasnovano na bliskom političkom dijalogu i praktičnoj saradnji”.

– Kada pričamo o NATO-u i njegovom stavu o vojnoj neutralnosti, primeri poput Austrije iŠvajcarske nam pokazuju da je moguće u isto vreme biti neutralan i partner sa NATO-om. Ali, baš kao što poštujemo odluku nekih zemalja da se ne učlane u NATO, isto tako poštujemo i odluke nekih drugih zemalja da se učlane. Na primer, Finska je kao 31. članica odlučila da napusti svoju politiku vojne neutralnosti kako bi se učlanila u NATO; isto važi i za Švedsku, za koju očekujemo da će uskoro postati članica, iako je dugo bila neutralna zemlja. Želim da jasno naglasim da NATO ne traži nove članice, niti prisiljava bilo koga na članstvo. Bez obzira na to, imamo politiku otvorenih vrata za one koji žele da postanu deo našeg saveza. Na svakoj suverenoj zemlji je da odlučuje o sopstvenoj budućnosti. Zato je na Srbiji da odredi koju spoljnu politiku želi da vodi. Šta god Srbija odluči, NATO će to poštovati, mi ne namećemo ništa, objasnio je šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu.

Upitan kako gleda na dijalog Beograda i Prištine nakon nedavnih tenzija i događaja u Banjskoj, sagovornik Demostata je ukazao:”NATO nastavlja da čvrsto podržava dijalog pod okriljem Evropske unije i druge napore sa ciljem normalizacije odnosa Beograda i Prištine kao jedini put ka dostizanju trajnog političkog rešenja i stabilnosti u regionu”.

– Tokom svoje skorašnje posete Srbiji, generalni sekretar NATO-a pozvao je Beograd i Prištinu da aktivno učestvuju u dijalogu, da smanjuju tenzije i suzdrže se od mera koje mogu voditi ka eskalaciji. Takođe je pozdravio najnoviji predlog Evropske unije za osnivanje zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu, kao ključni korak ka normalizaciji odnosa. Misija NATO-a KFOR je u potpunosti usredsređena na svakodnevno izvršavanje svog mandata zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti iz 1999, a to je da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve ljude koji žive na Kosovu. KFOR pomno prati situaciju i ima okretan i fleksibilan stav i vidljivo prisustvo na terenu. Ovog maja je došlo do nasilja protiv mirovnih snaga KFOR-a, u kom je povređeno 93 vojnika NATO-a, od kojih su neki pretrpeli teške povrede. U septembru je došlo do novih nasilnih događaja. Ovo je neprihvatljivo. Činjenice se moraju utvrditi, a počinioci privesti pravdi. Kao odgovor na nasilje, NATO je na Kosovo rasporedio oko 1000 dodatnih pripadnika mirovnih snaga, kao i oklopne jedinice. Ovo predstavlja najveće povećanje našeg kontingenta na Kosovu u proteklih deset godina, koje pokazuje da je NATO spreman da čuva mir, naveo je general Romano.

Kako je dodao:”Komandant KFOR-a general-major Ulutaš je u kontaktu sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, generalom Mojsilovićem, kao i sa predstavnicima institucija I bezbednosnih organizacija na Kosovu, Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS), OEBS-a i međunarodne zajednice. Stabilno Kosovo je od suštinskog značaja za stabilnost u regionu i za našu bezbednost. Već duže od dve decenije, mir i stabilnost na Kosovu su prioritet za NATO. Mandat Ujedinjenih nacija za našu mirovnu misiju KFOR, koji se zasniva na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti iz 1999, ostaje nepromenjen. Nastavljamo da pružamo podršku sigurnom i bezbednom okruženju na Kosovu”.

Ocenjujući bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu u izmenjenim geopolitičkim okolnostima, izazvanim ruskom invazijom na Ukrajinu, general Romano je istakao: “Ovo je ozbiljna stvar. Kad pričamo o ratu, uvek imamo na umu da je rat sačinjen od više etapa. I nažalost, u ratu se bore ljudi. Ja sam vojnik. Mislim da mi kao vojnici najviše podržavamo mir. Jer ako dođe do rata, mi smo prvi koji idu tamo. To nije prijatno, ne samo zato što učestvujete u nekom sukobu, već i zbog toga što su umešani ljudi I infrastruktura, i to su tužne stvari”.

– NATO je preko 30 godina pokušavao da izgradi partnerstvo s Rusijom i razvije dijalog i praktičnu saradnju u oblastima od opšteg interesa. Uprkos tome, Rusija iznova krši norme i načela koji doprinose stabilnom i predvidivom bezbednosnom poretku u Evropi, a naročito tokom poslednje decenije. Brutalan i nezakonit agresorski rat Rusije protiv Ukrajine, započet 2022. godine nakon nezakonite aneksije Krima 2014. godine, uzdrmao je mir i drastično promenio bezbednosno okruženje. NATO najstrože osuđuje invaziju Rusije na Ukrajinu, jednu nezavisnu, miroljubivu i demokratsku zemlju koja je i naš blizak partner. Brutalni rat Rusije već ima dalekosežne posledice koje se osećaju u mnogim regionima. Brige oko uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu su postale intenzivnije otkako je počela opšta invazija Rusije na Ukrajinu. U tom smislu, poslednjih meseci smo videli sajber napade, dezinformacije, ekonomski pritisak i političku prinudu. Iz tog razloga, NATO će nastaviti da dalje razvija saradnju sa svojim partnerima u regionu, kako bi pružao podršku reformama, regionalnom miru i bezbednosti, kao i da bi se borio protiv štetnog uticaja koji proizlazi iz dezinformacija, hibridnih i sajber pretnji koje potiču od državnih i nedržavnih aktera. Mi pozivamo Rusiju da igra konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu, ali nažalost redovno vidimo da ona radi suprotno. Zapadni Balkan je region od strateškog značaja za NATO, što su lideri NATO-a jasno i glasno potvrdili na samitu u Vilnjusu ovog jula. Posvećeni smo miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, ukazao je sagovornik Demostata.

Upitan kakvi su mu dosadašnji utisci o Beogradu i Srbiji, budući da je stupio na dužnost u našoj zemlji u decembru prošle godine, general Romano je rekao:”Još pre nego što sam došao u Srbiju, čuo sam mnogo toga o vašoj divnoj zemlji. Međutim, tek kad sam došao ovde sam shvatio koliko je ona zaista prelepa. Ja dolazim sa juga Italije, i samim tim sam se vrlo lako uklopio ovde, jer sam brzo zaključio koliko toga srpski narod ima zajedničkog sa mojim narodom. Imamo slične navike, slične običaje, sličan pristup hrani, radu i zabavi. Zajednički nam je i način na koji komuniciramo, bez suzdržavanja, uz jak osećaj gostoprimstva. Osećam da su srpski I italijanski narod istinski bliski”.

– Otvorenost s kojom sam dočekan u Beogradu me je takođe motivisala i da počnem da učim srpski jezik i istoriju. Imate veoma interesantnu istoriju, u kojoj je i Italija učestvovala u nekoj meri, naročito u Prvom svetskom ratu. Kroz učenje o vašoj zemlji, mogao sam još više da se približim svim divnim ljudima koje sam upoznao. Neki od njih se iznenade kad im kažem čime se bavim, ali kad me upoznaju, i kad im objasnim šta ovde radim za NATO, šta pokušavamo da postignemo kroz ovo parnterstvo, čini mi se da se otvore za ideju da saradnja Srbije i NATO-a zapravo može biti vrlo pozitivna stvar. Kad sam došao ovde pre godinu dana, to je bila ljubav na prvi pogled. Moram priznati da se osećam kao kod svoje kuće. Beograd je fantastičan grad, koji ima mnogo toga da ponudi u kulturnom, kao i svakom drugom smislu. Ljudi koji u njemu žive su vrlo ljubazni i prijateljski nastrojeni. Svakog dana, na svakom ćošku, vidim gostoprimstvo i ljubaznost. Pošto dolazim iz Italije, koja je poznata po svojoj odličnoj kuhinji, moram da kažem da me je zadivilo koliko u Beogradu ima sjajnih restorana koji spremaju savršenu hranu. Otkako sam došao ovde, probao sam mnogo srpskih domaćinskih jela. Vaša hrana se mnogo razlikuje od italijanske, ali je veoma ukusna. Npr. tu su sarma, mućkalica. Moje omiljeno jelo je prebranac sa kobasicom. Isto tako, veoma ste bogata zemlja i u smislu vina i vinarija. Meni je to bilo pravo otkriće. Moram da pohvalim kvalitet vaših vina, od kojih se neka lako mogu meriti sa italijanskim vinima, ili ih čak i prevazilaze po kvalitetu. Još nešto u čemu uživam je da svakog dana sve više učim srpski jezik. Vaš jezik je jako interesantan i bogat. Ima mnogo različitih pravila i izuzetaka od pravila. Mada nije najlakši jezik za učenje, trudim se da svakog dana unapređujem svoje znanje. Baš zato se trudim da sa svojim srpskim civilnim kolegama iz kancelarije razmenjujem neke reči I rečenice na srpskom, dok radim na tome da proširim svoj rečnik. Pored toga, učim I ćirilicu – zabavno je, ali nije toliko lako, naglasio je sagovornik Demostata.

General Đampjero Romano je na kraju poručio: “Naravno, nisam usmeren samo na vašu hranu, već i na vašu bogatu istoriju, koja mi je vrlo zanimljiva i pomaže mi da bolje razumem vašu kulturu i nasleđe. Na kraju, želim da ovaj intervju završim mojom omiljenom rečju iz srpskog jezika. To je jedna od prvih reči koje sam naučio na vašem jeziku, koju sam iskoristio i prilikom stupanja na dužnost, a to je – živeli. Živeli nije samo reč, već sadrži i čitav svet značenja, koja se prema mom mišljenju cene širom sveta. Živeli, uz moje najlepše želje ovoj prelepoj zemlji i njenom divnom narodu”.