Srbija nije „na putu“ u EU već u Ameriku

Na eksplicitnije zvanične stavove sa ovim nabojem treba pričekati, možda ih neće ni biti, ili će ponovo biti umiveniji.

Međutim, nema sumnje da raspoloženje u prestonici Evrope daje povoda za ocene pojedinih ovdašnjih medija, da u EU vlada nervoza zbog ekonomskog blic-kriga „najnervoznijih od svih nervoznih Amerikanaca“ na čelu sa Trampovim specijalnim izaslanikom.

Strpljiva nada evropskih pregovarača da će procesi teći skladno i uz koordinaciju sa Stejt departmentom, još više je utanjena, naročito, što je među „nestrpljivim“ bilo veoma uočljivo odsustvo predstavnika američkog spoljnopolitičkog ministarstva

Eufemistična potvrda Ričarda Grenela da su „milijarde, a ne milijarda, koje stižu“ (samo što nisu!), zapravo krediti sa nižim kamatnim stopama, od onih iz autokratskih režima, može se čitati kao potvrda zahteva za srpskim otklonom od Kine i Rusije.

Ali, na osnovu naših kompetentnih saznanja, Evropa u tome može videti i jednu vrstu „otklona“ od sebe.

A razlozi se kriju i baš u finansijsko-kamatnoj argumentaciji: evropski projekti planiraju se iz realnih investicija, ali i uloženih bespovratnih sredstava, dok su „nediktatorski krediti“ u ovom trenutku tek – obećanja.

I više od toga, neki od njih ne samo da se dupliraju, već su i „zaskočeni“ kao deo briselskog pregovaračkog procesa, što svakako komplikuje posao onih koji u njemu posreduju.

Na dan beogradskog virtuelnog otvaranja predstavništva američkog DFC, primera radi, Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, i još poneki analitičari ocenjuju da su američki projekti komplementarni sa evropskim, pa i Berlinskim procesom na čijem popisu znatno mesto zauzima upravo saobraćajna infrastruktura, pa i projekti za nju.

Dugoročno i sa strane gledano to je tačno, ali iz ugla EU potezi „nestrpljivih“ imaju dozu bahatosti, kao da kažu – dajte te projekte, mi smo kreditori i izvođači!

A to komplikuje usklađivanje, čak i kad bi Amerikanci na to pristali, što nije izvesno.

U tom smislu primer integrisanog graničnog prelaza Merdare, iako „sitniji“ je još ilustrativniji, a ima i političku konotaciju.

Izgrađen je na inicijativu i sredstvima Unije ali se s njegovim startom odugovlačilo, puštanje u rad je odlagano i sa argumentacijom da bi to značilo prznanje Kosova.

I onda dođe Grenel, i Merdare (će da) proradi – slikamo i folklorizujemo reči naših sagovornika.