Šta je otkrila i pokrenula „Banjska“?

Stvorila je i osnov za dodatno intenziviranje pritisaka kosovskih vlasti na srpsku zajednicu u narednom periodu, ali i razotkrila vojno-politički mehanizam Srbije na Kosovu, koji je imao političko krilo u vidu Srpske liste i vojno krilo u vidu grupe u akciji.

Navršilo se danas, 24. septembra, dve godine od oružanog incidenta u selu Banjska u kom je u napadu grupe uniformisanih Srba ubijen kosovski policajac, posle čega su u razmeni vatre ubijena i trojica Srba. Do incidenta je došlo kada je patrola kosovske policije naišla na dva kamiona kojima je blokiran most u Banjskoj.

Premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio je da je napad „teroristički akt agresije na teritorijalni integritet Kosova“, a da su oni koji stoje iza tog napada, „spremni za širi i duži sukob“.

Dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio da je to jedan od najtežih dana za Srbiju i srpski narod od 2004. i 2008. i istakao da su se Srbi sa severa pobunili ne želeći više da trpe Kurtijev teror, međunarodna zajednica insistirala je na otkrivanju odgovornih.

Odgovornost za napad preuzeo je tadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, koga prištinske vlasti optužuju za terorizam.

Radoičić je priveden u centralnoj Srbiji oktobra 2023.  zbog slučaja Banjska, ali je ubrzo pušten na slobodu, dok mu je određena mera zabrane napuštanja zemlje.

Dve godine posle, pitanje je šta je Banjska otkrila i donela Srbima sa severa, Srbiji i Kosovu.

Milija Biševac, predsednik Srpskog narodnog pokreta, za Danas kaže da je dve godine nakon događaja u Banjskoj jasno da to nije bio samo incident, već prelomna tačka za srpski narod na KiM.

– Banjska je razotkrila odsustvo bezbednosti, nemoć međunarodnih misija i potpunu stagnaciju dijaloga. Ono što smo danas mogli videti u Banjskoj jeste jasna slika te stvarnosti. Na jednoj strani, porodice žrtava tuguju i žale za izgubljenim mladim životima, dok na drugoj strani vlasti u Prištini to predstavljaju kao još jednu navodnu pobedu nad Srbima na severu Kosova – opisuje on.

Biševac primećuje da će Banjska danas biti u fokusu svih medija i tema u javnosti, ali da ono što je najbitnije, a o čemu se ne govori, jeste da je tamo život potpuno stao.

– Kada se ugase svetla kamera i naslovi sklone u arhive, narod ostaje da živi u pustoši, selo je opustelo, banja zatvorena, a i manastir, nekada jedno od najvećih mesta okupljanja i posete na Kosovu, danas beleži pad posetilaca. To je prava i najtragičnija posledica Banjske. Zato je Banjska i opomena i pouka da bez jedinstva i jasne političke vizije naš narod ostaje zarobljen u začaranom krugu straha i praznine – ističe Biševac.

Slični misli i Aleksandar Šljuka, saradnik NVO Nova društvena inicijativa.

On za Danas skreće pažnju da se Banjska ne može posmatrati van konteksta u kojem je nastala – a nastala je nakon kontinuiranih, dugotrajnih pritisaka kosovskih vlasti i pokušaja da se mirnim putem deeskalira situacija.

– Kada su ti napori izgledali iscrpljeni, oružana akcija je određenim krugovima delovala kao jedina preostala opcija. Iz moje perspektive, događaji u Banjskoj imali su izrazito negativan uticaj na položaj srpske zajednice na Kosovu. Oni su, na neki način, legitimizovali kontroverzne akcije kosovskih vlasti u periodu pre samih incidenata – mere koje su težile ka sekuritizaciji severa Kosova i uspostavljanju kontrole nad lokalnom zajednicom, a na koje su brojni domaći i međunarodni akteri ukazivali kao problematične i potencijalno destabilizujuće – navodi on.

I dodaje da su istovremeno, ovi događaji delegitimizovali narativ lokalnih aktera o teškom položaju srpske zajednice, kao i pritiske međunarodnih aktera na kosovske vlasti da promene svoj pristup.

– Banjska je takođe stvorila osnov za dodatno intenziviranje pritisaka kosovskih vlasti na srpsku zajednicu u narednom periodu, što se ogledalo kroz dalju sekuritizaciju regiona i rapidno, unilateralno uspostavljanje suvereniteta Kosova merama koje su značajno pogodile kosovske Srbe u celini – objašnjava.

Prema njegovim rečima, sama akcija u Banjskoj obilovala je strateškim i taktičkim nelogičnostima, što navodi na pomisao da su se pojavile nepredviđene disrupcije u inicijalnom planu, pa čak i da su neke od njih podstaknute sa ciljem da akcija doživi neuspeh.

– Ovu tezu dodatno potvrđuje mlaka i neadekvatna reakcija Srbije. S obzirom da su kosovske vlasti nakon Banjske preuzele informativnu i terensku dominaciju, nespremnost Srbije da jasno artikuliše podršku lokalnoj zajednici i da preduzme odlučnije diplomatske ili političke korake dodatno je oslabila položaj Srba na severu Kosova, stvarajući osećaj da je Sever latentno prepušten Kosovu da unilateralno preuzme kontrolu – naglašava Šljuka.

Dok analitičar Fadil Lepaja ukazuje na to da je Banjska razotkrila vojno-politički mehanizam Srbije na Kosovu, koji je imao političko krilo u vidu Srpske liste i vojno krilo u vidu grupe koju smo videli u akciji.

– Ali i deo koji nismo videli, ali koji je vodio sve to, pa je dogovorom povučen sa „bojišta“. Mislim da je Srbija sama razotkrila tu strukturu, pošto je ona počela da okreće leđa Vučiću i da radi po instrukcijama centara koji vode istočnu politiku Srbije – kaže on za Danas.

I dodaje da zato Radoičić ne brine da će ga isporučiti Kosovu, jer bi njegovo svedočenje bilo problem ne samo za Srbiji nego i šire.

– Bez obzira na sve to, Vučić sad koristi Srpsku listu i tu strukturu ne samo protiv Kosova nego i u svrhe održavanja na vlasti u Srbiji, jer režim koji je palio po Balkanu, se sad okrenuo protiv svoje omladine i naroda. I nije čudo što sve to, iako puno mekše, liči na ono što je srpska policija činila na Kosovu i Bosni – navodi.

I podseća da sad Srpska lista, blokira kosovski parlament putem Ustavnog suda jer ne dozvoljava da na Kosovu ojačaju snage koje žele mir i suživot sa Albancima već žele da što duže zadrže ratno stanje i ratno profiterstvo, na štetu građana svih nacionalnosti.

– Najapsurdnije je što Srpska lista faktički priznaje Kosovo i njene institucije, a u svojoj retorici koriste kleronacionalističku ideologiju, šire mržnju, i navode na verske sukobe širih razmera. Verujem da je to partija za destabilizaciju ne samo Kosova već i regiona, i ne samo za interese Srbije nego uopšte antizapadnih interesa. Tako da, dve godina posle, mi na Kosovo imamo blokadu, i stagnaciju, iako uz međunarodnu podršku država Srbija na Kosovu sad ima veoma malo prisustvo – kaže Lepaja.

Prema njegovim rečima, iz pokušaja da se preko severa destabilizuje region, a da se protesti u Srbiji uguše argumentom nacionalnih interesa, sad je sukob izbegnut a demokratizacija Srbije nastavljena jer Vučič nema argumenata da udari na mirne studente.

On misli da Kurti i kosovska politika greše kad se cenkaju oko potpresednika parlamenta, tj. ko će da predstavlja Srbe u parlamentu.

– Jednostavno treba insistirati da Srbi kao građani Kosova, koji po ustavu i zakonima imaju svoja zagarantovana prava, sami biraju bilo kog političara koji poštuje i radi po tim zakonima Republike Kosovo. To treba da bude jedini uslov – zaključuje Lepaja.

Bakljada na Kalemegdanu, umrlica u Novostima

Na Beogradskoj tvrđavi na Kalemegdanu u utorak uveče je organizovana bakljada u slavu Stefana Nedeljkovića, Bojana Mijailovića i Igora Milenkovića koji su poginuli tokom sukoba naoružane grupe Milana Radoičića sa kosovskom policijom u selu Banjska na severu Kosova i Metohije. Kako prenose Večernje novosti, prethodno im je pošta odata i u Novom Sadu i Šapcu. U Novostima je u sredu osvanula i umrlica uz potpis “Braća brigada sever“.